Митра — разлика између измена

Историјски извори говоре о ширењу Митраизма преко [[Киликија|киликијских]] гусара, који су после пораза од [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја]] 67. године пре н.е. били поробљени и одведени у Римско цартво. У  ропству су проширили Митраизам по царству. Митраизам је доживео велику популарност код римских војника и успео да се наметне чак и код римских царева. Популарност код војника је вероватно добио тиме што је вера ограничена само на мушкарце и верује се да Бог Митра може обезбедити ново рођење у бољи живот, а поред тога био је и мистички култ који је још више будио жељу и интересовање за учешће у њему. Једно светилиште односно [[Митреј]] примао је само 100 чланова, тако су још више привукли следбенике зато што су се учесници у обреду осећали привилеговано. Митраизам је заувек остао тајни култ чак и кад су римски цареви прешли у Митраизам, култ је остао са пуно тајни и мистицизма. Римским освајањем нових територија и кретањем легија ширио се и Митраизам. Зато су  неки овај култ називали вером која је резервисана за војнике. Митраизам је заживео толику популарност у војничким редовима да је култ Митре подигнут и изједначен са [[Култом сунца|култом Сунца]], тако да су та два култа постали једно, односно [[Митра]] и Сол су постали једно. Неки од Царева који су поштовали култ Митре су Цар [[Диоклецијан]] који је у [[Карнутуму]] посветио Митри олтар.<ref>{{Cite book|title=Историја веровања и религијских идеја (том 2)|last=Елијаде|first=Мирча|publisher=|year=1991|isbn=|location=Београд|pages=259}}</ref>. Док се [[император]] [[Комод]] толико уживео у Митрине Мистерије да је случајно убио једног од следбеника култа.<ref>{{Cite book|title=Историја веровања и религијских идеја (том 2)|last=Елијаде|first=Мирча|publisher=|year=1991|isbn=|location=Београд|pages=257}}</ref>. Цар [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијан Филозоф]] који је отворено говорио да је Митрик.<ref>{{Cite book|title=Историја веровања и религијских идеја (том 2)|last=Елијаде|first=Мирча|publisher=|year=1991|isbn=|location=Београд|pages=259}}</ref>

Под термином Митрине мистерије односноподразумевамо [[обред]] у ком следбеници [[Култ|култа]] [[Жртвовање|жртвовањажртвују]] бика. Обред се вршио на [[светилиштима]] који су се називали [[Митреј|Митреји]]. Митреји су се налазили у [[Пећина|пећинама]] или испод земље и у близини неког [[Извор|извора]],[[Поток|потока]] или [[Бунар|бунара]]. Главну улогу су играле бакљоноше [[Котес]] и [[Каутопатес]] који су будно пратили Митраичке мистерије. Сваки следбеник се морао заклети да ће чувати тајну Мистерија. Постојали су и ступњеви [[Иницијација|иницијације]], који су повезани са митом о подухватима Бога Митре. Најнижи [[чин]] у митраистичкој хијерархији био је Гавран након кога следе, Супруга, Војник, Лав, Персијанац, Сунчев гласник и највиша и најцењенија титула се називала Отац. Хијерархија се делила на учеснике и слуге, тако да су Гавран, Супруга и Војник били слуге док су виши чинови били учесници. Кроз обред, верници култа су жртвовањем бика покушавали да понове односно проживе Митрине подвиге. Жртвовањем бика су понављали његов подвиг и славили помирење између Сола (Божанство Сунца) и Митре. Веровали су да кроз Митраичке мистерије се уствари повезују са Митром који им поставља законе високе моралности а за узврат својим следбеницима обећава лепши живот после смрти односно ново рађање.

Познати француски [[филозоф]] и [[историчар]] [[религија]] [[Ернест Ренан]] изјавио је:"Да „Да је ширење Хришћанства зауставила смртна болест, свет би био Митраизован".<ref>{{Cite book|title=Историја веровања и религијских идеја (том 2)|last=Елијаде|first=Мирча|publisher=|year=1991|isbn=|location=Београд|pages=258}}</ref>