Homo erectus — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 28:
}}
 
'''Хомо еректус''' ({{јез-лат|Homo erectus}} — „усправан човек”, од [[Латински језик|лат.]] -{''ērigere''}- — „подигнути, усправити”) изумрла је врста [[хоминини|хоминина]] из рода [[Хомо]] која је живела током целог [[плеистоцен]]а. Сматра се да је наследио форме [[Јужни мајмун|Аустралопитека]] и да је предак [[Razuman čovek|Хомо сапијенса]]. Као и Аустралопитеци, и еректус форме насељавале су подручје [[Африка|Африке]]. Због природних одлика Африке, [[месо]] је постало доминантно у [[исхрана|исхрани]]. Усправни људи еректус форме навикнути су на месну исхрану, а користе и [[ватра|ватру]], тако да се претпоставља да су они започели исхрану карактеристичну за модерног човека. Ватру нису знали да производе, већ су је користили из природе. Најстарији подаци о ватри потичу са [[археолошко налазиште|локалитета]] [[Куби Фора|Коби Фора]] у источној Африци (1.500.000/1.400.000 година), али поуздани подаци о употреби ватре датирају из периода пре 800/700 000 година на два налазишта, [[Ескалп]] у [[Француска|Француској]], [[Цукутјен]] у [[Кина|Кини]]. Такође се за еректусе везује и [[канибализам]]. Верује се да се код њих развио [[говор]].
 
[[Датотека:Homo erectus.JPG|мини|leftлево|250п|Реконструкција одраслог мужјака врсте Хомо еректус<ref>Reconstruction by W. Schnaubelt & N. Kieser (Atelier ''Wild Life Art''), 2006, Westfälisches Museum für Archäologie, Herne, Germany.</ref>]]
 
Први пут се појављује у фосилним записима пре 1,9 милиона година, док су најнедавнији фосилни остаци стари 143.000 година. Ова врста први се пут појавила у [[Африка|Африци]] и касније проширила до [[Грузија|Грузије]], а источно све до [[Индија|Индије]], [[Шри Ланка|Шри Ланке]], [[Кина|Кине]] и [[Јава|Јаве]].<ref name="Hazarika">{{cite news|last=Hazarika|first=Manji|title=''Homo erectus/ergaster'' and Out of Africa: Recent Developments in Paleoanthropology and Prehistoric Archaeology |year=2007|url=http://www.himalayanlanguages.org/files/hazarika/Manjil%20Hazarika%20EAA.pdf}}</ref><ref name="Chauhan">Chauhan, Parth R. (2003.) [http://www.assemblage.group.shef.ac.uk/issue7/chauhan.html#distribution "Distribution of Acheulian sites in the Siwalik region"] {{Wayback|url=http://www.assemblage.group.shef.ac.uk/issue7/chauhan.html#distribution |date=20120104171240 }} in ''An Overview of the Siwalik Acheulian & Reconsidering Its Chronological Relationship with the Soanian – A Theoretical Perspective''. assemblage.group.shef.ac.uk</ref> Још увек постоје несугласице око класификације, порекла и потомства ''Хомо еректуса'', са две алтернативне класификације: -{''H. erectus''}- би могао бити истоветан са врстом -{''[[Homo ergaster]]''}-, и директни предак каснијих хоминина, врста -{''[[Homo heidelbergensis]]''}-, -{''[[Homo neanderthalensis]]''}-, и -{''[[Homo sapiens]]''}-; или би могао бити засебна азијска врста, одвојена од афричке врсте -{''Homo ergaster''}-.<ref name="Hazarika"/><ref>See overview of theories on [[human evolution]].</ref><ref>Klein, R. (1999). ''The Human Career: Human Biological and Cultural Origins''. Chicago:. {{page1|location=|publisher=University of Chicago Press. {{page|year=|isbn=978-0-226-43963-1|pages=}}.</ref>
 
Неки палаеоантрополози сматрају да је -{''H. ergaster''}- једноставно афричка варијанта врсте -{''Homo erectus''}-. Стога се понекад користи појам -{''Homo erectus [[Sensu|sensu stricto]]''}- за азијску варијанту врсте -{''H. erectus''}- и -{''Homo erectus [[sensu lato]]''}- за ширу групу варијанти која обухвата и афричке популације (-{''H. ergaster''}-) и азијске популације.<ref>{{cite journal|author=Antón, S. C. |year=2003|title=Natural history of Homo erectus|journal= Am. J. Phys. Anthropol.|volume= 122|doi=10.1002/ajpa.10399|pages=126-170}}</ref><ref>Suwa G; Asfaw B; Haile-Selassie Y; White T; Katoh S; WoldeGabriel G; Hart W; Nakaya H; Beyene Y (2007). "Early Pleistocene Homo erectus fossils from Konso, southern Ethiopia". Anthropological Science 115 (2): 133. doi:10.1537/ase.061203</ref>
 
== Порекло ==
[[Датотека:Homo erectus.jpg|thumbмини|leftлево|250п|Лобања ''Хомо еректуса'' у Натуралном историјском музеју, [[Ен Арбор]] у [[Мичиген]]у]]
[[Датотека:Calvaria Sangiran II (B).jpg|thumbмини|250п|лево|Лобања '''Хомо еректуса''']]
 
Прва хипотеза о пореклу ''Хомо еректуса'' је да се појавио у [[Африка|Африци]], а затим мигрирао према [[Евроазија|Евроазијском]] континенту током [[рани плесистоцен|раног плеистоцена]] (пре око 2 милиона година), веројатно у раздобљима повољних климатских услова који су учинили [[Сахара|Сахару]] гостољубивим подручјем (тзв. теорија [[Sahara pump theory|сахарске пумпе]]). Прешавши Сахару, проширио је своје станиште целим [[Стари свет|Старим светом]]. Фосилни остаци стари од 1,8 до 1 милион година пронађени су у Африци (у близини језера [[Туркана (језеро)|Туркана]]<ref>{{cite journal|authorlink=Kendrick Frazier|last=Frazier|first=Kendrick|url=http://www.csicop.org/si/2006-06/leakey.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090110223159/http://www.csicop.org/si/2006-06/leakey.html|archivedate=10. 01. 2009|title=Leakey Fights Church Campaign to Downgrade Kenya Museum’s Human Fossils|journal=Skeptical Inquirer magazine|volume=30|issue=6|date=2006|access-date=17. 03. 2019|dead-url=yes|df=}}</ref> и кланцу [[Oldowan|Олдуван]]), [[Грузија|Грузији]], [[Индонезија|Индонезији]] (нпр. [[Сангиран]] у средишњој [[Јава|Јави]] и [[Тринил]] у источној Јави), [[Вијетнам]]у, [[Кина|Кини]] (нпр. [[Шенси]]) и [[Индија|Индији]].<ref>{{Cite book|author=Prins, Harald E. L. |author2= Walrath, Dana |author3= McBride, Bunny | title = Evolution and prehistory: the human challenge| publisher = Wadsworth Publishing|year=2007.|pages=162.| url = http://books.google.com/books?id=LfYirloa_rUC&pg=PA16|isbn=978-0-495-38190-7|pages=}}</ref>
Ред 75:
== Карактеристике Хомо еректуса ==
 
Хомо Еректус има [[центар за говор|центре за говор]] који су сместени у [[брокине кврге|брокиним квргама]]. То су два удубљења са унутрашње стране чеоне кости која представљају отисак центара за говор који су постојали у мозгу.
Старији хомо еректус није знао артикулисано да [[говор]]и. До тог закључка се дошло анализом грађе [[кичмени пршљен|кичмених пршљенова]]. Био је усправан, здепасте грађе. Мозак му је био око 30% мањи од мозга савременог човека.
 
Карактеристике хомо еректуса:
Ред 82:
* висина тела - 160-165 -{cm}-
* мождана запремина - 700-1.000-{cm³}-
* одлике лобање:незнатно пресвођавање можданог дела лобање, надочни лукови масивни и наглашени, посторбитално стезање слепоочног угла, коштани зидови веома дебели, у [[окципитална пројекција|окципиталној пројекцији]] ширина лобање лежи ниско
* одлике лица: велика ширина носног отвора, [[доња вилица|мандибула]] велика и масивна, као и зуби, обрадак раван, [[очњаци]] нешто више одвојени
* посткранијални скелет има карактеристике [[хоминиди|хоминида]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Homo_erectus