Мимар Синан — разлика између измена

Рођен у [[Анадолија|Анатолији]] као син [[Православље|православних]] [[Јермени|јерменских]] родитеља <ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9067893/Sinan Sinan (Ottoman architect) - Britannica Online Encyclopedia], Приступљено 13. 4. 2013.</ref><ref>[https://armenianweekly.com/2013/11/15/the-islamized-armenians-and-us/ The Islamized Armenians and Us]</ref>. Године [[1511]]. почиње да ради у [[Инжењерство|инжењерији]] [[Јањичари|јањичарске]] војске и [[1539]]. добија титулу „први градитељ“. Први велики рад му је био [[Шехзадина џамија]] у Цариграду [[1548]]. Најпознатије дело на нашим просторима је [[Мост Мехмед-паше Соколовића|Мост Мехмед паше Соколовића]] у [[Вишеград]]у. Синанов ученик [[Мимар Хајрудин Ага]] је саградио [[Стари мост (Мостар)|Стари мост]] у [[Мостар]]у и тиме положио пријемни испит за Синанов менторат.

Прву Синанову биографију написао је турски књижевник и сликар Мустафа Сај Челеби, савременик и лични пријатељ Синанов. Ова биографија појавила се одмах након Синанове смрти, [[1588]]. године. У њој се каже да је Синан рођен у [[Кајсери (вилајет)|Кајсерији]] у [[Кападокија|Кападокији]]. По различитим изворима тврде да је пореклом Јермен,{{sfn|Fletcher|2005|p=138}}<ref name="SAE">Zaryan, ''Sinan'', Armenian Soviet Encyclopedia. pp. 385.</ref><ref>Kouymjian, Dickran. "Armenia from the Fall of the Cilician Kingdom (1375) to the Forced Emigration under Shah Abbas (1604)." in ''The Armenian People From Ancient to Modern Times, Volume II: Foreign Dominion to Statehood: The Fifteenth Century to the Twentieth Century''. [[Ричард Г. Хованисијан|Richard G. Hovannisian]] (ed.). New York: St. Martin's Press. {{page|year=1997|isbn=978-0-312-10168-8|pages=13}}</ref><ref name="Alboyajian1937">Alboyajian (1937), vol. 2. pp. 1533-34.</ref>{{sfn|Jackson|1913|p=143}}{{sfn|Sitwell|1939|p=74}} Албанац<ref name=Cragg>{{harvnb|Cragg|1991|p=120}}</ref>{{sfn|Brown|1942|p=94}} или Грк.<ref>Talbot, Hamlin ''Architecture Through the Ages''. University of Michigan. pp. 208.</ref>{{sfn|Moravcsik|Rosenbaum|1970|p=28}}<ref>{{Cite book|last=Kuiper|first=Kathleen|title=Islamic Art, Literature, and Culture|publisher=The Rosen Publishing Group|year=2009|isbn=9781615300976|pages=204}}</ref><ref>Sinan: the grand old master of Ottoman architecture, p. 35, Aptullah Kuran, Institute of Turkish Studies, 1987</ref><ref>Walker, Benjamin and Peter Owen ''Foundations of Islam: the making of a world faith'', 1998, p. 275.</ref><ref name="Goodwin, Godfrey 1971 199">{{harvnb|Goodwin|1971|p=199}}</ref><ref name=" Rogers, J. M. 2006 ">{{Cite book|last=Rogers|first=J. M.| title = Sinan: Makers of Islamic Civilization. | publisher = I.B.Tauris: Oxford Centre for Islamic Studies |year=2006|pages=backcover |isbn=978-1-84511-096-3 | quote = (Sinan) He was born in Cappadocia, probably into a Greek Christian family. Drafted into the Janissaries during his adolescence, he rapidly gained promotion and distinction as a military engineer. }}</ref>

Године [[1938]]. на 350-годишњици Синанове смрти, турски историчар [[Б. Злуг]] је изнео неке нове податке о Синановом пореклу. Ове податке он темељи на оригиналним писаним документима, који се налазе у турском Државном архиву. Према њима, Синан се родио у [[Агирназ]]у, селу у подручју [[Кеси]], у централном делу [[Кајсери (вилајет)|Кајсерије]]. Према подацима сиџила (судбеног протокола) из тога времена, ове крајеве су насељавали хришћани турског порекла, које је Византија, да би се одупрла навалама Арапа насељавала у [[Анадолија|Анадолији]].<ref>{{Cite book|last=Akgündüz| first = Ahmed| last2=Öztürk| first2 = Said| title = Ottoman History: Misperceptions and Truths| url = https://books.google.com/books?id=EnT_zhqEe5cC|year=2011| publisher = IUR Press|isbn=978-90-90-26108-9|pages=196}}</ref> Као хршћанско дете, Синан је доведен у [[Истанбул]], преведен на [[ислам]] и дат у [[јањичари|јањичарску]] војску на васпитавање.<ref name="GoodwinA87">{{harvnb|Goodwin|2001|p=87}}</ref>

Градио је до дубоке старости, као главни дворски или државни архитект за два султана, [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Величанственог]] и [[Selim II|Селима -{II}-]] у време просперитета Османског царства, што му је пружило могућност да распламса свој раскошни и необуздани истраживачки стил и створи импресивна дела. Користећи при реализацијама вештину великог броја најпробранијих мајстора, довођених из свих делова пространог царства, постигао је упечатљив и лако препознатљив сопствени монументални израз који је означио не само врхунац турске уметничке ренесансе и, шире гледајући, целокупне исламске уметности његовог доба, него је преко васпитаника његове школе, тај класични стилски израз је још цео један век снажно утицао на уметност исламског медитеранског света.

<gallery heights="180" mode="packed" caption="Синанови мајсториски радови" perrow=5>

* {{Cite book|ref=harv| title = Sinan | id=ISBN =0-333-02901-1 | last=Stratton| first = Arthur|authorlink= Arthur Stratton | publisher = [[Macmillan Publishers]]|year=1972}}

* -{[https://web.archive.org/web/20060426222613/http://www.cekulvakfi.org.tr/icerik/icerik.asp?sayfaID=128 A map and a short guide for Sinan's works in Istanbul]}-

* -{[http://www.mimarsinan.gen.tr/ Mimar Sinan's life and works]}-