Прича о кукољу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Egger-Lienz - Sähmann und Teufel.jpg|мини|rightдесно|250px|[[Albin Egger-Lienz]], ''Сејач и ђаво'', око [[1923]].]]
 
'''Прича о кукољу''' (такође ''прича о корову'', ''прича о житу и кукољу'') је једна од најпознатијих [[Исус]]ових [[Исусове приче|алегоријских прича]], која говори о човеку којем је непријатељ посејао [[кукољ]] у усеве [[житарице|жита]].
Ред 22:
== Контекст ==
 
Грча реч која се обично преводи као коров или кукољ је ''зизаниа'' (гр. ζιζάνια), множина од ''зизанион'' (ζιζάνιον). Сматра се да ова реч означава ''[[Lolium temulentum]]''.<ref>Liddell H G and Scott R, A Greek-English Lexicon, Clarendon Press, Oxford, 1843–1996, одредница "ζιζάνια". Плурални облик (''zizania'') је у модерно време прихваћен као ботанички назив за плеваљ (енх. ''ryegrass'')</ref><ref>[http://www.blueletterbible.org/lang/lexicon/lexicon.cfm?strongs=G2215 Thayer's Lexicon: ζιζάνιαThayer's Lexicon: ζιζάνια], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>, који изгледа сасвим слично као пшеница у раној фази развоја.<ref name=autogenerated2>Craig S. Keener, The Gospel of Matthew: A Socio-Rhetorical Commentary, Eerdmans. {{page|year=2009|id=ISBN 978-0-8028-6498-87|pages=386-387}}</ref>
 
Римски закон је забрањивао сејање корова/кукоља међу пшеницу непријатеља<ref name=autogenerated2 /><ref>Ramesh Khatry, The Authenticity of the Parable of the Wheat and the Tares and Its Interpretation, Universal Publishers. {{page|year=2000|id=ISBN 978-1-58112-094-X3|pages=35}}</ref>, што значи да је сценарио у овој причи сасвим реалан.
 
== Тумачења ==
[[Датотека:Satansowing.JPG|мини|rightдесно|175п|[[Félicien Rops]], ''Сатана сеје семе'', око [[1872]].]]
=== По Матеју ===
 
Матеј бележи да је прво тумачење ове приче дао сам Исус. Он је по завршетку беседе оставио народ и повукао се у кућу, где је ученицима разјаснио причу:
 
{{цитирање|Сејач доброг семена је Син човечији; њива је свет; добро семе - то су синови царства; а кукољ су синови зла, а непријатељ који га посеја јесте ђаво; жетва је крај света, а жетеоци су анђели. Као што се кукољ скупља и ватром спаљује, тако ће бити и на свршетку света. Послаће Син човечији своје анђеле, и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба.
Ред 39:
=== Каснија тумачења ===
 
Иако Исус прави разлику између „синова царства“ и оних који то нису, та разлика не мора увек бити очигледна, као што [[прича о квасцу]] наговештава.<ref name=autogenerated1>R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans. {{page|year=1985|id=ISBN 978-0-8028-0063-73|pages=225-227}}</ref> Тек [[страшни суд|судњи дан]] ће бити тачка преокрета, када ће се период тајног раста Божјег царства упоредо са активностима нечастивог бити окончан, и ново доба осванути.<ref name=autogenerated1 />
 
[[Августин Хипонски|Августин]] напомиње да се невидљива разлика између „жита“ и „кукоља“ провлачи и кроз Цркву: