Светилишта словенске вере — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 37:
# '''Благовешјенска Гора код [[Вшћиж]]а, [[Брјанска област]], Русија''' - насеље-светилиште [[Јухновска култура|јухновске културе]]. Трг насеља (40х25 -{m}-) је са спољне стране омеђен насипом и ровом ширине 18-{m}-. На унутрашњој страни насипа налази се заједничка дуга кућа. У насељу је нађена ромејска керамика из [[9. век|IX]]—[[10. век|X века]]. У близини се налази насеље из истог периода са остацима настамби и дугих кућа. Пронађене су амајлије од кичмених пршљенова даброва, камење украшено знаковима у облику крста, чешаљ украшен мотивом коњских глава. Могуће је да је насеље служило као светилиште и током [[10. век|X века]]. У [[11. век|XI]]—[[13. век|XIII веку]] на месту насеља је било гробље поред кога је саграђена црква [[Благовести]].<ref>Рыбаков Б. А., ''„Раскопки во Вщиже в 1948—1949“'', в сборнике: Краткие сообщения о докладах и полевых исследованиях Института истории материальной культуры, випуск: 38, [[Москва]], [[1951]]., {{ru}}</ref>
# '''[[Богит]], гусјатински рејон, Тернопољска област, Украјина''' - насеље-светилиште налази се на највишем брежуљку у шумовитој области Медобори ({{Јез-рус|Медоборы}}) 5 -{km}- удаљене од села Городница. Најближи налаз верског споменика локалитету на коме је нађен [[Збручки стуб]]. Ископавања је током [[1984]]. године вршила Прикарпатска експедиција Института за археологију Руске академије наука. Насипи око насеља су одвојени рововима: главни насип се налази око улаза у насеље, други насип на средини пресеца његов правац, трећи насип је такође у близини насеља, насип на северној страни насеља је прекинут на три места. У насељу је нађено капиште, жртвеник (олтар) и три зграде делимично укопане у земљу.
# '''[[Бранденбург]], Немачка''' - трг за одржавање светковина, који се налази уз утврђење из [[8. век|VIII века]], према предању у питању је светилиште бога [[Триглав]]а. На брду, испод темеља цркве, откривен је културни слој, који показује постојање људских активности, али не и становања на том месту.
# '''Брановци, [[Бугарска]]''' - кружни трг од [[Глина|глине]], на два нивоа. Пронађене су животињске кости и фрагменти посуђа из [[9. век|IX]]-[[10. век|X века]].
# '''[[Бродовин]] ({{Јез-нем|Brodowin}}), Немачка''' - трг-[[капиште]] се налази на највишем делу полуострва, брду које избија из језера. Капиште је окружено ровом, ширине 5 -{m}-, дубине 80 -{cm}-, пречника 25 метара. На обронцима се налази остаци насеља из [[9. век|IX]]/[[10. век|X]] - [[13. век|XIII века]]. На брду је [[1258]]. године саграђен манастир.
Ред 46:
# '''[[Волин (острво)|Волин]], Пољска''' - у највишем делу старог града откривена је дрвена зграда 5-{x}-5-{m}-, окружена оградом. Била је у употреби од друге половине [[9. век|IX]] до почетка [[12. век|XII века]]. У близини су пронађени бронзана фигура коња и више дрвених фигура, укључујући и једну са четири лица. На падинима Сребрног брда пронађено је огњиште, код кога је међу стенама, рибљим костима нађен фрагмент људске лобање. У близини је нађена јама са две људске лобање, фрагменти посуђа и животињским костима.
# '''Воргол, [[Вороњешка област]], [[Русија]]''' - у насељу-уточишту је делимично очуван трг поплочан печеном глином, диемнзија 12-{х}-6-{m}-. У његовом центру се налази јама за стуб, поред које је нађен скелет коња и три стреле. На тргу су нађени нож, фрагменти каменог здања, гривне, привезак у облику трапезоида, перле, [[астрагал]]и, алат за обраду метала. Око трга је очувано шест јама са пепелом, животињским костима, комадима керамике, деловима вретена,{{напомена|{{Јез-рус|Пряслице}} имају облик избушеног диска и служе као тегови при раду са ручним вретеном. Често су налажени у ризницама и сматра се да су и код Словена коришћени као новац, а не само у Азији.}} делови жрвња, косе, минђуше из салтовске културе. Налази су из [[10. век|X]]-[[11. век|XI века]]. У рову око насеља откривена је ритуално сахрањена глава коња и 94 астрагала.
# '''Враћани код [[Брибир (Винодолска општина)|Брибира]], [[Хрватска]]'''<ref>Goss, V. P., ''The Three – Header from Vaćani'', Starohrvatska prosvjeta, III. serija - svezak 36/[[2009]]., {{en}}</ref> - крајем XIX века је нађен троглави идол који се данас чува у Музеју хрватских археолошких старина у Сплиту. Идол представља главу са три лица. Висине је око 35 -{cm}-, ширине 27 до 29 -{cm}-, ширина основе је 23-24 -{cm}-. Висина лица варира између 16 и 21 -{cm}-, а ширина лица је између 16 и 18 -{cm}-. У основи идола се налази рупа ширине 10 -{cm}-, помоћу које је глава постављана на остатак целине, који није нађен. Два од три лица су намерно оштећена.
# '''[[Гњезно]], [[Пољска]]''' - на брду Лех, испод темеља цркве откривено је огњиште, које се састоји од три слоја камена са слојевима угља и пепела. Пронађене су животињске кости и крхотине грнчарије. Крај [[8. век|VIII]]-почетак [[10. век|X века]].
# '''Говда, Тернопољска област, Украјина''' - насеље се налази на рту на десној обали реке Збруч. Окружено је зидом са чије је спољне стране јарак. Овални трг насеља (40-{x}-20-{m}-) има нагиб на југоистоку са висинском разликом од 20 метара. Током ископавања [[1988]]. и [[1989]]. откривен је трг површине 108 m². Локалитет је откривен током Прикарпатске експедиције Института за арехологију Руске академије наука (1984—1989).
Ред 65:
# '''[[Јаздово]] ({{Јез-пољ|Jazdów}}), [[Варшава]], [[Пољска]]''' - делимично истражена камена плоча на којој је стајала камена глава идола.
# '''Кањев ({{Јез-укр|Канів}}), [[Черкашка област]], Украјина''' - јужно од града Роден, на Кнежевој гори, на рту на десној обали [[Дњепар|Дњепра]], пронађена је рупа (пречник 1,85-{m}-, дубина 1,2-{m}-) испуњена црницом, пепелом, угљем, животињским костима.
# '''[[Кијев]] <span style="background:#98FB98">(''Старокијевска гора'')</span>, Украјина''' - на Старокијевској гори је нађена зидана зграда (4,2-{x}-3,5-{m}-) са четири улаза чији распоред одговара странама света. На западу се налази „масивни стуб“, који се састоји од слојева печене глине, пепела и угља. Около се налазе кости и лобање животиња.
# '''[[Кијев]] <span style="background:#98FB98">(''Владимирска улица'')</span>, Украјина''' - у Владимирској улици су [[1975]]. године ископани темељи рова и симетрично постављене јаме испуњене остацима зграде. У близини се налази јама у облику посуде (чаше) у којој су нађени слојеви глине, угља и пепела. Претпоставља се да се овде налазило многобожачко [[капиште]].
# '''[[Кијев]] <span style="background:#98FB98">(''Житомирска улица'')</span>, Украјина''' - у Житомирској улици пронађена је округла жртвена јама, пречника 2-{m}-, дубине 1,2-{m}-.
Ред 78:
# '''Кушљаншћина ({{Јез-рус|Кушлянщина}}), [[Смоленска област]], Русија''' - насеље са кружним тргом и две концентрична насипа налази се у мочвари. У близини је насеље из [[8. век|VIII]]-почетка [[11. век|XI века]] и око 80 [[курган (Русија)|курганских]] [[Могила (словенско значење)|могила]].
# '''[[Лиса Гора]] ({{Јез-пољ|Łysa Góra}}), Пољска''' - утврђено насеље на планини у Свентокшиским планинама (надморска висина 594 -{mnm}-). Планина је обрасла шумом и на њој се налази много великог камења, па није погодна за изградњу насеља. Врх планине је окружен зидом који се пружа дуж падина. Зид је направљен од камена (ширина 11 -{m}-, висина 1,5 -{m}-). Врх зида је раван са траговима пожара. Пронађени су комади предмета из [[9. век|IX]]-[[12. век|XII века]]. Трг насеља је елиптичног облика (1300х150-200-{m}-), нема културног слоја, нити грађевина. У близини је извор поред кога је пронађен идол. У [[12. век|XII веку]] на врху планине је подигнута црква.
# '''[[Микуљчице]] ({{Јез-чеш|Mikulčice}}), Чешка'''<ref>[http://www.masaryk.info/slovanske-hradiste-mikulcice/ ''„Slovanské hradištěv Mikulčicích“''], Masarykovo muzeumv Hodoníně {{cz}}</ref><ref>Kučerová Ludmila, [http://www.mistnikultura.cz/mikulcice-snahu-o-zapis-do-unesco-nevzdaly ''„Mikulčice snahu o zápis do UNESCO nevzdaly“''], Místní kultura, 20.04.2011 {{cz}}</ref> - <span style="background:#98FB98">''локација I''</span> ({{Јез-чеш|Klášteřisko}}) утврђено насеље из раног Средњег века. Објекат правоугаоне основе (11,3-{x}-24 -{m}-), дужом страном оријентисан у правцу исток-запад. Улаз је вероватно на југозападној страни. Обим објекта је одређен ровом ширине 40 -{cm}- у коме су нађени трагови дрвених стубова смештених један уз други. Унутрашњи простор је подељен на једну ширу област ширине 5 -{m}- са два огњишта и две области ширине 2 m, по једна са сваке стране шире области, које су кориштене за сахране. На источном крају је пронађено 3 костура коња. У и око гробница нађено је више остатака појединаца са физичким аномалијама, израштајима или ампутацијама, као и људски остаци који показују трагове ампутације при зглобовима. Објекат датиран на [[9. век|IX век]].
# '''Микуљчице, Чешка''' - <span style="background:#98FB98">''локација II''</span> ({{Јез-чеш|Pri kniežacom hrade}}) на гребену изнад потока је округли трг (пречника 12-{m}-), оивичен ровом (ширина 3-{m}-, дубина 70-{cm}-, унутрашњи пречник 15 -{m}-). На средини трга је јама, окружена камењем. Ров је испуњен угљем, и у њему су нађени [[гривна]], секире, [[жрвањ|жрвњеви]] и фрагменти посуђа из [[9. век|IX века]]. На северној страни се налази велика јама за стуб (пречник 1 -{m}-) оивичена камењем. У каснијем периоду је подигнута [[Црква (грађевина)|црква]].
# '''Мост код [[Братислава|Братиславе]], [[Словачка]]'''<ref>[http://www.krugperuna.org/slovansky-kultovy-objekt-v-moste-pri-bratislave/ ''Slovanský kultový objekt v Moste pri Bratislave''] {{Wayback|url=http://www.krugperuna.org/slovansky-kultovy-objekt-v-moste-pri-bratislave/ |date=20120723153259 }}, Krug Peruna {{sk}}</ref> - приближно у средишту насеља се налази објекат у облику [[Круг#Особине|исечка круга]] означен полукружним плитким ровом (дужина 27 -{m}-; ширина на најпирем делу 280 -{cm}-) отвареним према истоку. Објекат је испод нивоа земљишта за 20-50 -{cm}-. Дуж ивице рова су распоређене јаме за стубове у нејднаким размацима. Четири јаме за стубове у северном делу објекта формирају правоугаоник у коме се налазило огњиште и где је пронађен пепео од храстовог дрвета и комади угља. Поред огњишта је нађен рог бика. Северно од огњиште се налазе трагови неколико привремених ложишта. Нађени су комади посуђа и животињске кости. Објекат је датиран на крај [[8. век|VIII]] и почетак [[9. век|IX века]].
Ред 109:
# '''[[Фишеринзел]] ({{Јез-нем|Fischerinsel}}), Немачка'''<ref>[http://nap1000.livejournal.com/5877.html?thread=199925 Рожаницы или руянские усы?] {{ru}}</ref><ref>Gringmuth-Dallmer E., Hollnagel A., ''Jungslawische Siedlung mit Kultfiguren auf der Fischerinsel bei Neubrandenburg'', Zeitschrift für Archäologie, №5. 1971. pp. 102 – 133.
</ref> - у утврђеном насељу из периода [[9. век|XI]]-почетак [[13. век|XIII века]] пронађена су два дрвена идола међу остацима паљевине. У близини се налази полуострво, које се протеже у језеро и ограничено је са спољне стране плитким ровом који нема одбрамбену вредност (ширина 3-4 -{m}-, дубине 1 -{m}-). Претпоставља се да се овде налазило светилиште.
# '''Ходосовичи, [[Гомељска област]], Белорусија''' - у близини насеља и курганске могиле из [[10. век|X]]-[[11. век|XI века]] налазе се два трга (пречника 5 и 7 -{m}-), окружена малим рововима (ширина од 20 и 40 -{cm}-, дубина од 25-50 -{cm}-). На странама кругова се налазе удубљења у облику полумесеца (ширина 1,8 -{m}-, дубина 1 -{m}-). У средишту кругова се налазе плитке јаме (пречник од 0,6-1 -{m}-, дубина 15-25 -{cm}-), које су испуњене угљем, песком, пепелом и нагорелим камењем.
# '''Хотомељ, [[Брестска област]], Белорусија''' - утврђено насеље на крају пешчане дине у мочварној равници. Скоро округли трг (30-{x}-40-{m}-), окружен је удубљењима у облику испрекиданих ровова и јама у облику корита. На основу нађених фрагмената глиненог посуђа и троугластом врху стреле удубљења су датирана у [[7. век|VII век]]. Удубљења су прекривена слојем угља дебљине 20 -{cm}-, комадима керамике и грнчарије и бројним другим предметима из периода од [[8. век|VIII]] до [[10. век|X века]]. У средишту трга који је благо уздигнут нема културног слоја, већ само неколико јама. У подножју насипа који окружује насеље налази се слој угља и изгорелог дрвета.
# '''Храдско ({{Јез-чеш|Hradsko}}) код Мшена, Чешка''' - утврђено насеље из раног Средњег века, смештено на западној падини платоа, 16 m северно од групе пољопривредних и занатских зграда. Састоји се из неправилног спиралног прстенастог удубљења (ширина 100 -{cm}-, дубина 50-60 -{cm}-), са дужом осом оријентисаном у правцу исток-запад. На северозападној ивици се налазе кружно распоређене јаме за стубове. У средишту објекта се налази надземни део, приближно квадратног облика (дужина странице 105 -{cm}-). Нађене су крхотине посуда од глине, гвоздена игла, кости крава, сова, вепрова, оваца, коза и коња. Објекат је датиран на прелаз из [[8. век|VIII]] у [[9. век|IX век]].
# '''[[Хутињ]], Новгородска област, Русија''' - кружни трг, окружен прстеном сачињеним од великог камења. Унутар прстена се налази јама прекривена камењем и слојем спаљених костију животиња.
# '''Шапирево, Смоленска област, Русија'''<ref>E. A. Шмидт, ''Языческие святилища в Смоленском Поднепровье и Подвинье'', Восточная Европа в древности и средневековье - Доклады международной научной конференции, посвященной 75-летию профессора Э. М. Загорульского и 30-летию кафедры археологии и специальных исторических дисциплин БГУ, Белорусский государственный университет, [[Минск]]. {{page|year=2004|id=ISBN 978-985-485-197-46|pages=88}}–97</ref> - у мочвари, један километар југоисточно од села Шапирево, на левој обали реке Березинке налази се утврђено насеље. Овални трг (14-{х}-9 -{m}-) окружен је са две концентрична насипа (ширине 7 -{m}- и висине 0,8 -{m}-) и ровом (ширине рова је 4 -{m}-, дубина 0,4 -{m}-), на је чијем нађено изгорело камење, угаљ, пепео. Централни део трга је окружена је рупама за стубове, а земља је прекривена слојем угља. Испод насипа пролазе две паралелна канала. Пронађене су крхотине посуда из [[9. век|IX]]—[[10. век|X]] и [[12. век|XII]]—[[13. век|XIII века]]. Истраживања су вршили городища проводили А. Н. Љавдански ({{Јез-рус|А. Н. Лявданский}}) [[1920е|1920]].-их, В. В. Седов [[1956]]. и П. Н. Трећаков ({{Јез-рус|П. Н. Третьяков}}) током [[1960]]-[[1961|61]]. године.
# '''[[Шљенжа]] ({{Јез-пољ|Ślęża}}), Пољска''' - шумовита гора испресецана литицама и камењем, налази се у брдском масиву, који се уздиже изнад [[Шлеска|шлеске]] низије. На врху и по падинама се пружају камени зидови, чији темељи припадају [[Лужичка култура|лужичкој култури]] (крај [[Гвоздено доба#Старије гвоздено доба|халштата]] - почетак [[латен]]а). Горњи део зидова који показује трагове паљевине, са пратећом керамиком и другим стварима потиче из [[рани средњи век|раног Средњег века]]. На унутрашњем простору (120-{x}-60 -{m}-) је одсутан културни слој. На врху горе и на њеним падинама се налазе многобројне камене скулптуре и знаци уклесани у камен, од којих је најчешћи симбол у облику косог крста. Међу керамиком прикупљене у утврђеном насељу, највећи део припада [[Бронзано доба|бронзаном]] и [[Гвоздено доба#Старије гвоздено доба|раном гвозденом добу]] (66,5%), периоду касног латена и римском добу припада 1,3% нађене керамике, периоду раног Средњег века - 1,9% и периоду [[10. век|X]]-[[13. век|XIII века]] - 10,4%. Истраживање на Шљенжи је вршено са прекидима. Почело је [[1903]]. године, а посебно је било интензивно у периоду [[1949]]-[[1956]]. и касније. На околним брдима Кошћушко и Радуња такође су нађени камени зидови - „кругови“, који према расположивим подацима припадају лужичкој култури.
# '''Шумск, [[Житомирска област]], Украјина'''<ref>Русанова И. П., ''Языческое святилище на р. Гнилопять под Житомиром'', Культура древней Руси, [[Москва]]. 1966. pp. 233–237</ref> - око 7 -{km}- југозападно од Житомира, поред гробног поља на обали реке Гњилопјат ({{Јез-укр|Гнилоп'ять}}), на коме су вршене сахране спаљивањем се налази делимично укопана зидана структура основе у облику крста, оријентисана према странама света (димензије: (север-југ) 14,2 -{x}- (запад-исток) 11 -{m}-, дубина 40-50 -{cm}-). Дно структуре је равно, а зидови су вертикални. У центру се налази велика јама за стуб (пречник 1 -{m}-, дубина 60 -{cm}-), око чије ивице је распоређено велико камење, а око ње су распоређене јаме за стубове и камење. У средишњем делу је стално горела ватра. Око северног и јужног улаза у светилиште распоређени су грубо сечени каменови (40-{x}-40 -{cm}-). Нађена је керамика грубе израде из касног [[9. век|IX]]-[[10. век|X века]],{{напомена|Нађена керамика одговара сличним налазима у другим словенским светилиштима, нрп. у Хотомељу.}} врхови стрела од кремена, спаљене кости бика и птице (певца?). У близини се налази место за спаљивање мртвих, у облику кружног подручја (пречник 5 -{m}-) са спаљеним површинским слојем и слојем угља дебљине 50 -{cm}-, окружен кружним ровом. На рту оближњег брда се налазе кућа и помоћне зграде. Истраживања су вршена током [[1964]]. године.
# '''[[Шћеглец]], Новгородска област, Русија''' - гранитна стена са [[петроглиф]]има из касног [[бронзано доба|бронзаног доба]].
{{Location map+|Europe|width=1114|float=center|caption=Светилишта словенске вере у Европи|places=
{{Location map~|Europe|lat= 54.676389 |long= 13.437778 |label=[[Аркона]]}}