Химјарско краљевство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м исправљање преусмјерења, додатно сређивање using AWB |
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене |
||
Ред 40:
Краљевина Химјар била је доминантна држава [[Арабијско полуострво|Јужне Арабије]] све до [[525]]. Привреда ове краљевине заснивала се на [[Робовласништво|робовласничкој]] пољопривреди и трговини егзотичним робама ([[тамјан]], [[Смирна (смола)|смирна]], [[слоновача]], [[злато]] и [[Робовласништво|робови]]). Химјар који се простирао на рогу Јужне Арабије, контролисаоје поморски пут [[Црвено море|Црвеним Морем]], а оно је повезивало [[Африка|Африку]] и [[Средоземље]].
[[Датотека:HymiariteKingdomAugustusImitation1stCenturyCE.jpg|мини|
=== Химјар од 115. п. н. е. до 300. године н.е. ===
У овом периоду, Краљевина Химјар је успела да заузме суседно [[Сабејско краљевство]], а тад је и пресељен главни град из [[Мариб]]а у [[Зафар]] (Рајдан). Рушевине Зафара и данас су видљиве у подножју планине Мудавар, близу града Јарима. Пред крај овог раздобља започело је доба стагнације и пада моћи краљевства. [[Пут тамјана|Трговина тамјаном]] није више била тако уносна, јер су Набатејци контролисали север и [[Hidžaz|Хиџаз]], а [[Антички Рим|Римљани]] пловидбу [[Црвено море|Црвеним морем]], након што су покорили [[Египат]], [[Сирија|Сирију]] и [[Арабијско полуострво|арабијске]] земље северно од [[Hidžaz|Хиџаза]]. Оно што је било још горе јесте да су Химјар захватиле унутрашње племенске свађе и ратови. Због свега горе наведеног бројне Катанске породице (становници Химјара) размилеле су се и раселили по целој [[Арабијско полуострво|Арабији]].
[[Датотека:MapHymiariteKingdom.jpg|мини|
=== Химјар од 300. године до ширења [[ислам]]а по Јемену ===
Ово време су обежили велики немири и бројни унутрашњи сукоби и ратови. Све је то искористило [[Краљевство Аксум]] из прекоморске [[Етиопија|Етиопије]], које је напало најближе прекоморске земље [[Тихама|Тихаму]] и Наџран по први пут [[340]]. Аксум је вешто користио сталне унутрашње племенске сукобе између Хамдан и Химјара, тако да је заузео југ [[Арабијско полуострво|Арабије]] и држао га под окупацијом Тихаму и Наџран све до [[378]], кад су јеменска племена успела да протерају Аксумите. Након тешких оштећења [[Брана Мариб|Бране Мариб]] (за време великих поплава око ([[450]]. или [[451]].) Химјар је толико ослабио да га је то довело до коначног слома.
За неколико краљева Химјара се зна да су током [[5. век]]а, прихватили [[јудаизам]]. [[Арабијско полуострво]] је било место где су се преламали интереси између [[Хришћанство|хршћанског]] [[Византијско царство|Византијског царства]] и [[Зороастризам|заратустријанске]] [[Персијско царство|Персије]].
Неутралност, и задржавање добрих трговинских односа са оба царства, било је битно за просперитет арабијских трговачких путева. Због тог неки данашњи научници сматрају да је избор јудаизма био покушај задржавања неутралности.<ref>{{Cite book|title=Its Rise and Fall|last=Midstream|first=Jacob Adler|publisher=|year=2000|id=|location=Јеврејско краљевство Химаре (Јемен)|pages=}}</ref> [[Византијско царство|Византијски]] цареви су увек прижељкивали да овладају над Арапским полуострвом и тако прошире свој утицај, али и да помоћу тога контролишу трговину егзотичном
робом и поморски пут до [[Индија|Индије]]. [[Византијско царство|Византија]] се надла да ће то успети да постигне и без војног освајања, - једноставним преобраћањем тада поганских Арапа у хршћанство, нешто слично ономе што су постигли у [[Етиопија|Етиопији]]. Али осим почетних успеха по историјским деловима Арабије, по по осталим деловима Арабије имали су врло занемарљиве резултате.
Постоји наравно и једна историјска легенда о ширењу јудаизма по Химјару. Она иде овако, негде око [[500]], краљ Химјара, ''[[Абу Караб Асад|Абу Кариба Асад]]'', предузео је офанзиву на северну Арабију, желевши да тако сузбије [[Византијско царство|византијски]] утицај. Његова војска је доспела до ''Јатриба'', и заузела га без отпора, потом су кренули даље на север оставивши краљевог сина као управитеља. Међутим, тек што су мало одмакли до њих је доспела вест да су становници Јатриба убили Абу Карибовог сина, због тог је очајни Абу Кариб окренуо војску на град желивши да освети свог сина. Посекао је све палме око града (од којих су мештани Јатриба живели) и поставио дуготрајну опсаду града.
[[Јевреји]]и Јатриба су се борили раме уз раме са својим паганским суграђанима како би одбранили свој град. Током дуге опсаде Абз Кариб се тешко разболео. Два јеврејска свештеника; ''Кааб'' и ''Асад'' дочули су за несрећу својих непријатеља, отишли су у логор краља Абу Кариба и уз своје медицинско знање успели да га изљечие, успут су га замолили да прекине опсаду и понудили му мир. Апел ове двојице мудраца уродио је плодом, - прича надаље говори да је [[Абу Караб Асад|Абу Кариб]] заиста прекинуо опсаду, али и то да је након тога прихватио јудаизам заједно са целом својом војском.
На његово инсистирање, та два мудраца су кренула са њим у Химјар, да прошире јудаизам. Краљ је захтевао од својих поданика да приме јудаизам, што су многи и учинили. Али то није текло без отпора, многи ипак то нису учинили, тако да је ипак половина остала паганска.
Ред 208:
== Литература ==
* {{Cite book|title=L'unification du Yémen antique. La lutte entre Saba’, Himyar et le Hadramawt de Ier au IIIème siècle de l'ère chrétienne|last=Bafaqīh|first=M. A.|publisher=|year=1990|id=|location=Париз, библиотека Рејдана|pages=}} {{fr icon}}
* Alessandro de Maigret: ''Arabia Felix'', (Rebecca Thompson), London: Stacey International. {{page|year=2002|id=ISBN 978-1-900988-07-0|pages=}} {{en icon}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Korotajev|first=Andrej|title=Ancient Yemen|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|year=1995|id=ISBN 978-0-19-922237-
* {{Cite book|ref= harv|last=Korotajev|first=Andrej|title=Pre-Islamic Yemen|location=Wiesbaden|publisher=Harrassowitz Verlag|year=1996|id=ISBN 978-3-447-03679-
* M. A. Bafaqīh: ''L'unification du Yémen antique. La lutte entre Saba’, Himyar et le Hadramawt de Ier au IIIème siècle de l'ère chrétienne''. Paris, 1990 (Bibliothèque de Raydan, 1) {{fr icon}}
* P. Yule: ''Himyar Late Antique Yemen/Die Spätantike im Jemen'', Aichwald, 2007, ISBN 978-3-929290-35-6 {{de icon}}
| |||