Genska terapija — разлика између измена

9 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (Бот: обликујем ISBN; козметичке измене)
* Supresija aktivnosti oštečenog gena novim genom
 
Opštepoznati termini kao što su: [[Генетички инжењеринг|genetički inženjering]], genska manipulacija, [[Клонирање|gensko kloniranje]], [[Rekombinantna DNK|tehnologija rekombinantne DNK]], DNK kloniranje, genetička modifikacija, molekulsko kloniranje, pa i „nova genetika”, opisuju istoznačne pojmove u oblasti biotehnologije na bazi genetičkog inženjerstva. Svi se odnose na istovetan proces: svrsishodni transfer ciljanih fragmenata i [[molekul]]a DNK iz jednog organizma u samoreplicirajuće genetičke strukture drugog, ili transgenozu. Takvi transgeni fragmenti [[DNK]] se kasnije mogu, u potrebnoj količini kopija, propagirati u „stranoj ćeliji domaćinu”.
 
Pored genetskog inženjerstva na molekularnom nivou već su odavno u primeni i manipulacije većim kompleksima genetičkog materijala – [[hromozom]]ima i kompletnim [[genom]]ima (označene kao hromozomsko i genomsko inženjerstvo).<ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. {{page|year=|id=ISBN 978-9958-9344-1-84|pages=}}</ref><ref>Kapur Pojskić L., Ed. (2014): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. {{page|year=|isbn=978-9958-9344-8-3|pages=}}</ref><ref name="Hadžiselimović R (2005)">Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. {{page|year=|id=ISBN 978-9958-9344-3-48|pages=}}</ref>
 
== Oblici genske terapije ==
;Germinativna genska terapija
Cilj zahvata u polnih ćelijama je korekcija poremećene funkcije određenog gena koja uzrokuje neke teške bolesti. Jedna mogućnost ovog lečenja je unos gena u polne ćelije čime bi se poremećaj koriguje u svim ćelijama potomaka.
 
Prema tome, jasno je da genska manipulacija polnim ćelijama može imati neizbrisive posledice za razvoj budućeg organizma. Tako se npr. U terapiji zametnim nizom genetičke se promene se vrše u spermi, jajašcima ili ćelijama embrionalnom i prenose na buduće generacije. Ova terapija dovodi do suženja zalihe ljudskih gena na koju računaju buduće generacije.
Ovakav vid terapije je nov i potrebno je ispitati njene posledice pre bilo kakvih pokušaja, pa je zbog toga i zabranjena u većini zemalja. Ipak, 2001. godine naučnici su potvrdili rođenje 30 ,,genetski modifikovanih beba’’, čije su majke bile podvrgnute ovoj proceduri.
;Somatska genska terapija
Ova vrsta genetičke terapije koju su 1990. godine prvi put primenili French Anderson i grupa naučnika iz Nacionalnog zavoda za zdravlje.<ref>J. Rifkin, Biotehnološko stoljeće, trgovina genima u osvrt vrlog novog svijeta, Jesenski i Turk – Hrvatsko sociološko društvo, Zagreb, 1999, str. 165.</ref> zasniva se na intervenciji koja se vrši samo u somatskim ćelijama (telesnim ćelijama, isključujući polne ćelije) nakon koje genetičke promene ne prelaze na potomstvo.
 
Somatska terapija može povećati broj preživelih osoba sa defektnim genima u njihovim zametnim nizovima – genima i na taj će se način može se prenositi sve veći broj genetskih problema na sledeće generacije.
 
Budući da današnji prenatalni genetički testovi mogu otkriti da li je fetus ili embrion zahvaćen nekim poremećajem, roditeljima preostaje odluka o pobačaju oštećenog ploda.
 
Zabrinjavajuća je metoda ovakvih postupaka, osim otkrivanja nepravilnosti na genu, odabir pola deteta. Postupak se sprovodi posmatranjem amnionske tečnosti, a prvi uspešni slučaj sproveden je 1955. godine. Široka primena ovih postupaka sedamdesetih je godina postala je rutina. Osim odabira pola deteta koji je danas najzastupljeniji u azijskim zemljama, naročito Kini, u kojoj se odabiranju najvećim delom muška deca, ovakve metode mogu popraviti kozmetičke poremećaje u jajašcu, spermi i embrionalnom ćelijama budućeg deteta.
 
;In vivo genska terapija
Kod obe terapije transgen se direktno uvodi u ćelije napadnute zarazom. Na ovaj način moguće je lečiti cističnu fibrozu ili mišićnu ditrofiju. Tako bi DMD bila tretirana uvođenjem distrofin gena u mišićne ćelije, a CF uvođenjem CFTR gena u ćelije vazdušnog protoka. Kod obe bolesti su to ćelije čija poremećena funkcija izaziva glavne efekte koji su opasni po život, međutim nisu jedine.
 
Bolesnici sa cističnom fibrozom mogu da pate od pankreasnog nedostatka, defekta u vas deferensu, problema jetre, dok bolesnici s mišićnom distrofijom imaju problema sa srcem ili defekte CNS-a.
 
Kada bi i ovi defekti bili uspešno otklonjeni ne znači da bi bolest u potpunosti bila izlečena .
 
;Ex vivo genska terapija
Vrši se uvođenjem transgena u izolovane ćelije, da bi se njima moglo manipulisati in vitro. Zatim se vrši selekcija onih ćelija koje su primile transgen, pa se ovi ćelijski klonovi ponovo uvode u telo pacijenta.
 
Ovaj oblik terapije je pogodan za genetičke defekte koji se odnose na krvne ćelije. Korišćen je u lečenju dificijencije adenozin deaminaze (ADA) i to je jedina genska terapija koja je do sada dala rezultate kliničkog poboljšanja.
;Adicija ili zamena gena
U ovom tretmanu defektni gen se u potpunosti zamenjuje funkcionalnim transgenom, što bi obezbedilo terapiju za sve tipove mutacija. Zamena bi uključivala homologu rekombinaciju između transgena i hromozomalne kopije, što je moguće, jer se genetičari oslanjaju na ovakvu rekombinaciju.
 
Zamena gena zahteva procedure u kojima se bira mali broj ćelija kojima je promena potrebna. ,,Germline’’ terapija zahteva precizne zamene gena , jer je to jedini siguran način da se obezbedi kompletno normalna ekspresija gena. Smatra se da je zato ova terapija još uvek nemoguća, što svakako dovodi u pitanje gore navedene podatke o rođenju ,,prvih genetski modifikovanih beba’’. Iz dostupne literaturu može sa saznati da su se uglavnom vodile rasprave o tome da li je to moguće ili ne, ali nema čvrstih dokaza koji bi nas mogli ubedili da je ovaj tip genske terapije uspešano primenjen, iako je sama procedura opisana i teoretski svakako moguća.
Kako genske terapije zahtevaju niz eksperimenata , ne mogu se svi izvoditi na ljudima, pa su animalni modeli korisni za demonstraciju principa i razvoja tehnologije. Kako npr. transgeni miševi pate od sličnih simptoma kao i ljudi, oni mogu da budu animalni modeli u cilju razvoja genske terapije.
=== Rezultati ===
Genske terapije koje su do sada testirane odnosile su se na ćelije koštane srži i krvne ćelije.
 
Uvođenjem novog gena u spermatozoid ili jajnu ćeliju novi gen može da se prenese na potomstvo, što bi predstavljalo germlinu gensku terapiju. Ova vrsta terapije nije naišla na odobravanje, jer se smatra da, iako bi pomogla u spečavanju nastanka određenog genskog poremećaja u pojedinim porodicama, nije izvesno kakav efekat bi novi gen mogao da ima na razvijanje fetusa i da li bi mogao dati neke kasne neželjene posledice. {{citat|S obzirom na to da osobe koje bi bile obuhvačene germlajn genskom terapijom još nisu rođene, one ne mogu same da odluče da li žele ili ne žele ovakvu terapiju, tako da ova istraživanja na ljudima nisu dozvoljena.}}
 
== Vektori ==
Imajući u vidu sa gen koji je direktno ubačen u citoplazmu ćelije uglavnom ne ostvaruje svoju funkciju. Da bi se postigla funkcionalnost, potrebno je gen na neki drugi način ubaciti u ćeliju. Za ovo postoji nekoliko metoda:
* Korištenjem virusnih vektora, odnosno genetski izmjenjenih virusa (koji ne mogu da izazovu bolest, već samo ga uvegu gen u genom inficirane ćelije).
* Korišćenjem nevirusnih vektora, uglavnom u formi lipozoma (lipidnih sfera), koji mogu da prenesu DNK kroz membranu ćelije domadina (biohemijski kompleks DNK u lipozomu naziva se lipokompleks)
* Hemijskim povezivanjem molekula DNK sa molekulom koji može da se veže sa određenim ćelijskim receptorima, nakon čega DNK prolazi kroz membranu i ulazi u ćeliju (ovaj metod je manje efikasan od drugih navedenih metoda).
Vektori se u organizam čoveka ubaciju na tri načina (6): intravenski, direktnom ubrizgavanjem u specifično tkivo, gde ih preuzimaju individualne ćelije tog organa ili tako što se uzorak ćelja pacijenta u laboratoriji izloži delovanju vektora, a zatim se te ćelije vrate u organizam pacijenta. Ukoliko je tretman uspešan, novi gen će početi da kodira funkcionalan protein.
 
Najnoviji metod ubacivanja novih gena u ćelije domaćina je stvaranje novog, veštačko g 47. hromozoma, koji bi egzistirao autonomno, pored već postojećih 46 hromozoma domaćina. Za ovaj metod
 
== Rizici genske terapije ==
Uz sve prednosti genske terapije, postoje i brojni (stvarni ili hipotetski) rizici aplikacije navedenih biotehnologija.
Mnogi eksperti upozoravaju i na mogućnost inkorporiranja ebola ili MSC virusa ("bolesti ludih krava") u ljudski [[genom]] i pojave odgovarajućih i drugih pandemija. Istovremeno, u jednoj od prihvatljivijih hipoteza, naučnici vjeruju da je [[ХИВ|HIV]] u [[gen]]om ljudske vrste inkorporiran konzumacijom majmunskog mesa. Argumentacija da je takva opasnost izbjegnuta u slučaju [[hrana|Ishrane]] svinjskim [[meso]]m i njegovim prerađevinama traži se u činjenici da je ono u ljudski jelovnik uključeno još prije 10–12 milenijuma (u bliskoistočnoj i kineskoj regiji domestikacije), a bez registrovanih masovnih i ozbiljnijih infekcija takve prirode.<ref name="Hadžiselimović R (2005)"/>
Važno je istaći da genetskoj terapiji treba pristupati sa izuzetno visokim stepenom naučne, stručne i etičke odgovornosti, jer se mora isključiti mogućnost genetskih manipulacija opasnih za ljudsko zdravlje.
|}
Izuzetno visok stepen naučne, stručne i etičke odgovornosti zahteva od terapeuta da u terapiji stalno ima u vidu i isključi mogućnost genetskih manipulacija, zbog: tehničkih nedostataka, nedovoljnog poznavanja načina prenošenja gena, brojčanosti gena, uticaja okoline, nerazumevanja funkcije gene itd.
=== Tehnički nedostaci ===
Najveći problemi genske terapije su tehnički nedostaci, jer ne postoji siguran način da se novi geni ubace u tačno određene ćelije i da se njihova funkcija posle insercije precizno kontroliše. Ovo predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, naročito zbog potencijalne toksičnosti, inflamacije i kancerogeneze. Patofiziološki supstrat karcenogeneze posle primene genske terapije je insercija novog gena na pogrešno mesto u genomu, i to u tumor supresorske gene.
 
=== Etička pitanja ===
Pored svih navedenih problema postoje i etička pitanja u vezi sa primenom genske terapije:<ref>Kimmelman J. ''Recent Developments in Gene Transfer: Risk and Ethics.'' BMJ: BritishMedical Journal 2005; 330(7482): 79-82</ref>
* Koja je granica između dozvoljene upotrebe i zloupotrebe genske terapije?
* Ko je nadležan da odluči koji su fenotipski oblici patološki, a koji normalni?
* Da li je genska terapija zbog svoje visoke cene dostupna isključivo dobrostoječim grupama?
* Da li će masovnija upotreba genske terapije dovesti do toga da su različite osobe društveno manje prihvatljive?
* Da li treba dozvoliti ljudima da genskom terapijom poboljšaju osnovne ljudske osobine, kao što su visina, inteligencija, atletske sposobnosti itd?
1.572.075

измена