Планетарна хабиталност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене |
м pravljenje sablona Cite book |
||
Ред 1:
{{proširiti}}
'''Планетарна хабиталност'''или''' планетарна прикладност за становање''' је мера потенцијала неког астрономског тела (планете или природних сателита) да развије и подржи живот. Како је тренутно неизвесно постојање живота ван планете Земље, планетарна хабиталност је у великој мери екстраполација услова на Земљи и карактеристика Сунца и Сунчевог система које изгледају погодне за развој живота, посебно фактори који би подржали сложене, вишећелијске организме, а не само проста једноћелијска бића.<ref>Dole, Stephen H. ''Habitable Planets for Man'', American Elsevier Pub. Co. {{page|year=1970|
Идеја о постојању живота ван Земље није нова, иако су тек крајем 20. века открићем вансоларних
Ред 40:
Земљина орбита је готово потпуно кружна са ексцентритетом мањим од 0,02; док су ексцентритети свих
планета Сунчвог система са изузетком Меркура такође врло благи.<ref>Chandrasekhar, S.: 1969, ''Ellipsoidal Figures of Equilibrium'', New Haven
Ексцентритет орбита у 90% откривених вансоларних планета је већи од ових у Сунчевом систему, што
|