Планетарна хабиталност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Ред 1:
{{proširiti}}
'''Планетарна хабиталност'''или''' планетарна прикладност за становање''' је мера потенцијала неког астрономског тела (планете или природних сателита) да развије и подржи живот. Како је тренутно неизвесно постојање живота ван планете Земље, планетарна хабиталност је у великој мери екстраполација услова на Земљи и карактеристика Сунца и Сунчевог система које изгледају погодне за развој живота, посебно фактори који би подржали сложене, вишећелијске организме, а не само проста једноћелијска бића.<ref>Dole, Stephen H. ''Habitable Planets for Man'', American Elsevier Pub. Co. {{page|year=1970|idisbn=ISBN 978-0-444-00092-7|pages=}}</ref>
 
Идеја о постојању живота ван Земље није нова, иако су тек крајем 20. века открићем вансоларних
Ред 40:
 
Земљина орбита је готово потпуно кружна са ексцентритетом мањим од 0,02; док су ексцентритети свих
планета Сунчвог система са изузетком Меркура такође врло благи.<ref>Chandrasekhar, S.: 1969, ''Ellipsoidal Figures of Equilibrium'', New Haven,. {{page1|location=|publisher=Yale Univ.University Press.|year=|id=|pages=}}</ref>
 
Ексцентритет орбита у 90% откривених вансоларних планета је већи од ових у Сунчевом систему, што