Светилишта словенске вере — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 10:
[[Датотека:Burgwall Arkona.jpg|250п|десно|мини|Остаци светилишта у Аркони]]
[[Датотека:Burgwall Kap Arkona.jpg|250п|десно|мини|Реконструкција могућег изгледа Арконе]]
[[Датотека:Steinrelief Pfarrkirche Altenkirchen.jpg|250п|десно|мини|Свештеник бога [[СветовидСвентовит|Световида]]а, камени рељеф из Арконе узидан у зид цркве у Алтеркирхену]]
{{Location map+|Belarus|width=250|float=right|caption=Светилишта словенске вере у Белорусији|places=
{{Location map~|Belarus|lat=53.294167 |long=24.008889 |label=Верховљани}}
Ред 16:
{{Location map~|Belarus|lat=51.948889 |long=27.050556 |label=Хотомељ |position=right}}
}}
[[Датотека:Swietowit wolinski.jpg|250п|десно|мини|[[Кумир]] бога [[СветовидСвентовит|Световида]]а нађен у [[Волин (острво)|Волину]] [[1974]]. године]]
[[Датотека:Perun_i_Veles.JPG|250п|десно|мини|Приказ бога [[Перун]]а и бога [[Велес (бог)|Велеса]] (у териоморфној форми), Жрновница, [[Хрватска]], [[8. век]].]]
[[Датотека:Horse stone.jpg|250п|десно|мини|Коњ-камен]]
Ред 29:
[[Датотека:Poland mount Sleza - ancient cult figure.jpg|250п|десно|мини|Медвед - древни идол на планини Шљенжа, Пољска]]
 
Делимичан списак до сада откривених словенских [[Капиште|капишта]] и светилишта, која се налазе на територији данашње [[Русија|Русије]], [[Украјина|Украјине]], [[НемачкаЊемачка|Немачке]], [[Пољска|Пољске]], [[Белорусија|Белорусије]], [[Бугарска|Бугарске]], [[Чешка|Чешке]] и [[Словачка|Словачке]].
# '''[[Аркона (Јаромарзбург)|Аркона]] на [[Риген|острву Рујан]], [[Њемачка|Немачка]]''' - утврђено насеље и светилиште из [[9. век|IX]]-[[12. век]]а налази на рту висине 40 m-{}-, окренутом ка истоку, са три стране има стрме морске литице, а са западне стране се налази одбрамбена фортификација. Услед поткопавања кречњачке стене морским таласима локалитет је највећим делом уништен. Тренутна величина - 90 m од истока ка западу и 160 m од севера ка југу, процењена величина је 3-4 пута већа. Ископавања су вршена у [[1921]]., [[1930]]. и [[1969]]-[[1971]]. када су кроз локалитет и зид прокопани ровови ширине 1 -{m}-. Идентификована су три периода изградње зида, откривени су слојеви печене глине, угља и камења. Са унутрашње стране зида је ров равног дна, а са спољашње стране је дубоки [[шанац]] равног дна. Крај рта је од остатка одвојен унутрашњим зидом ширине 5-6 -{m}- и шанцем равног дна ширине 10 -{m}-, подигнутим у [[9. век]]у. У простору између два зида нису нађене зграде. Делимична ископавања до дубине од 60 -{cm}- у дужини од 4,1 и 6,2 -{m}-, открила су бројне предмете. У једном од истраживачких ровова откривен је камени сандук са 8-11 делимично оштећених мушких лобања, кости животиња, разне ствари, комади грнчарије из [[10. век|X]]-[[12. век]]а. У другом рову, у једном удубљењу је нађен сандучић са бројним предметима. На северној страни локалитета је извор воде до кога води пут. У непосредној близини насеља су 14 села и велико курганско гробно поље.
# '''Асташово, [[Смоленска област]], [[Русија]]''' - утврђено насеље у шуми у мочварама на левој обали реке Соже. Овални трг (14,5 -{x}- 12 -{m}-) окружен је земљаним насипом (ширина 4 -{m}-, висина 0,5 -{m}-) и ровом дубине од 50 -{cm}-. Испод насипа и око њега је распрострт угаљ. Трг утврђења дуж насипа је нагорео.<ref>Третьяков П., Шмидт Е. А., ''„Древние городища Смоленщины“'',. pp. 124–125., [[1963]]., {{ru}}</ref>
# '''Бабин, [[Чернивачка област|Черновицка област]], [[Украјина]]''' - утврђено насеље на врху брда на десној обали [[Дњестар|Дњестра]]. Централна кружна област пречника 7 m је окружена шанцем ширина 2 метра. Спољном страном падине брда пружају се две [[Ескарпа|ескарпе]] све до литице. У шанцу су пронађени угаљ, спаљене кости, фрагменти грнчарије и глазиране керамике из [[9. век|IX]]-[[10. век]]а. У близини утврђења се налазе остаци већег насеља из истог периода.
Ред 40:
# '''Брановци, [[Бугарска]]''' - кружни трг од [[Глина|глине]], на два нивоа. Пронађене су животињске кости и фрагменти посуђа из [[9. век|IX]]-[[10. век]]а.
# '''[[Бродовин]] ({{Јез-нем|Brodowin}}), Немачка''' - трг-[[капиште]] се налази на највишем делу полуострва, брду које избија из језера. Капиште је окружено ровом, ширине 5 -{m}-, дубине 80 -{cm}-, пречника 25 m. На обронцима се налази остаци насеља из [[9. век|IX]]/[[10. век|X]] - [[13. век]]а. На брду је [[1258]]. године саграђен манастир.
# '''Бубнишће, [[Ивано-ФранкивскФранковск|Ивано-Франкивска]]а област, Украјина''' - насеље са три стране окружено литицама, са четврте стране је ограничено зидом и шанцем и одбрамбеним ширине 10-{m}-. Пречник средишњег трга је 40-{m}-. У литици је ископан бунар до кога воде камене степенице. Бунар (димензија 2-{x}-2-{m}-, а његова садашња дубина је 5-6-{m}-) не допире до воде. У литицама су ископане и три пећине у којима су сачувани сандуци прављени од дебала. На стенама литица су уклесани соларни симболи, отисци дланова и маске. У близини се налази велика погребна хумка, пречника 5 m и висине мање од 1-{m}-.
# '''Васиљев, Черновицка област, Украјина''' - на гробљу из [[12. век|XII]]-[[13. век]]а откривена је јама са угљем, животињским костима и крхотинама грнчарије.
# '''Верховљани, [[Гродњенска област|Гродненска област]], [[Белорусија]]''' - насеље са кружним тргом (7-{x}-7-{m}-), који је ограничен насипом и унутрашњим ровом. У рову су пронађени остаци каменог зида, угаљ и керамика из [[11. век|XI]]-[[13. век]]а.
Ред 49:
# '''[[Гњезно]], [[Пољска]]''' - на брду Лех, испод темеља цркве откривено је огњиште, које се састоји од три слоја камена са слојевима угља и пепела. Пронађене су животињске кости и крхотине грнчарије. Крај [[8. век|VIII]]-почетак [[10. век]]а.
# '''Говда, Тернопољска област, Украјина''' - насеље се налази на рту на десној обали реке Збруч. Окружено је зидом са чије је спољне стране јарак. Овални трг насеља (40-{x}-20-{m}-) има нагиб на југоистоку са висинском разликом од 20 m. Током ископавања [[1988]]. и [[1989]]. откривен је трг површине 108 m². Локалитет је откривен током Прикарпатске експедиције Института за арехологију Руске академије наука (1984—1989).
# '''Голавно, [[Волињска област|Волинска област]], Украјина''' - насеље се налази на узвишењу међу мочварним ливадама. Кружни трг, пречника 30-{m}-, незнатно је уздигнут у центру и покривене слојем пепела дебљине 50-{cm}-. Испод зида (висине до 1-{m}-), који окружује трг, налази се слој камена, угља и угљенисаних костију. При дну зида откривено је неколико јама у облику корита и више група камења. Пронађени су фрагменти посуђа из [[10. век]]а, животињских костију, угљенисани комад људске лобање и два зуба.
# '''Гора Хељмска ({{Јез-пољ|Góra Chełmska}}), код Кошалина, Пољска''' - на врху планине откривени су остаци зграде за ритуалну употребу димензија 2,5-{x}-4,5-{m}-, са каменим огњиштем. У близини се налазе јаме са угљем. Пронађени су нож, [[кресиво]], делови вретена ({{Јез-рус|пряслице}}), кости сисара и риба, комади грнчарије из [[10. век|X]]-[[13. век]]а.
# '''Горбава, Черновицка област, Украјина''' - насеље се налази на гребену на десној обали реке Прут. Овални трг насеља (пречника 30-{m}-), окружен је зидом и ровом. Одмах до трга се налазе два мања трга, распоређена са бочних страна, такође ограничена насипом. Равна површ на врху централног насипа и у улаз у средишњи трг поплочани су камењем и прекривени угљем, комадима печене глине и спаљеним животињским костима. Трагови огњишта нађени су на врховима насипа и на бочним трговима. Нема налаза културног слоја. У непосредној близини се налази насеље из [[9. век|IX]] - [[10. век]]а.
Ред 57:
# '''Грачић, Жрновница, [[Хрватска]]'''{{sfn|Belaj|2007|pp=442}}<ref>[http://www.dalmacijanews.com/Vijesti/View/tabid/74/ID/81435/Zrnovnica-Od-staroslavenskog-boga-Peruna-do-turisticke-atrakcije-FOTO.aspx Žrnovnica: Od staroslavenskog boga Peruna, do turističke atrakcije!] {{Wayback|url=http://www.dalmacijanews.com/Vijesti/View/tabid/74/ID/81435/Zrnovnica-Od-staroslavenskog-boga-Peruna-do-turisticke-atrakcije-FOTO.aspx |date=20140320083444 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.klapazrnovnica.com/web/hr/drutva-i-udruge Predstavljanje knjige PERUNOVO KOPLJE i trilogije akademika Radislava Katičića], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> - Једини до сада познати приказ бога Перуна и бога Велеса (приказан је у териоморфној форми - у облику медведа) рађен у камену. Камени фриз је уграђен у спољну страну фасаде цркве у Жрновници из [[10. век]]а. Сматра се да [[фриз]] потиче са оближњег археолошког локалитета Грачић код Жрновнице, где је био постављен у средишту капишта. Црква св. Јураја на брду Перун изнад Жрновнице гради угао од 23° у смеру север-североисток са црквом Успења Маријина Жрновници и св. Миховила, као и угао од 23° у смеру запад-југозапад са Змињим каменом и црквом Госпе у Сити.
# '''Дембно ({{Јез-пољ|Dębno}}), Пољска''' - насеље у Свентокшким планинама. Трг насеља је овалног облика (15-{х}-26-{m}-), окружен насипом и јарком. У јарку су пронађени изгореле каменови, угаљ, комади глазиране керамике.
# '''Добжешуво ({{Јез-пољ|Dobrzeszów}}), Пољска''' - насеље на високом брду у Свентокшким планинама. Овални трг (40-{x}-80-{m}-), омеђен је са три концентрична зида, оштећена на неколико места. Четврти зид одваја насеље од гребена. Основу ниских зидова (висине 1,5-2-{m}-), чине наслагани већи комади камења на којима је постављено мање камења, и на њему скицирано мање камење. Површина зидова спаљена, нарочито унутрашњи део првог зида и спољни делови другог и трећег. У центру трга се налази велики камен у коме су уклесани кругови. На више места на тргу и зидовима се налазе [[Стела|стеле]], велики заобљени каменови и жртвеници, четвртастог облика направљени од камена. У западном делу локалитета се налази камен темељац [[олтар]]а, поред кога је нађена керамика из [[8. век|VIII]]-[[10. век]]а. Узорак узет са првог зида је методом [[Радиокарбонскометод датирањерадиоактивног угљеника|радиокарбонског датирања]] датиран на [[795]]. годину. Поред насеља се налази село из [[8. век|VIII]]-[[10. век]]а. Ископавања на овом локалитету су вршена у периоду [[1975]]-[[1981]]. и том приликом је откривено подручје 25-{х}-100-{m}- и испрекидани зидови.
# '''Животинскоје, [[Вороњешка област]], Русија''' - у утврђењу из [[9. век|IX]]-[[10. век]]а откривена је јама пречника 80-{cm}- и дубине 60-{cm}-, у којој се налазио угаљ, 23 [[астрагал]]а са отворима, брусни камен, бронзани лонац, крчаг и спаљено зрневље житарица. У утврђењу су нађени ритуални глинени хлебови.
# '''Зааринген ({{Јез-нем|Zaaringen}}), округ Бранденбург, Немачка''' - у близини гробља из [[7. век|VII]]—[[12. век]]а, које чине [[курган (хумке)|курганске]] [[Могила (словенско значење)|могиле]], налази се кружна платформа (пречника 20 m), окружена кружним шанцем ширине 2-3-{m}-.
Ред 86:
# '''[[Паганско]] код [[Брецлав]]а, Чешка'''<ref>DRESLER, Petr. Opevnění Pohanska u Břeclavi. Brno : Masarykova univerzita, Filozofická fakulta, [[2011]]. 274 s. {{page|year=|isbn=978-80-210-5421-9|pages=}}., {{cz}}</ref><ref>DRESLER, Petr. [http://www.muni.cz/research/publications/873073/ Pohanské výzkumy slaví padesátku.] Regiom : kulturně - vlastivědná revue okresu Břeclav, Brno, Muzejní a vlastivědná společnost v Brně. {{ISSN|1211-5800}}, [[2010]]., vol. Neuveden, no. 2009. pp. 92–105. {{cz}}</ref> - на ивици древног гробља се налази велика јама (пречник 85 -{cm}-, дубина 25 -{cm}-), окружена кругом од осам рупа (опсег круга 2.5-3 -{m}-). Формација је са северне стране ограничена полукружном плетеном оградом. На основу стратиграфских података локалитет се датира у другу четвртину [[10. век]]а.
# '''[[Перињ]], код [[Велики Новгород|Новгорода]], Русија'''<ref>Седов В. В., ''„Древнерусское яаыческое святилище в Перыне“'', Краткие сообщения Института истории материальной культуры, том 50, Москва, [[1953]]., {{ru}}</ref> - на брежуљку окренутом ка истоку, откривен је кружни трг, окружен ровом са осам округлих ногоступа, платформи (пречник целе структуре је 21 -{m}-). Унутрашње стране рова су стрме, а спољашње су благе. На дну платформи су нађени угаљ, фрагменти посуда из [[10. век|Х]]-почетка [[11. век]]а, жрвањ. У средишту трга, у рупи пречника и дубине 1 -{m}- нађени су остаци дрвеног стуба. Нађени су остаци другог трга (пречника око 23 -{m}-), окруженог ровом, у коме је нађен угаљ, појас, нож, врх стреле од кремена. Трећи трг се вероватно налази испод темеља [[Црква (грађевина)|цркве]] из [[13. век]]а.
# '''Перунковац код [[Горње Црниљево|Горњег Црниљева]], Србија'''<ref>Грујичић Ж. Ј., ''Проклетство је убити орла'', Фолклор, бр. 9, pp. 63, [[Београд]]</ref> - половином [[1980е1980-е|осамдесетих]] година [[20. век]]а, приликом ископавања словенског храма посвећеног богу [[Перун]]у, на локалитету Перунковац у селу Горњем Црниљеву, пронађен је археолошки артефакт минијатурног орла од печене керамике.
# '''Петрово, Смоленска област, Русија''' - насеље са кружним тргом (пречника 22 -{m}-), налази се у мочварама. Окружено је са два концентрична насипа и ровом између њих (ширина рова 8-15 -{m}-). На ивици трга, на дубини од 35 -{cm}- (у унутрашњем делу унутрашњег насипа?) се налази слој пепела и угља дебљине 10-13 -{cm}-. У близини је насеље из староруског периода.
# '''[[Плоцк]], Пољска''' - на Тумској гори ({{Јез-пољ|Wzgórze Tumskie}}) се налази кружни трг из друге половине [[10. век]]а, на коме су нађени огњиште, камени олтар, животињске кости, лобања детета. У земљу је био забоден мач.
Ред 104:
# '''Стари Рјазањ, Русија''' - средином [[12. век]]а, испод цркве је нађена бронзана статуета са четири лица, бронзани крст и суд са рибљом крљушти и свињским зубима
# '''Сушћево, Новгородска област, Русија''' - зараван (14х17,5 -{m}-), окружен са великим стенама.
# '''Тауфелсберг, Немачка''' - утврђено насеље се налази на високом купастом брду, окружено са два концентрична зида, ескарпама и шанцем. На ивици кружног трга (пречника 30 -{m}-), откривен је слој дебљине 60-70 -{cm}-, који се састоји од угљасте земље и великог камења (унутрашњи зид?). Нађени су комади посуда из [[Средњисредњи вијеквек|средњег века]], кости и зуби животиња. На брду је играђена црква.
# '''Тжебјатув ({{Јез-пољ|Trzebiatów}}), Пољска''' - на брежуљцима у мочвари су две заравни (8x10-{m}- и 10x13-{m}-), окружене рововима (ширина 1-1,5 -{m}-, дубина 50 -{cm}-) у којима су нађен угаљ и фрагменти посуда из [[9. век|IX]]-[[10. век]]а. На заравнима се налазе огљишта и јаме за стубове.
# '''Фелдберг ({{Јез-нем|Feldberg}}), Немачка''' - остаци дрвеног храма налази се на рту, одвојеном полукружним јарком равног дна (ширина 2 -{m}-, дубина 60 -{cm}-). Остаци храма испресецани су рововима. Откривен је темељ у виду удубљења облика корита и централна јама испуњена угљем. Храм је правоугаоног облика (5-{x}-10-{m}-), подељен на два дела. На основу нађене керамике храм је датиран у [[7. век|VII]]-[[9. век]], према [[Радиометријскорадиометричко датирање|радиометријском датирању]] методом {{chem|14|C}} храм је датиран на период 900.-1000. година.
# '''[[Фишеринзел]] ({{Јез-нем|Fischerinsel}}), Немачка'''<ref>[http://nap1000.livejournal.com/5877.html?thread=199925 Рожаницы или руянские усы?] {{ru}}</ref><ref>Gringmuth-Dallmer E., Hollnagel A., ''Jungslawische Siedlung mit Kultfiguren auf der Fischerinsel bei Neubrandenburg'', Zeitschrift für Archäologie, №5. 1971. pp. 102 – 133.
</ref> - у утврђеном насељу из периода [[9. век|XI]]-почетак [[13. век]]а пронађена су два дрвена идола међу остацима паљевине. У близини се налази полуострво, које се протеже у језеро и ограничено је са спољне стране плитким ровом који нема одбрамбену вредност (ширина 3-4 -{m}-, дубине 1 -{m}-). Претпоставља се да се овде налазило светилиште.
Ред 113:
# '''Храдско ({{Јез-чеш|Hradsko}}) код Мшена, Чешка''' - утврђено насеље из раног Средњег века, смештено на западној падини платоа, 16 m северно од групе пољопривредних и занатских зграда. Састоји се из неправилног спиралног прстенастог удубљења (ширина 100 -{cm}-, дубина 50-60 -{cm}-), са дужом осом оријентисаном у правцу исток-запад. На северозападној ивици се налазе кружно распоређене јаме за стубове. У средишту објекта се налази надземни део, приближно квадратног облика (дужина странице 105 -{cm}-). Нађене су крхотине посуда од глине, гвоздена игла, кости крава, сова, вепрова, оваца, коза и коња. Објекат је датиран на прелаз из [[8. век|VIII]] у [[9. век]].
# '''[[Хутињ]], Новгородска област, Русија''' - кружни трг, окружен прстеном сачињеним од великог камења. Унутар прстена се налази јама прекривена камењем и слојем спаљених костију животиња.
# '''Шапирево, Смоленска област, Русија'''<ref>E. A. Шмидт, ''Языческие святилища в Смоленском Поднепровье и Подвинье'', Восточная Европа в древности и средневековье - Доклады международной научной конференции, посвященной 75-летию профессора Э. М. Загорульского и 30-летию кафедры археологии и специальных исторических дисциплин БГУ, Белорусский государственный университет, [[Минск]]. {{page|year=2004|isbn=978-985-485-197-6|pages=88}}–97</ref> - у мочвари, један километар југоисточно од села Шапирево, на левој обали реке Березинке налази се утврђено насеље. Овални трг (14-{х}-9 -{m}-) окружен је са две концентрична насипа (ширине 7 -{m}- и висине 0,8 -{m}-) и ровом (ширине рова је 4 -{m}-, дубина 0,4 -{m}-), на је чијем нађено изгорело камење, угаљ, пепео. Централни део трга је окружена је рупама за стубове, а земља је прекривена слојем угља. Испод насипа пролазе две паралелна канала. Пронађене су крхотине посуда из [[9. век|IX]]—[[10. век|X]] и [[12. век|XII]]—[[13. век]]а. Истраживања су вршили городища проводили А. Н. Љавдански ({{Јез-рус|А. Н. Лявданский}}) [[1920е1920-е|1920]].-их, В. В. Седов [[1956]]. и П. Н. Трећаков ({{Јез-рус|П. Н. Третьяков}}) током [[1960]]-[[1961|61]]. године.
# '''[[Шљенжа]] ({{Јез-пољ|Ślęża}}), Пољска''' - шумовита гора испресецана литицама и камењем, налази се у брдском масиву, који се уздиже изнад [[Шлеска|шлеске]] низије. На врху и по падинама се пружају камени зидови, чији темељи припадају [[Лужичка култура|лужичкој култури]] (крај [[Гвоздено доба#Старије гвоздено доба|халштата]] - почетак [[латен]]а). Горњи део зидова који показује трагове паљевине, са пратећом керамиком и другим стварима потиче из [[рани средњи век|раног Средњег века]]. На унутрашњем простору (120-{x}-60 -{m}-) је одсутан културни слој. На врху горе и на њеним падинама се налазе многобројне камене скулптуре и знаци уклесани у камен, од којих је најчешћи симбол у облику косог крста. Међу керамиком прикупљене у утврђеном насељу, највећи део припада [[Бронзано доба|бронзаном]] и [[Гвоздено доба#Старије гвоздено доба|раном гвозденом добу]] (66,5%), периоду касног латена и римском добу припада 1,3% нађене керамике, периоду раног Средњег века - 1,9% и периоду [[10. век|X]]-[[13. век]]а - 10,4%. Истраживање на Шљенжи је вршено са прекидима. Почело је [[1903]]. године, а посебно је било интензивно у периоду [[1949]]-[[1956]]. и касније. На околним брдима Кошћушко и Радуња такође су нађени камени зидови - „кругови“, који према расположивим подацима припадају лужичкој култури.
# '''Шумск, [[Житомирска област]], Украјина'''<ref>Русанова И. П., ''Языческое святилище на р. Гнилопять под Житомиром'', Культура древней Руси, [[Москва]]. 1966. pp. 233–237</ref> - око 7 -{km}- југозападно од Житомира, поред гробног поља на обали реке Гњилопјат ({{Јез-укр|Гнилоп'ять}}), на коме су вршене сахране спаљивањем се налази делимично укопана зидана структура основе у облику крста, оријентисана према странама света (димензије: (север-југ) 14,2 -{x}- (запад-исток) 11 -{m}-, дубина 40-50 -{cm}-). Дно структуре је равно, а зидови су вертикални. У центру се налази велика јама за стуб (пречник 1 -{m}-, дубина 60 -{cm}-), око чије ивице је распоређено велико камење, а око ње су распоређене јаме за стубове и камење. У средишњем делу је стално горела ватра. Око северног и јужног улаза у светилиште распоређени су грубо сечени каменови (40-{x}-40 -{cm}-). Нађена је керамика грубе израде из касног [[9. век|IX]]-[[10. век]]а,{{напомена|Нађена керамика одговара сличним налазима у другим словенским светилиштима, нрп. у Хотомељу.}} врхови стрела од кремена, спаљене кости бика и птице (певца?). У близини се налази место за спаљивање мртвих, у облику кружног подручја (пречник 5 -{m}-) са спаљеним површинским слојем и слојем угља дебљине 50 -{cm}-, окружен кружним ровом. На рту оближњег брда се налазе кућа и помоћне зграде. Истраживања су вршена током [[1964]]. године.