Римска легија — разлика између измена

Величина једне легије варирала је током [[историја|историје]] [[антички Рим|античког Рима]] од 4.200 легионара (30 [[манипула]] од по 120) и 300 коњаника (-{[[еквити|equites]]}-) времену Републике до 5200 војника плус помоћне трупе у империјалном добу (10 [[кохорта|кохорти]], од тога њих 9 по 480 легионара док је ''прва кохорта'' бројала готово двоструко више - 800 легионара).

У почетку су састав легија чинили искључиво неожењени грађани Рима стари од 17 до 46 година који су могли да приуште трошкове наоружавања. Легије су се формирале са почетком годишњих војних кампања и у саставу су имале око 3.000 пешака и 300 коњаника <ref>[[Полибије]], [[Хисторије]], VI, 20, 8-9</ref> који су били подељени у групе од по 1000 пешака и 100 коњаника. Појединачне формације пешака и коњаника имале су своје [[командант|командире]]; ''-{[[војни трибун|tribunus militum]]}-'' за пешаке и ''-{Basileus}-'' за коњанике. ''-{Basileus}-'' ([[краљ]] на [[грчки језик|грчком језику]]) је био [[командант]] легије и између осталог, одговоран за њено распуштање након војне кампање у датој години. Легије су се тада бориле углавном у збијеној формацији [[Хоплитска фаланга|фаланге]] <ref>[[Тит Ливије|Ливије]], [[Аб Урбе Кондита]], VIII, 8, 3.</ref>. Оваква је формација била успешна на равном терену али не и на брдовито-планинском, па је због тога [[римска војска]] трпела поразе у борбама против [[Самнити|Самнита]] {{sfn|Cornell|1995|p=354}} на терену данашње централне [[Италија|Италије]]). Значајне тактичке-формацијске промене су морале да се примене како би легија била војно ефикасна и на таквим теренима. Рим је брзо увиђао своје слабости и хитно налазио решења, не устручавајући се ни од преузимања тактике, модела и иновација својих противнника.

Касније су ''-{leves}-'' и ''-{rorarii}-'' прерасли у ''-{[[veliti|velites]]}-''. Свака легија састојала се, између осталог, од 30 [[манипула]]: 10 ''-{hastata}-'' + 10 ''-{principes}-'' + 10 ''-{triarii}-'', а ''-{leves}-'' и ''-{velites}-'' су били распоређени по маниполама.

''-{Leves}-'' (касније прерасли у ''-{[[veliti|velites]]}-''), из четврте класе, били су лагано наоружани луком и стрелом или [[копље]]м и праћкама. Њихова опрема није била квалитетна и нису имали готово никакву заштиту. Нису били организовани у посебне јединице већ интегрисани по маниполама.

Ни ''-{[[veliti|velites]]}-'' нису имали оклоп али су располагали донекле бољом опремом; имали су дрвене округле штитнике, пречника око 90 -{cm}- <ref>Mommsen, Theodor. The History of Rome, Book III: From the union of Italy to the subjugation of Carthage and the Greek states.</ref>, мања копља, кратак [[мач]] и бодеж. Били су препознатљиви по вучјој кожи коју су носили на леђима и вучјом главом на врху шлема.

У чврстој, гвозденој дисциплини и храбрости војника лежала је права снага римских легија. У борби су војници били поређани у три линије: у првој линији су били ''-{hastati}-'' и они су морали да поднесу први ударац непријатеља; у другој линији су били ''-{principes}-''; а у трећој ''-{triarii}-'', најискуснији и најјачи ветерани који су улазили у борбу у критичним моментима или да одбију напад непријатељске коњице. ''-{[[Еквити|Equites]]}-'', римска коњица, је била распоређена на крилима како би могла да зађе иза непријатељских редова или да уништи непријатеља кад су му разбијене формације. ''-{Leves}-'' и ''-{velites}-'' су ометали непријатеља на почетку битке, испитујући његову моћ или да га приморају на блиску борбу.

Коњицу су формирали ''-{[[еквити|equites]]}-'' и помоћне јединице [[Италски народи|Италика]] који су још чинили и лаку пешадију и стрелце. Коњица је била опремљена лагано, са округлим штитом, дугим мачем и неким од копаља. У време Републике, Легије су имале по 4200 легионара, подељених у мануполе од по 120-150 људи (''-{hastati}-'' и ''-{principes}-'') и по 60 ''триарија''; коњица је била подељена у ''-{turmae}-'' од по 30 коњаника којима су командовали ''-{decurioni}-''.

Сваком манипулом је командовао [[Центурион]] изабран из своје јединице - центурије. Били су препознатљиви по већој перушки на шлему и „командним штапом“. Најважнији је био командант ''тријариа'' - ''-{primus vilus}-'' и један је од ретких који је јахао коња током марша. Биран је као најхрабрији и највјештији војник. Штаб је чинило 6 војних ''-{tribuna}-''; један ''-{ [[Tribunusвојни militumтрибун|tribunus laticlavius]]}-'' и пет ''-{[[Tribunusвојни militumтрибун|tribuni angusticlavi]]}-'', а главнокомандујући је био ''-{[[tribuni angusticlavi]]}-''.