Википедија

Peter Debi — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 6:
| birth_place = [[Mastriht]], Holandija
| death_date = {{death date and age-lat|1966|11|2|1884|3|24}}
| death_place = [[Ithaca,Итака New York(Њујорк)|Itaka (Njujork)]], SAD
| citizenship = [[Holandija]] / [[Sjedinjene Države]]
| field = [[Fizika]], [[Hemija]]
Ред 15:
| doctoral_students = [[Lars Onsager|Lars Onzange]]<br />[[Paul Scherrer|Pol Šerer]]<br />[[George K. Fraenkel|Džordž K. Frankel]]<br />[[Fric Cviki]]
| known_for = [[Debye model|Debijev model]]<br />[[Debye relaxation|Debijeva relaksacija]]<br />[[Debajeva frekvencija|Debijeva frekvencija]]
| prizes = {{no wrap|[[Rumford Medal|Rumfordova medalja]] {{small|(1930)}}<br />[[Faraday Lectureship Prize|Faradejova predavačka nagrada]] {{small|(1933)}}<br />[[Lorentz Medal|Lorencova medalja]] {{small|(1935)}}<br />[[Nobelova nagrada za hemiju]] {{small|(1936)}}<br />[[Willard Gibbs Award|Nagrada Vilarda Gibsa]] {{small|(1949)}}<br />[[Max Planck Medal|Maks Plankova medalja]] {{small|(1950)}}<br />[[Priestley Medal|Prislijeva medalja]] {{small|(1963)}}<br />[[National Medal of Science|Nacionalna medalja za nauku]] {{small|(1965)}}}}
}}
[[Датотека:Water-elpot-transparent-3D-balls.png|thumbмини|desno|300px|[[Molekul]] [[voda|vode]] je primer polarnog molekula, a veličina njihove polarnosti određena je električnim [[dipol]]nim momentom. [[Električni naboj|Negativni naboj]] je predstavljen plavom bojom, pozitivni naboj je prikazan plavom bojom, dok je belo neutralno.]]
[[Датотека:DebyeVSEinstein.jpg|thumbмини|desno|300px|Ajnštajn-Debijeova teorija [[Toplotna provodnost|toplotne provodnosti]] [[Čvrsto agregatno stanje|čvrstog tela]].]]
 
'''Peter Debi''', sa punim imenom ''Peter Josef Vilijam Debi'' ({{jez-eng-lat|Peter Debye}}, {{jez-hol-lat|Petrus Josephus Wilhelmus Debije}}, [[Mastriht]], 24. mart [[1884]]. – [[Itaka (Njujork)]], 2. novembar [[1966]].), holandsko-američki [[fizičar]] i fizički [[hemičar]]. [[Profesor]] univerziteta u Holandiji, Švajcarskoj i Nemačkoj, direktor Instituta Kajzer Vilhelm u Berlinu. Godine 1940. otišao u SAD, gde je na Univerzitetu Kornel radio kao profesor do penzije (1950). Razvio teoriju o [[polarizacija|polarizirajućem]] delovanju [[električno polje|električnog polja]] na [[molekul]]e i istraživao njihove [[dipol]]ne momente, čime je unapredio spoznaje o međuatomskim udaljenostima i strukturi molekula. Proširio [[Albert Ajnštajn|Ajnštajnovo]] objašnjenje [[Toplotna provodnost|toplotne provodnosti]] [[Čvrsto agregatno stanje|čvrstog tela]] na niskim temperaturama (Ajnštajn-Debijeva teorija toplotno provodnosti čvrstoga tela, 1912.). Utemeljio metodu istraživanja [[kristal]]ne strukture praškastih uzoraka [[difrakcija|difrakcijomom]] [[Rendgenski zraci|rendgenskih zraka]] (Debi-Šererova metoda, 1916.). Sa Erihom Hikelom postavio je teoriju (Debi-Hikelova teorija, 1923.) o [[Električna provodnost|električnoj provodljivosti]] i [[Termodinamika|termodinamičkoj]] ravnoteži razređenih [[rastvor]]a jakih [[elektrolit]]a, čime je proširio [[Сванте Август Аренијус|Arenijusovu]] teoriju [[Elektrolitska disocijacija|disocijacije]] [[soli]] u rastvoru na pozitivne i negativne [[jon]]e. Pritom je pretpostavio da su pojedini joni okruženi oblakom jona suprotnog [[Električni naboj|naboja]], a otklon od idealnih rastvora objasnio je delovanjem međujonskih privlačnih i odbojnih [[sila]]. Godine 1936. je dobio [[Nobelova nagrada za hemiju|Nobelovu nagradu za hemiju]].<ref>''Debye, Peter'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=14116] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>
Ред 24:
== Biografija ==
=== Rani život ===
Rođen je kao Peter Josef Vilijam Debi u [[Mastriht]]u, [[Holandija|Holandiji]]. Školovao se na Univerzitetu u [[AachenАхен|Aachenu]]u. Studirao je [[matematika|matematiku]] i klasičnu [[fizika|fiziku]], i 1905. je dobio zvanje [[inženjer]]a [[elektrotehnika|elektrotehnike]]. 1907. je objavio svoj prvi rad, matematičko rešenje problema koji ukljućuje [[vrtložne struje]].
 
Godine 1906. je dobio posao kao asistent na Univerzitetu u [[Minhen]]u, gde je postao i [[doktor]] nauka 1908, radeći na [[Pritisak elektromagnetnog zračenja|pritisku elektromagnetnog zračenja]]. Godine 1910. je izveo jednačinu za [[Plankov zakon]], za koju je i sam [[Maks Plank]] potvrdio da je jednostavniji izvod nego njegov.
 
Kada je 1911. [[Albert Ajnštajn]] postao profesor na Univerzitetu u [[Prag]]u, tada je Debi preuzeo njegovo staro mesto profesora na Univerzitetu u [[Cirih]]u. Nakon toga radio je na univerzitetima u [[Utreht]]u 1912, [[Getingen]]u 1913, Cirihu 1920, [[Lajpcig]]u 1927. i [[BerlinБерлин|Berlinu]]u 1934, gde je opet nasledio Ajnštajna. Od 1937. do 1939. godine bio je predsednik Nemačkog udruženja fizičara.
 
Godine 1913. se Debi oženio sa Matilde Alberer, s kojom je imao sina Petera P. Debi (rođen 1916.) i kćer Matilde Marija (rođena 1921.). Njegov sin je postao isto fizičar, pa su radili povremeno i zajedno.
 
=== Naučni doprinos ===
Njegov prvi naučni doprinos bio je primena ideje o [[dipol]]nom momentu (raspodela pozitivnog i negativnog [[električni naboj|električnog naboja]] u električnim sistemima), kod električnog naboja nesimetričnih molekula (na primer [[voda]]). Godine 1912. je razvio jednačine za odnos momenta dipola u zavisnosti o [[temperatura|temperature]] i [[Dielektrična konstanta vakuuma|dielektričnoj konstanti]]. Zbog te zasluge, merna jedinica momenta dipola ''debi'' je nazvana u njegovu čast. Osim toga, 1912. je proširio Ajnštajnovu teoriju o [[Toplotni kapacitet|toplotnom kapacitetu]], za niže temperature, dodavši uticaj niskofrekventnih [[fonon]]a.
 
Godine 1913. je proširio teoriju [[NielsНилс BohrБор|Nilsa Bora]] o [[atom|atomskoj strukturi]], uvodeći [[elipsa|eliptičnu]] orbitu. Godine 1915. Debi je izračunao uticaj temperature na [[Рендгенски зраци|rendgensku]] [[difrakcija|difrakciju]] za ispitivanje [[kristal]]a (Debi-Volerov faktor). Godine 1923. je poboljšao teoriju Svanta Avgusta Arenijusa o električnoj provodljivosti u rastvoru [[elektrolit]]a ([[Debijeva dužina]]). Godine 1923. Debi je razvio teoriju za objašnjenje [[KomptonovКомптонов učinakефекат|Komptonovog učinka]], kada dolazi do pomaka rendgenskih zraka u interakciji s [[elektron]]ima.
 
==== Ajnštajn-Debijeva teorija toplotne provodnosti čvrstoga tela ====
''Ajnštajn-Debijeva teorija toplotne provodnosti čvrstoga tela'' je objašnjenje odstupanja [[Toplotna provodnost|toplotne provodnosti]] od Dulong-Petitovog zakona i temperaturne zavisnosti na niskim temperaturama pomoću [[oscilovanjeoscilacija|oscilovanja]] [[atom]]a u atomskoj rešetki (fononski model). Uvođenjem karakteristične Debijeve temperature ''Θ'' dobijena je ista vrednost toplotne provodnosti jednostavnih čvrstih materija po molu za iste iznose ''T/Θ'', gde je ''T'' [[температура|termodinamička temperatura]]. U [[metal]]ima, zbog pobuđivanja [[elektron]]a u viša stanja, toplotna provodnost ima dodatni (na niskim temperaturama linearni) član. U klasičnoj statističkoj fizici toplotna provodnost nekog čvrstog tela je konstantna. Međutim, pri niskim temperaturama toplotna provodnost se smanjuje zbog [[kvant]]nih učinaka. U blizini temperature apsolutne nule toplotna je provodnost srazmerna sa kubom temperature ''T''³ i kod same nule iščezava.<ref>''Ajnštajn-Debijeva teorija toplotne provodnosti čvrstoga tela''', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=17259] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>
 
=== Kasniji rad ===
Od 1934. do 1939. godine bio je profesor na prestižnom [[Хумболтов универзитет у Берлину|Humboltovom univerzitetu u Berlinu]]. Godine 1939. je otputovao u [[Sjedinjene Američke Države]], gde je radio kao profesor na Univerzitetu Kornel, [[Njujork]]. Godine 1946. postaje američki državljanin. Tu je radio na tehnici [[Raspršenjeрасејање|rasipanja svetlosti]] za određivanje [[Relativna molekularna masa|relativne molekularne mase]] [[molekul]]a [[polimer]]a. Započeo je da proučava sintetičke [[gumakaučuk|gume]], a kasnije je nastavio rad sa [[Belančevine|belančevinama]] i makromolekulima.
 
Godine 1966. je umro od [[infarkt miokarda|srčanog udara]].<ref>{{cite web|title=Peter Joseph Wilhelm Debye (1884 - 1966) | url = http://www.findagrave.com/cgi-bin/fg.cgi?page=gr&GRid=1688 | accessdate=27. 03. 2009 }}</ref><ref>Debye is buried in the rear section of the cemetery, near the northwestern corner.</ref>
Ред 75:
 
{{DEFAULTSORT:Деби, Петер}}
 
[[Категорија:Рођени 1884.]]
[[Категорија:Умрли 1966.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Peter_Debi”