Пушење дувана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 188.2.175.14 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
Ред 4:
[[Датотека:Smoking equipment.jpg|мини|десно|250п|Различити начини пушења дувана]]
Удисање дуванског дима је најчешћи облик конзумирања дувана. Самом дувану се у процесу производње додају разни адитиви за поспешивање приноса, промену боје, мириса, лакшег сагоревања итд чиме се још више процесом [[Пиролиза|пиролизе]] повећава њихова токсичност.<ref>{{ен}} {{пдф}}[http://www.jeffreywigand.com/WHOFinal.pdf A REPORT TO: WORLD HEALTH ORGANIZATION TOBACCO FREE INITIATIVE TOBACCO PRODUCT REGULATION GROUP], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Дим који се ствара сагоревањем таквих супстанци, заједно са дуванским димом, удисањем доспева до плућних [[Плућна алвеола|алвеола]], преко чијих зидова се, процесом дифузије, [[никотин]] и остале штетне материје уносе у крвоток.{{sfn|Gilman|Xun|2004|p=318}} Као резултат штетног дејства дуванског дима у организму расте [[крвни притисак]], [[Срце|брзине откуцаја срца]] и настају бројни други органски и психички поремећаји. Организам у контакту са никотином производи [[допамин]] и [[ендорфин]] који се повезују са осећајем задовољства код пушача и стварањем зависности.{{sfn|Gilman|Xun|2004|pp=320-321}}
Од [[2000]]. године преко 1.22 милијарде људи на планети пуши дуван. Учесталост пушења дувана је већа код мушке популације, мада се код млађих пушача изједначава однос између мушких и женских пушача.<ref>Guindon, G. Emmanuel; Boisclair, David (2003). стр. 13—16</ref><ref>The World Health Organization, and the Institute for Global Tobacco Control, Johns Hopkins School of Public Health (2001). "Women and the Tobacco Epidemic: Challenges for the 21st Century". стр. 5-6</ref>420
 
== Историја ==