Ибадизам — разлика између измена

'''Ибадитски покрет''', '''ибадизам''', или '''ибадити''' или '''ибади''' ({{lang-ar|الاباضية}} [''-{al-Ibāḍiyya}-'']), је школа [[Ислам|исламаислам]]а доминантна у [[Оман]]у и [[Занзибар]]у.<ref>[http://www.independent.co.uk/news/world/middle-east/the-vicious-schism-between-sunni-and-shia-has-been-poisoning-islam-for-1400-years--and-its-getting-worse-9139525.html Раскол између сунита и шиита трује ислам већ 1,400 година и постаје све гори]</ref> Ибадити се могу пронаћи и у [[Алжир]]у, [[Тунис]]у, [[Либија|Либији]] и [[Источна Африка|источној Африци]]. За овај покрет се верује да је основан 20 година након смрти муслиманског пророка [[Мухамед]]а, и претходи деноминацији [[сунизам|сунита]] и [[шиизам|шиита]]. Историчари и већина муслимана верују да је овај покрет реформисана секта у оквиру [[Хариџити|хариџита]] односно хариџитске школе;<ref name=val3>{{Cite book| first = Valerie| last = Jon Hoffman| title = The Essentials of Ibadi Islam| location = Syracuse| publisher = Syracuse University Press| year = 2012|isbn=978-0-8156-5084-3|pages= 3}}</ref> Ибадити, међутим, негирају све осим пролазне сличности са хариџитима и истичу да су се само развили из исте групе претече.<ref name=val3/>

Иако се Ибадити строго придржавају [[Шеријат|шеријаташеријат]]а, у јавним и приватним стварима описани су као пуританци, карактер њиховог покрета се сматра једним од представника умерености и толеранције према другим религијама и погледима.<ref name=haw201>{{harvnb|Hawley|1995|p=201}}</ref>

Током 8. века да ибадити успостављају [[имамат]] у унутрашњем простору Омана. Позиција је била изборна, за разлику од сунитских и шиитских династија где је важило правило наслеђивања.<ref name=haw201/><ref name=carter103>J. R. C. Carter, ''Tribes in Oman''. [[Лондон]]:. {{page1|location=|publisher=Peninsular Publishers. {{page| year = 1982|isbn=978-0-907151-02-9|pages= 103}}</ref> Ови имами вршили су политичке, духовне и војне функције.<ref>''[http://memory.loc.gov/frd/cs/omtoc.html#om0052 Студија државе: Оман]'', chapter 6 Oman – Government and Politics, section: Historical Patterns of Governance. [[US Library of Congress]], 1993. Присзтупљено 08-04-2015</ref>

* Непотребно је имати једног лидера за цео муслимански свет, а ако ни један лидер није способан за тај посао онда муслиманске заједнице могу саме да владају.<ref name=mcg203/><ref name=haw200/> Ово се разликује и од сунитског веровања у халифат и шиитског веровања у имамат.<ref name=diana27/><ref>Uzi Rabi, ''The Emergence of States''. стр. 22.</ref><ref>Joseph A. Kechichian, ''Oman and the World''. стр. 25.</ref>

Ибадити се слажу са сунитима у вези са [[Абу Бекр|Абу Бакром]] и [[Омер]]ом као праведних халифа.<ref name=haw200/><ref name=val7/> Сматрају прву половину владавине Османа ибн Афана као праведну и другу половину као корумпирану и под утицајем [[Непотизам|непотизма]] и [[Јерес|јересијерес]]и.<ref name=val7/> Они одобравају прву половину Алијевог халифата, и (као шиити) оспоравају [[Aiša|Аишину]] побуну и ММуавијин револт. Међутим, сматрају прихватање Алијеве арбитраже у [[Битка код Сифина|бици код Сифина]] као неподобним за вођство, и осуђују га за убијање хариџита из Нахра у Нахарвану. Модерни ибадитски теолози бране рано хариџитско противљење Осману, Алији и Муавији.<ref name=val10>Valerie Jon Hoffman, ''The Essentials''. стр. 10.</ref> Марокански истраживач [[Ибн Батута]] посматрао је ибадитску петковну молитву у Оману – и рекао је да су се молили на исти начин као током Зухур молитве (подневна молитва) - и приметио да су позивали Божју милост за Абу Бакра и Омера, али не и за Османа и Алију.<ref name=haw201/>