Википедија

Натурализам (филозофија) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 1:
{{Ирелигиозност сајдбар|натурализам}}
У [[Филозофија|филозофији]], '''натурализам''' је „идеја или уверење, да само природни (а не натприродни или духовни) закони и силе делују у свету”.<ref>Oxford English Dictionary Online [http://www.oed.com/view/Entry/125337?redirectedFrom=naturalism naturalism]</ref>
Присталице натурализма (тј., натуралисти) тврде да су закони природе закони који одређују структуру и понашање универзума и да се промене [[Свемир|свемирасвемир]]а производ ових закона.<ref>{{Cite web|url=http://www.newadvent.org/cathen/10713a.htm|title=CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Naturalism|date=21. 11. 2009.|quote=Naturalism is not so much a special system as a point of view or tendency common to a number of philosophical and religious systems; not so much a well-defined set of positive and negative doctrines as an attitude or spirit pervading and influencing many doctrines. As the name implies, this tendency consists essentially in looking upon nature as the one original and fundamental source of all that exists, and in attempting to explain everything in terms of nature. Either the limits of nature are also the limits of existing reality, or at least the first cause, [[cosmological argument|if its existence is found necessary]], has nothing to do with the working of natural agencies. All events, therefore, find their adequate explanation within nature itself. But, as the terms nature and natural are themselves used in more than one sense, the term naturalism is also far from having one fixed meaning.|accessdate=6. 3. 2012}}</ref>
 
„Натурализам се може интуитивно поделити на [[Онтологија|онтологијске]] и [[Методика|методолошке]] компоненте.”<ref name="Stanford">{{Cite web|url=http://plato.stanford.edu/entries/naturalism/|title=Naturalism|last=Papineau|first=David|authorlink=David Papineau|date=22. 2. 2007|work=[[Stanford Encyclopedia of Philosophy]]}}</ref> Неки филозофи идентификује натурализам и [[материјализам]]. На пример, филозоф [[Пол Курц]] је тврдио да се природа боље објашњава позивајући се на [[Материја|материјалнематерија]]лне принципе. Ови принципи укључују [[Маса|масу]], [[Енергија|енергију]] и друге физичке и хемијске особине прихваћене од стране научне заједнице. Натуралисти тврде да [[дух]], [[Бог|божанства]] и [[Дух (приказа)|духови]] нису стварни и да нема "[[Телеологија|циљева]]" у природи. Таква апсолутна вера у натурализам се обично назива ''метафизички натурализам''.<ref name="KurtzDistinction">{{Cite journal|date=Spring 1998|title=Darwin Re-Crucified: Why Are So Many Afraid of Naturalism?|url=http://www.secularhumanism.org/library/fi/kurtz_18_2.html|journal=[[Free Inquiry]]|volume=18|issue=2|authorlink=Paul Kurtz|last=Kurtz|first=Paul|accessdate=13. 6. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20121018023306/http://www.secularhumanism.org/library/fi/kurtz_18_2.html|archive-date=18. 10. 2012|dead-url=yes}}</ref>
 
Осим [[Пантеизам|пантеиста]], који сматрају да су природа и Бог једно исто, [[Теизам|теисти]] изазивају идеју да је природа сва стварност. Према неким теистима, природни закони се могу третирати као секундарни узроци Бога/ова.
Ред 12:
Идеје и претпоставке филозофског натурализма су први пут виђене у радовима [[Јонија|Јонских]] [[Пресократовци|пресократовских филозофа]]. Један од таквих је био [[Талес из Милета|Талес]], који се сматра оцем науке, пошто први даје објашњења природних појава без употребе натприродних разлога. Ови рани филозофи поштују правила емпиријске студије која може да предвиди натурализам.<ref>[[Џонатан Барнс|Jonathan Barnes]]'s introduction to Early Greek Philosophy (Penguin)</ref>
 
Натурализам је у класичној индијској филозофије основа две од шест ортодоксних школа и једане хетеродоксне школе хиндуизма.<ref>A Chatterjee . [http://plato.stanford.edu/archives/fall2014/entries/naturalism-india/ Naturalism in Classical Indian Philosophy], The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2014 Edition), Edward N. Zalta (ed.</ref><ref>Dale Riepe , Naturalistic Tradition in Indian Thought, Motilal Banarsidass. {{page|year=1996|isbn=978-81-208-1293-2|pages=227-246}}</ref> Може се пратити уназад све до 2. века пре нове ере.<ref>Oliver Leaman (1999), ''Key Concepts in Eastern Philosophy.''</ref><ref>J Ganeri (2012), The Self: Naturalism, Consciousness, and the First-Person Stance,. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press. {{page|year=2012|isbn=978-0199652365|pages=}}</ref>
 
Модерна наглашења методолошког натурализма су створили [[Схоластика|схолисти]] у 12. веку.
Ред 25:
[[Метафизички натурализам]], такође назван "онтолошки натурализам" или "филозофски натурализам", је филозофски поглед на свет и систем веровања који каже да не постоји ништа осим природних елемената, принципа и односа које изучавају [[природне науке]]. Методолошки натурализам се са друге стране односи искључиво на методологију науке.
 
Метафизички натурализам тврди да су све особине у вези са [[Свест|свешћу]] и [[Ум|умомум]]ом сводљиве на природу. Метафизички натурализам такође одбацује натприродне појмове и објашњења која су део многих [[религија]].
 
== Методолошки натурализам ==
Ред 34:
== Погледи ==
=== Алвин Плантинга ===
[[Алвин Плантинга]], [[професор емеритус]] филозофије на [[Универзитет Нотр Дам|Универзитету Нотре Дама]]<ref>{{Cite web|url=http://philosophy.nd.edu/people/alvin-plantinga/ |title=Alvin Plantinga // Department of Philosophy // University of Notre Dame{{Ботовски наслов}} |accessdate=13. 6. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130831050623/http://philosophy.nd.edu/people/alvin-plantinga/ |archive-date=31. 8. 2013 |dead-url=yes }}</ref> и [[Хришћани|хришћанинхришћани]]н је постао познати критичар натурализма и еволуције.<ref name="Beilby2002p9">{{harvnb|Beilby|2002|p=9}}</ref> Он тврди да је вероватноћа да је еволуција створила човека ниска или непостојећа, ако је нико није усмеравао (на пример Бог). 
 
Плантинга тврди да натурализам и еволуција пружају незаустављивог "''победника'' за веровање да су наше когнитивне способности поуздане".<ref name="Beilby2002">{{harvnb|Beilby|2002|pp=1–2,10}}</ref>
Ред 60:
{{refbegin|2}}
* Audi, Robert (1996). "Naturalism". In Borchert, Donald M. The Encyclopedia of Philosophy Supplement. USA: Macmillan Reference. стр. 372–374. 
* Danto, Arthur C. . "Naturalism". In Edwords, Paul. The Encyclopedia of Philosophy. New York: The Macmillan Co. {{page1|location=|publisher=and The Free Press. (|year=1967)|id=|pages=}}. стр. 448–450. 
* Kurtz, Paul (1990). Philosophical Essays in Pragmatic Naturalism. Prometheus Books. 
* Lacey, Alan R. . "Naturalism". In Honderich, Ted. The Oxford Companion to Philosophy. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press. (|year=1995)|id=|pages=}}. стр. 604–606. 
* Post, John F. . "Naturalism". In Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press. (|year=1995)|id=|pages=}}. стр. 517–518. 
* [[Карл Сејган|Sagan, Carl]] . Cosmos. Random House. {{page|year=2002|isbn=978-0-375-50832-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://books.google.com/books?id=p40tc_T7-rMC&pg=PR9|title=Naturalism Defeated?: Essays on Plantinga's Evolutionary Argument Against Naturalism|last=Beilby|first=J.K.|publisher=Cornell University Press|year=2002|isbn=9780801487637|series=G - Reference,Information and Interdisciplinary Subjects Series|lccn=2001006111}}
Ред 72:
* Mario De Caro and David Macarthur (eds) Naturalism and Normativity. New York: Columbia University Press, 2010. 
* Miguel Espinoza, Repenser le naturalisme, Paris: L'Harmattan, 2014. 
* Friedrich Albert Lange, The History of Materialism, London: Kegan Paul, Trench,. {{page1|location=|publisher=Trubner & Co Ltd. {{page|year=1925|isbn=978-0-415-22525-0|pages=}} 
* David Macarthur, "Quinean Naturalism in Question," Philo. vol 11, no. 1 (2008).
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Натурализам_(филозофија)”