[[Версајски споразум]] који је потписан са Њемачком прије Севрског споразума, поништио је све њемачке уступке Османско царству, укључујући економскае и пословне олакшице. Италија, Уједињено Краљевство и Француска су потписале тајни „Тројни споразум” истог дана.<ref>''The Times'' (London), 27. Idem., Jan. 30, 1928, Editorial.</ref> Тројни споразум је потврдио британске нафтне и комерцијалне концесије, и претворио бивша њемачка предузећа у Османском царству у предузећа земаља Тројног споразума.
Услови Севрског споразума су били много тежи него они које је имала Њемачка у Версајском споразуму.<ref>Isaiah Friedman: ''British Miscalculations: The Rise of Muslim Nationalism, 1918–1925'',. {{page1|location=|publisher=Transaction Publishers. {{page|year=2012|isbn=978-1-4128-4749-0|pages=217}}</ref><ref>Michael Mandelbaum: ''The Fate of Nations: The Search for National Security in the Nineteenth and Twentieth Centuries''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1988|isbn=978-0-521-35790-6|pages=61}} (footnote 55).</ref> Италија, Француска и Уједињено Краљевство су започеле тајну подјелу Османског царства већ почетком 1915. године. Отворени преговорио су трајали више од петнаест мјесеци, а почели су [[Париска мировна конференција 1919.|Париском мировном конференцијом]] 1919. године. Настављени су на Лондонској конференцији 1920. године и попримили су коначан облик на конференцији су Сан Рему у априлу исте године. До одгалања је дошло јер се силе нису могле доћи до споразума који би се, заузврат, поклопио са исходом [[Турски национални покрет|Турском националног покрета]]. Севрски споразум је пониште у Турског рата за независност, а стране су потписале и ратификовале Лозански споразум 1923. и 1924. године.
