Туатаре — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta10ehf1)
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 24:
}}
 
'''Туатаре''' ({{јез-лат|Sphenodon}}) су [[Род (биологија)|род]] рептила из породице [[Sphenodontidae]] и реда [[Rhynchocephalia]]. Туатаре су [[Ендемизам|ендем]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]].<ref name="TerraNature">{{cite web |publisher =TerraNature Trust |title=Tuatara |work =New Zealand Ecology: Living Fossils |year=2004|url=http://www.terranature.org/tuatara.htm}}</ref> Име туатара потиче из маорског језика и значи „бодље на леђима”.<ref name="KCC">{{cite web |title=The Tuatara |work =Kiwi Conservation Club: Fact Sheets |publisher =Royal Forest and Bird Protection Society of New Zealand Inc. |year=2007|url=http://www.kcc.org.nz/animals/tuatara.asp}}</ref> Туатаре су једини живи род из реда -{Rhynchocephalia}-, који је био широко распрострањен пре око 200 милиона година.<ref name="DoC">{{cite web |title=Tuatara |work=Conservation: Native Species |publisher=Threatened Species Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |url=http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/reptiles-and-frogs/tuatara/ |access-date=27. 02. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110131210804/http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/reptiles-and-frogs/tuatara/ |archive-date=31. 01. 2011 |dead-url=yes |df= }}</ref> Најближи заједнички предак кога ред -{Rhynchocephalia}- дели са неком другом групом животиња је онај кога дели са редом -{[[Squamata]]}- (гуштери и змије).<ref>{{Cite journal |first = Joshua S. |last=Rest|first2 = Jennifer C. |last2=Ast|first3 = Christopher C. |last3=Austin|first4 = Peter J. |last4=Waddell|first5 = Elizabeth A. |last5=Tibbetts|first6 = Jennifer M. |last6=Hay|first7 = David P. |last7=Mindell|title = Molecular systematics of primary reptilian lineages and the tuatara mitochondrial genome |url = http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S1055790303001088 |journal = Molecular Phylogenetics and Evolution|date = 1. 1. 2003 |volume = 29 |issue = 2 |doi = 10.1016/s1055-7903(03)00108-8}}</ref>
 
== Врсте ==
Ред 32:
 
== Опис ==
Глава туатаре је четвртаста, напред благо кљунасто издужена. Предње и задње ноге имају по пет прстију спојених пливаћим кожицама. Туатаре могу бити зелене, смеђе или сиве боје. Достижу тежину од 1,3 kg и дужину од око 80 cm од главе до врха репа.<ref name = "san diego">{{cite web |title=Reptiles:Tuatara |work=Animal Bytes |publisher=Zoological Society of San Diego |year=2007|url=http://www.sandiegozoo.org/animalbytes/t-tuatara.html}}</ref> На леђима имају бодље дуж кичме, које су нарочито изражене код мужјака. У горњој вилици имају два реда зуба, а у доњој један ред. Немају спољне уши, али имају чуло слуха.
 
Мозак и моторика туатаре је слична мозгу и моторици водоземаца, а срце туатаре је најпримитивније међу свим гмизавцима.<ref>Russell, Matt (August 1998). "Tuatara, Relics of a Lost Age". Cold Blooded News. Colorado Herpetological Society. Archived from the original on 19 April 2012.</ref> Плућа туатаре немају [[Бронхија|бронхије]].<ref>{{cite web |url=https://books.google.com/books?id=hhO4WAZcVLEC&pg=PA13&lpg=PA13&dq=&source=bl&ots=XejjN8u8nx&sig=KApCgANps4Kru6fVHrQisN-FI6g&hl=en&ei=li9QSqXsL4jz-QanjfT_Aw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1 |title=Infectious Diseases and Pathology of Reptiles |publisher=}}</ref>
Ред 39:
 
=== Северна туатара ===
Боја северне туатаре (''Sphenodon punctatus'') може бити маслинасто зелена, сива, тамно ружичаста или боје црвене опеке, али увек са белим тачкама.<ref name="karori"/><ref name=encyclo> Cree, Alison. Tuatara. In: Halliday, Tim and Adler, Kraig (eds.), The new encyclopedia of reptiles and amphibians, Oxford University Press. Oxford. {{page|year=2002|idisbn=ISBN 978-0-19-852507-3|pages=210–211. }}</ref><ref name=lutz16>{{Harvnb|Lutz|2005|p=16}}</ref>
 
Северна туатара је значајно већа од туатаре брад`рс острва (''S. guntheri'').<ref name="NZRG">Gill, Brian & Whitaker, Tony. ''New Zealand Frogs and reptiles.'' David Bateman publishing. {{page|year=1996|idisbn=ISBN 978-1-86953-264-2|pages=22–24. }}</ref>
 
Северна туатара се дели на две подврсте: једна подврста је туатара куковог пролаза, која насељава острва у [[Куков пролаз|Куковом пролазу]] (сем северног брад`р острва) и острва у његовој околини, а друга подврста је северна туатара (''Sphenodon punctatus punctatus''), која насељава острва у [[Залив Пленти|заливу Пленти]] и острва северно од њега.<ref name="DoC"/>
 
=== Туатара брад`рс острва ===
Боја туатаре брад`рс острва (''Sphenodon guntheri'') је маслинасто смеђа са жутим флекама.
 
Туатара брад`рс острва, насељава као аутохтона врста искључиво Северно Брад`р острво у Куковом пролазу,<ref name="BBC">{{cite web |title=Tuatara – ''Sphenodon punctatus'' |work =Science and Nature: Animals |publisher = bbc.co.uk |url=http://www.bbc.co.uk/nature/wildfacts/factfiles/3052.shtml}}</ref> а од 1995. до 2017. пренета је на још три мала острва.
 
=== Изумрла врста туатаре ===
Вилијам Коленсо је у новембру 1885. открио примерак субфосила изумрле врсте туатаре, у руднику угља. Коленсо је новооткривену врсту назвао ''Sphenodon diversum''.<ref name="colenso1885">{{cite journal |author=Colenso, W. |year=1885|title=Notes on the Bones of a Species of ''Sphenodon'', (''S. diversum'', Col.,) apparently distinct from the Species already known |journal=Transactions and Proceedings of the Royal Society of New Zealand |volume=18 |url=http://rsnz.natlib.govt.nz/volume/rsnz_18/rsnz_18_00_000850.pdf |format=PDF|pages=118–128}}</ref>
 
== Понашање ==
Ред 61:
[[Датотека:Henry at Invercargill.jpg|мини|усправно|лево|Хенри, мужјак туатаре стар 111 година, који је и даље репродуктивно активан.<ref>[http://blogs.discovermagazine.com/discoblog/2009/01/26/111-year-old-reptile-becomes-a-dad-after-tumor-surgery/ 111-Year-Old Reptile Becomes a Dad After Tumor Surgery] Discover Magazine, 26 January 2009.</ref>]]
 
Туатарама је потребно 10 до 20 година да достигну полну зрелост.<ref>{{cite web |date = 22. 11. 2010 |url = https://www.nytimes.com/2010/11/23/science/23angier.html?pagewanted=1&_r=2&hpw |title = Reptile’s Pet-Store Looks Belie Its Triassic Appeal |work = New York Times}}</ref> До парења долази средином лета, а женке се паре и полажу јаја једном у 4 године.<ref>{{cite journal |author = Cree |last2=Cockrem|first2 = J. F. |last3=Guillette|first3 = L. J. |year=1992|title = Reproductive cycles of male and female tuatara (''Sphenodon punctatus'') on Stephens Island, New Zealand |journal = Journal of Zoology |volume = 226 |doi = 10.1111/j.1469-7998.1992.tb03834.x |ref = harv |issue = 2|pages=199–217}}</ref>
 
Пол младунаца зависи од температуре јаја, из топлијих јаја се углавном излежу мужјаци, а из хладнијих женке. Из јаја која се инкубирају на температури од 21&nbsp;°C постоји једнака могућност да ће се излећи мужјаци и женке. На температури од 22&nbsp;°C, 80% младих су мужјаци, а на температури од 20&nbsp;°C, 80% су женке, а на температури од 18&nbsp;°C сви младунци ће бити женке.<ref name="KCC"/> Према неким подацима одређивање пола туатара зависи и од генетских фактора и од фактора из окружења.<ref>{{cite journal |author1=Cree A. |last2=B|first2=Thompson M.. |last3=H|first3=Daugherty C.. |year=1995|title = Tuatara sex determination |url = |journal = Nature |volume = 375 |issue = 6532 |doi = 10.1038/375543a0|pages=543}}</ref>
Ред 68:
 
== Распрострањеност ==
Туатаре су некада биле уобичајене на оба главна острва Новог Зеланда, а са њих су нестале пре доласка првих Европљана. Преживеле су на 32 мања острва на којима није било сисара.<ref name="DoC"/> До тих острва је тешко доћи и на њима живи мали број животињских врста.
 
Укупна популација туатаре је процењена на више од 60.000,<ref name=encyclo /> али мање од 100.000.<ref>Daugherty, Charles and Keall, Susan. [http://www.teara.govt.nz/TheBush/FishFrogsAndReptiles/Tuatara/2/en Tuatara: Tuatara islands] In: ''Te Ara: The Encyclopedia of New Zealand''.</ref>
Ред 75:
[[Датотека:North Island Map tuatara.PNG|мини|лево|Тренутна распрострањеност туатаре је претстављена црном бојом:<ref>{{cite journal |last1=H|first1=Daugherty C.. |author2=Cree A. |last3=M|first3=Hay J.. |last4=B|first4=Thompson M.. |year=1990|title = Neglected taxonomy and continuing extinctions of tuatara ''(Sphenodon)'' |url = |journal = Nature |volume = 347 |issue = 6289 |doi = 10.1038/347177a0 |pages=177–179}}</ref><ref name=recovery>{{Cite book |last =Gaze |first =Peter |title =Tuatara recovery plan 2001–2011 |work =Threatened Species Recovery Plan 47 |publisher =Biodiversity Recovery Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |year =2001 |url =http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP47.pdf |id =ISBN 978-0-478-22131-2 |pages = |access-date =27. 02. 2017 |archive-url =https://web.archive.org/web/20111105132732/http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP47.pdf |archive-date =05. 11. 2011 |dead-url =yes |df = }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.tiritirimatangi.org.nz/Articles/NZ%20Herald%20Articles%20-%20Tuatara%20Release.pdf|year=2003|last=Beston|first=Anne|title=New Zealand Herald: Tuatara Release|access-date=27. 02. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20071004201202/http://www.tiritirimatangi.org.nz/Articles/NZ%20Herald%20Articles%20-%20Tuatara%20Release.pdf|archive-date=04. 10. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref> Круговима је претстављена северна туатара, а квадратима туатара брад`рс острва. Симболи могу да претстављају и до 7 острва]]
 
Северна туатара (''Sphenodon punctatus'') је законом заштићена од 1895.<ref>{{Harvnb|Newman|1987}}</ref><ref>{{cite book|last=Cree|first=Allison |last2=Butler|first2=David|title=Tuatara Recovery Plan |work=Threatened Species Recovery Plan Series No.9 |publisher=Threatened Species Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |year=1993|url=http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP09.pdf |format=PDF |idisbn=ISBN 978-0-478-01462-4|pages=}}</ref> Туатара је угрожена због губитка станишта и због пренетих неаутохтоних грабљиваца као што је полинезијски пацов ''(Rattus exulans)''. На два главна новозеландска острва је изумрла и није је било на њима све до пуштања на слободу 2005. једне групе туатара у ограђено уточиште за дивље животиње Карори на Северном острву.<ref name="karori">{{cite web |title=Tuatara Factsheet (''Sphenodon punctatus'') |url=http://sanctuary.org.nz/restoration/forest/tuatara/tuatara-facts.html |work=Sanctuary Wildlife |publisher=Karori Sanctuary Wildlife Trust |access-date=27. 02. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071021215944/http://sanctuary.org.nz/restoration/forest/tuatara/tuatara-facts.html |archive-date=21. 10. 2007 |dead-url=yes |df= }}</ref> Туатара се у уточишту успешно размножила и 2008. је прво примећено гнездо, а затим и први младунац који се излегао на острву после више од 200 година.<ref>[http://www.visitzealandia.com/news-item/found-mainland-nzs-first-tuatara-nest-in-hundreds-of-years/ New Zealand’s ‘living fossil’ confirmed as nesting on the mainland for the first time in 200 years!] {{Wayback|url=http://www.visitzealandia.com/news-item/found-mainland-nzs-first-tuatara-nest-in-hundreds-of-years/ |date=20130227083004 }}, Karori Sanctuary Trust, 31 October 2008.</ref><ref>[http://www.visitzealandia.com/Site/Zealandia_Home/Inside/News/Media_Releases_2009/Tuatara_baby.aspx Our first baby tuatara!]{{Мртва веза|date=02. 2019 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Karori Sanctuary Trust, 18 March 2009.</ref>
 
=== Туатара брад`рс острва ===
Ред 83:
Северна туатара (''Sphenodon punctatus'') је аутохтона врста на 29 острва, а њена популација је процењена на 60.000 јединки.<ref name=encyclo /> Године 1996. 32 одрасле јединке су пренете на острво Вејл, а на острво Тиритири Матанги је 2003. пуштено 60 јединки.
 
На новозеландско Северно острво је 2005. у ограђено уточиште за дивље животиње Карори пуштена прва група северних туатара,<ref name="karori"/> а 2007. је пуштена друга група.<ref>{{cite news |url=http://www.stuff.co.nz/stuff/4243952a7693.html |title=130 Tuatara Find Sanctuary |publisher= The Dominion Post |date = 20. 10. 2007}}</ref>
 
=== Програм истребљивања пацова ===
Туатаре су уклоњене са острва Стенли, Ред Меркјури и Кувијер 1990 и 1991, након чега су чуване у заточеништву до истребљивања полинезијских пацова на тим острвима. Када су они истребљени туатаре су враћене на та острва. На острву Лит`л Бериј`р 1991–92 пронађено је само 8 туатара, које су затим чуване у заточеништву до 2006. када су након истребљења полинезијских пацова на острву, са својим младунцима који су у међувремену рођени, пуштене у дивљину.<ref>{{cite web |title=Fauna on Little Barrier Island |url=http://www.doc.govt.nz/parks-and-recreation/places-to-visit/auckland/hauraki-gulf-islands/little-barrier-island-nature-reserve-hauturu-o-toi/features/#fauna|publisher=Department of Conservation}}</ref>
 
Полинезијски пацови су такође истребљени и на острвима Ватупуке 1993. Лејди Елис 1994. и Коп`рмајн Ајл`нд 1997. Након чега су на овим острвима поново примећени младунци.
 
== Референце ==