Википедија

Вараждински генералат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Militargrenze, Wojwodowena und Banat.jpg|400px|thumb|right|Карта хабзбуршке [[Војна крајина|Војне крајине]], у јужнословенским областима]]
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Militargrenze, Wojwodowena und Banat.jpg|300px|thumb|right|Karta Vojne Krajine]][[Датотека:Oficir varazdinskog generalata 1762..jpg|300px|thumb|right|Krajiški oficir Varaždinskog generalata]]'''Varaždinski generalat''' predstavljao je odbrambeni sistem utvrđenja protiv prodora [[Osmansko carstvo|Osmanlija]] u [[средња Европа|srednju Evropu]], koji se razvio iz starijeg sistema na prostoru [[Slavonska vojna krajina|Slavonske vojne krajine]] ("Slovinska krajina"). Naziv je dobio u 17. veku po sedištu generala vojno-krajiškog područja, koji se nalazio u gradu [[Varaždin]]u (tadašnja [[Gornja Slavonija]], danas severozapadna [[Hrvatska]]) od [[1595]]. godine. Od [[1731]]. do [[1765]]. godine sedište generala bila je utvrda [[Koprivnica]].
 
'''Вараждински генералат''' ({{јез-нем|Warasdiner Generalat}}) је био посебна војно-управна област у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]], која је представљала одбрамбени кордон [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] према [[Османско царство|Османском царству]]. Установљен је током [[16. век]]а, у склопу старог система одбране, а обухватао је пограничну област између река [[Сава (река)|Саве]] и [[Драва (река)|Драве]]. Генералат је називан ''Вараждинским'' по томе што се генерална команда те крајишке области налазила у граду [[Вараждин]]у (од [[1595]]. године), а такође је био познат и под називом ''Славонска крајина'', пошто се поменута област у то време називала ''Горњом Славонијом''.{{sfn|Дабић|1992|p=265-281}}
U početku su Varaždinski generalat sačinjavale tri kapetanije sa središtima: Koprivnica, [[Križevci (Hrvatska)|Križevci]] i Ivanić ([[Ivanić Grad]]), a krajem 16. veka osnovana je i kapetanija [[Đurđevac]].
 
== Историја ==
Teritorijalno ustanovljenje Varaždinskog generalata započeto je doseljavanjem [[Srbi|srpskog]] stanovništva iz područja koja su bila okupirana od strane Osmanlija. [[Pravoslavlje|Pravoslavni]] [[Srbi]] su se doselili na opustošeno i raseljeno područje, na kojem je prethodno živeo [[Katolici|katolički]] [[Sloveni|slovenski]] narod [[kajkavsko narečje|kajkavskog narečja]], koji se u srednjovekovnim spisima naziva "[[Etnički Slavonci|Slovinci]]". Godine [[1630]]. [[Ferdinand II Štajerski]] (tadašnji car [[Sveto rimsko carstvo|Svetog rimskog carstva]]), na zahtev [[Srbi|Srba]] da sačuvaju svoje prethodne povlastice, od kojih su prve još iz 15. veka, izdao je [[Vlaški statut]] (Statuta Valachorum), koji je takođe uticao na teritorijalizaciju Varaždinskog generalata. Početkom 18. veka formirane su dve pukovnije: Đurđevačka pukovnija i Križevačka pukovnija.
[[Датотека:Oficir varazdinskog generalata 1762..jpg|220px|thumb|right|Крајишки официр Вараждинског генералата]]
 
Територијално организовање Вараждинског генералата започето је досељавањем [[Срби у Хрватској|српског]] становништва из суседних области које су биле окупиране од стране Османлија. [[Историја Српске православне цркве|Православни Срби]] су се доселили на опустошено и расељено подручје, на којем је претходно живео католички [[Етнички Славонци|словенски]] народ [[Кајкавско наречје|кајкавског наречја]], који се у изворима из тог времена назива "Словинци". Године [[1630]]. Фердинанд II (тадашњи цар Светог римског царства), на захтев Срба да сачувају своје претходне повластице, од којих су прве још из 15. века, издао је [[Влашки статут]] (Statuta Valachorum), који је такође утицао на територијализацију Вараждинског генералата.{{sfn|Sučević|1953|p=33–70}}
Od 1765. do [[1787]]. sedište generalata postala je utvrda [[Bjelovar]], a nakon 1787. godine [[Zagreb]].
 
У почетку, Вараждински генералат су сачињавале три капетаније са средиштима у градовима : Копривница, [[Крижевци (Хрватска)|Крижевци]] и Иванић ([[Иванић Град]]), а крајем 16. века основана је и капетанија [[Ђурђевац]]. Почетком 18. века формиране су две пуковније: Ђурђевачка пуковнија и Крижевачка пуковнија. Од [[1731]]. до [[1765]]. године, седиште овог генералата била је утврда [[Копривница]]. Од [[1765]]. до [[1787]]. седиште генералата постала је утврда [[Бјеловар]], а након [[1787]]. године Загреб. Вараждински генералат укинут је [[1871]]. године.
Varaždinski generalat ukinut je [[1871]]. godine.
 
== Види још ==
==Vidi još==
* [[SrbiСрби uу HrvatskojХрватској]]
* [[VojnaВојна Krajinaкрајина]]
* [[Карловачки генералат]]
* [[Karlovački generalat]]
* [[VretanijaВретанија]]
* [[Марчанска епархија]]
* [[Власи (друштвена класа)]]
 
== Референце ==
==Literatura==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=Из историје Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XV-XIX век)|year=1993|location=Београд|publisher=Филип Вишњић|url=https://books.google.com/books?id=5oJpAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ|pages=7-44}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996а|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Проблем унијаћења и кроатизације Срба|title=Република Српска Крајина|year=1996b|location=Топуско-Книн-Београд|publisher=Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа|pages=111-126|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=20m5AAAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Владан|title=Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|pages=207-218|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|access-date=31. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123195456/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|dead-url=yes|df=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1908|title=Пропаст манастира Марче|location=Загреб|publisher=Српска штампарија}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1909|title=Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја|location=Нови Сад|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=OccMAQAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1930|title=Споменица о Српском православном владичанству пакрачком|location=Пакрац|publisher=Издање свештенства Владичанства пакрачког|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=kEMsAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|year=1931|title=Пакрачка епархија: Историско-статистички преглед|location=Нови Сад|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=hacAAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|title=Прилог проучавању ратне привреде у Хрватској, Славонији и Банској крајини од половине XVI до краја XVII века|journal=Историјски часопис|year=1975|volume=22|pages=91-102|url=http://books.google.com/books?id=_3lwCgAAQBAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Dabić|first=Vojin S.|authorlink=Војин Дабић|title=Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts|journal=Историјски часопис|year=1992|volume=38 (1991)|pages=43-76|url=http://books.google.com/books?id=o3pBCgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|chapter=Сеоба Срба у Хрватску и Славонију од почетка XVI до краја XVII века|title=Catena mundi|year=1992|volume=1|location=Београд|publisher=Матица Срба и исељеника Србије|pages=265-281|url=https://books.google.com/books?id=7XQMAQAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|title=Кнезови у Војној крајини у Хрватској и Славонији до половине XVIII века|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=6|year=2007|pages=7-123|url=https://books.google.com/books?id=l-gJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|year=1909|title=Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века|location=Сремски Карловци|url=https://books.google.com/books?id=QOw7AQAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа|journal=Српски етнографски зборник|year=1923|volume=28|pages=1-158|url=https://books.google.com/books?id=aw0mAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Марчанска епископија од Симеона Вретање до Гаврила Предојевића (1609-1642)|journal=Браство|year=1923|volume=17|pages=156-165|url=https://books.google.com/books?id=ZWYaAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Марчанска епископија од Гаврила Предојевића до Гаврила Мијакића (1642-1660)|journal=Браство|year=1924|volume=18|pages=86-100|url=https://books.google.com/books?id=tmYaAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Марчанска епископија од 1662 до 1670|journal=Браство|year=1925|volume=19|pages=196-216|url=https://books.google.com/books?id=EmcaAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Марчанска епископија: Трагедија епископа Мијакића и његових калуђера|journal=Браство|year=1926|volume=20|pages=68-82|url=https://books.google.com/books?id=VGcaAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ивић|first=Алекса|authorlink=Алекса Ивић|title=Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа|journal=Српски етнографски зборник|year=1926|volume=36|pages=1-228|url=https://books.google.com/books?id=PxcJAAAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title=О унијаћењу на територији Српске православне цркве|journal=Теолошки погледи|year=1991|volume=24|issue=1-4|pages=131-146|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1991/1-4/131-146.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кашић|first=Душан Љ.|authorlink=Душан Кашић|year=1967|title=Срби и православље у Славонији и сјеверној Хрватској|url=https://books.google.com/books?id=7oNIAAAAMAAJ|location=Загреб|publisher=Савез удружења православног свештенства Хрватске}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кашић|first=Душан Љ.|authorlink=Душан Кашић|year=1971|title=Српски манастири у Хрватској и Славонији|url=https://books.google.com/books?id=rKwaAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска Патријаршија}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кашић|first=Душан Љ.|authorlink=Душан Кашић|year=1986|title=Отпор Марчанској унији: Лепавинско-северинска епархија|url=https://books.google.com/books?id=MSPjAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Православље}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кашић|first=Душан Љ.|authorlink=Душан Кашић|year=1988|title=Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији|url=https://books.google.com/books?id=06EMAAAAIAAJ|location=Загреб|publisher=Савез удружења православних свештеника Хрватске}}
* {{cite book|ref=harv|first=Zlatko|last=Kudelić|title=Katoličko-pravoslavni prijepori o crkvenoj uniji i grkokatoličkoj Marčanskoj biskupiji tijekom 1737. i 1738. godine|year=2004|publisher=Hrvatski institut za povijest|location=Zagreb|url=http://hrcak.srce.hr/28024}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Petrić|first=Hrvoje|title=Tko su "Slovenci" ili Slavonci u Hrvatsko-slavonskoj Vojnoj krajini tijekom 17. stoljeća|journal=Radovi Zavoda za hrvatsku povijest|year=2007|volume=39|pages=23-38|url=https://hrcak.srce.hr/file/75624}}
Линија 28 ⟶ 54:
* {{Cite book|ref=harv|last=Petrić|first=Hrvoje|title=Pogranična društva i okoliš: Varaždinski generalat i Križevačka županija u 17. stoljeću|year=2012|location=Zagreb|publisher=Meridijani|url=https://www.academia.edu/35550371/Frontier_Societies_and_the_Environment._Vara%C5%BEdin_Generalate_Slavonian_Military_Frontier_and_Kri%C5%BEevci_County_in_the_17th_Century_Pograni%C4%8Dna_dru%C5%A1tva_i_okoli%C5%A1._Vara%C5%BEdinski_generalat_i_Kri%C5%BEeva%C4%8Dka_%C5%BEupanija_u_17._stolje%C4%87u}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Petrić|first=Hrvoje|title=Predavci - prilog poznavanju podrijetla stanovništva u Varaždinskom generalatu|journal=Cris: Časopis Povijesnog društva Križevci|year=2014|volume=16|pages=43-55|url=https://hrcak.srce.hr/file/199772}}
* {{citeCite bookjournal|ref=harv|last=Sučević|first=Branko P.|lasttitle=SučevićRazvitak vlaških prava u Varaždinskom generalatu|titlejournal=Historijski zbornik|year=1953|publishervolume=Povijesno društvo Hrvatske6|locationpages=Zagreb33–70|url=http://www.historiografija.hr/hz/1953/HZ_6_4_SUCEVIC.pdf|accessdate=15. 12. 2016|chapter=Razvitak „Vlaških prava” u Varaždinskom generalatu}}
* {{citeCite book|ref=harv|last=Trifković|first=SrdjanSrđa|lastauthorlink=TrifkovićСрђа Трифковић|title=The Krajina Chronicle: A History of Serbs in Croatia, Slavonia and Dalmatia|year=2010|location=Chicago|publisher=The Lord Byron Foundation for Balkan Studies|location=Chicago-Otawa-London|url=https://wwwbooks.amazongoogle.com/Krajina-Chronicle-History-Slavonia-Dalmatia/dp/1892478102books?id=R2ogRAAACAAJ}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
==Spoljašnje veze==
{{Commonscat|Habsburg Military Frontier}}
* [http://www.rastko.rs/rastko-hu/istorija/istorija/index.html SrbiСрби iи VojnaВојна KrajinaКрајина]
* [http://terkepek.adatbank.transindex.ro/kepek/netre/43.gif МаpаМапа]
* [https://web.archive.org/web/20020615112845/http://srpska-mreza.com/library/facts/krajina-map.jpg МаpаМапа]
* [http://vrlika.free.fr/karta.jpg MapaМапа]
 
{{Војна крајина}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вараждински_генералат”