Војислав Субботић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 21:
== Биографија ==
Војислав Суботић је био син српског песника и политичара [[Јован Суботић|Јована Суботића]] и његове супруге [[Савка Суботић|Савке]], рођене Полит-Десанчић, прве председнице Српског женског савеза, који су живели у Новом Саду, где је и он рођен 1859. године. Имао је још три брата: [[Дејан Суботић|Дејана]], Бранислава и Озрена и сестру Верицу. Основну школу завршио је у [[Загреб]]у, гимназијско образовање је започео у [[Сремски Карловци|Карловцима]], а завршио у Новом Саду. Медицинске студије је започео у [[Беч]]у, које је са 17 година прекинуо да би за време [[Српско-турски рат|Српско-турског рата]] [[1876]]. године, као [[добровољац]] учествовао у борбама на [[Дрина|Дрини]]. Студије наставља у [[Париз]]у, а у доктора медицине је промовисан у својој 22 години 1881. године у Бечу.<ref name='"глас_јавности"'>{{cite web|title=Лекар и хуманиста|url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/11/01/srpski/F00103101.shtm|work=glas-javnosti.rs|publisher=Глас јавности д.д.|accessdate=20. 10. 2013|last=Молнар|first=Михаило|authorlink=arhiva.glas-javnosti.rs|date=31. 10. 2000}}</ref><ref name="сану">{{Cite book|title=Живот и дело српских научника књ. 1|year=1996|publisher=САНУ|location=Београд|
[[Датотека:Vojislav Subotić.JPG|
Као млад, веома даровит и амбициозан, лекар његова жеља је била да се даље усавршава. По заршетку студија ради на [[патологија|патолошкој]] [[анатомија|анатомији]], а затим као аспирант на Хируршкој клиници Проф. др Е. Алберта, познатог [[Чешка|чешког]] хирурга, који је од 1881. године био професор хирургије у Бечу. Др Алберт је познат по Албертовом шаву, који је увео у употребу у дигестивну хирургију.<ref name='"глас_јавности"' /><ref name="сану" />
Ред 29:
Праксу је у [[Земун]]у 1884. године када је постављен за градског физикуса и примарног лекара. Касније је основао прво хируршко одељење [[Земунска болница|Земунске болнице]]. На позив Српског санитета, иако млад хирург, отворио је прво хируршко одељење у Београду 1889. године у тадашњој Палилулској болници.<ref name='"глас_јавности"' /><ref name="сану" />
У рату са Бугарима и [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] (1912—1913.) је стекао многа искуства заснована на повредама малокалибарским оружјем, које проузрокује велика разарања ткива. С обзиром да је претежно радио као грађански, а не као војни хирург у Београду, нису му стизали многи од тешких рањеника који су страдали још на бојишту или убрзо након рањавања. Радећи у Палилулској болници, све до 1907. када прихвата место шефа болнице на [[Врачар (Београд)|
Године 1906. први пут је изабран за председника [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]]. Др Суботић је као учесник у ратовима 1912—1918. радио као грађански и у својству војног хирурга. У рату са Бугарима и Балканском рату радио је у позадини, Београду, где су стизали рањеници са бојишта. За време Првог светског рата он је као резервни санитетски пуковник радио у Београду, а потом у [[Ниш]]у. Не желећи да падне у ропство непријатеља, евакуисао се преко [[Албанија|Албаније]], иако је његово здравствено стање било тешко због стенокардичних напада, које га је пратило током остатка живота. Оронуо и ослабио, више није имао своје хируршко одељење, одлази у Париз и Лондон, где је радио (1916—1918) у интералијалној комисији као наш делегат, користећи своја широка познанства у иностраним лекарским круговима. У [[Лондон]]у је одржао предавање „О епидемији пегавца у Србији 1914—1915. године.
[[Датотека:Jovan and Vojislav Subotic family grave in Zemun.jpg|
Године 1916. конструисао је шину за имобилизацију бутњаче и приказао је у Париској академији медицине, због чега је, између осталог и за остале значајне услуге нашег санитета, изабран за члана Парискг хируршкг друштва 1916. године. Др Суботић је био један од првих хирурга у свету који је применио репарацију крвног суда уместо подвезивања. Почетком 1918. он се вратио на [[Крф]] и ставио на располагање министру војном, одакле је отишао у [[Солун]]. Ту му је понуђен безбедан рад у позадини [[Солунски фронт|Солунског фронта]], међутим, он то није прихватио. Тражио је да ради на фронту и изабрао Другу армију, чији је командант био војвода [[Степа Степановић]], и у њој је радио са својим ученицима. Искуство др Суботића и његови савети често су помогли да спасу велики број тешких рањеника. Прешавши Солунски фронт заједно са својим ученицима и сарадницима радио је у „[[Прва пољска болница у Драгоманцима|Пољској хирушкој болници]]“ у [[Драгоманци]]ма.<ref name="сану" />
Ред 64:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Живот и дело српских научника књ. 1|year=1996|publisher=САНУ|location=Београд|
{{DEFAULTSORT:Суботић, Војислав}}
[[Категорија:Новосађани]]
[[Категорија:Српски лекари]]
| |||