Птолемејско краљевство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:PtolemaicEmpire.png|мини|десно|220п|Птолемејско краљевство означено плавом]]▼
{{Списак египатских династија}}
{{Историја Египта}}
▲[[Слика:PtolemaicEmpire.png|мини|десно|220п|Птолемејско краљевство означено плавом]]
{{РУТ}}
'''Птолемејско краљевство''' ({{ланг-ел|Πτολεμαϊκὴ βασιλεία}})<ref>[[Диодор са Сицилије]], ''-{Bibliotheca historica}-'', 18.21.9</ref> је [[хеленистичка ера|хеленистичка]] држава која се обухватала територију данашњег [[Египат|Египта]], а на врхунцу моћи и [[Левант]], делове данашње [[Либија|Либије]], [[Мала Азија|Мале Азије]], [[Арабијско полуострво|Арабије]] и [[Грчка|Грчке]]. Државом је владала династија [[Птолемејска династија|Птолемеја]] коју је основао [[Птолемеј I Сотер]] након смрти [[Александар Македонски|Александра Великог]] 323. године пре нове ере, а која је окончана [[Смрт Клеопатре|смрћу]] [[Клеопатра|Клеопатре]] и римским присвајањем [[Египат (провинција)|Египта као провинције]] 30. године пре нове ере.
Птолемејско краљрвство је основао [[Птолемеј I Сотер]], [[Дијадоси|дијадох]] пореклом из [[Античка Македонија|Македоније]] који, када се 305. године пре нове ере прогласио за [[фараон]]а Египта основао моћну [[Антички Македонци|македонску династију]] која је владала територијом од [[Сирија|Сирије]] до [[Кирена (град)|Кирне]], од [[Медитеранско море|Медитерана]] до [[Нубија|Нубије]]. Неки научници сматрају да је краљевство основано 304. године п.н.е. услед разлике у календару: Птолемеј је био крунисан 304. године п.н.е. по египатском календару,<ref>{{Cite book|title=The Art of Ancient Egypt (Revised Edition)|last=Robins|first=Gay|publisher=Harvard University Press|year=2008|isbn=978-0-674-03065-7|location=United States|pages=10}}</ref> али 305. године по [[Антички македонски календар|македонском календару]]; да би се ове несугласице решиле, година 305/304 се наводи као прва година Птолемејског краљевства у [[Египатско демотско писмо|демотским]] [[папирус]]има.<ref>{{Cite book|title=A History of the Ptolemaic Empire|last=Hölbl|first=Günther|publisher=Routledge|year=2001|isbn=978-0-415-23489-4|location=UK, USA, Canada|pages=22}}</ref>
[[Александрија]], грчки [[полис]] који је основао Александар Велики, је постала престоница и главни центар трговине и [[Култура Грчке|грчке културе]]. Да би били признати као владари, Птоломеји су се проглашавали за фараоне и преузели дужност фараона да одржавају [[маат]]. Такође су преузели и египатску владарску традицију да склапања бракова са рођацима како налаже [[мит о Озирису]], на јавним споменицима су били приказивани у египатској ношњи и учествовали су у [[Египатска религија|египатској религијској пракси]]. Током овог периода је дошло до различитих ратова са другим државама, али и до [[Грађански рат|грађанских ратова]] што је довело до тога да држава све више слаби да би на крају била анексирана као [[Египат (провинција)|римска провинција]]. Међутим, чак и након римског освајања, хеленска култура је наставила да цвета у Египту услед [[Римско царство|Римског царства]] и [[Византија|Византије]] који су је баштинили.
== Историја ==
Птолемејска владавина је један од најбоље документованих периода [[Хеленистичка ера|Хеленистичке ере]]; огроман број папируса на [[Коине грчки|коине грчком]] и [[Египатски језик|египатском]] који сведоче о овом периоду су пронађени у Египту током векова.<ref>Lewis, Naphtali (1986). ''Greeks in Ptolemaic Egypt: Case Studies in the Social History of the Hellenistic World''. Oxford: Clarendon Press. pp. 5. {{ISBN|0-19-814867-4}}.</ref>
=== Позадина ===
[[Датотека:British Museum Egypt 031.jpg|мини|Птолемеј представљен као фараон, [[Британски музеј]]]]
[[Датотека:Ptolemy II MAN Napoli Inv5600.jpg|мини|усправно|Биста на којој је представљен фараон [[Птолемеј II Филаделф]] 309–246 п.н.е.]]
Александар Велики, краљ [[Античка Македонија|античке Македоније]], је 332. године освојио Египат који је тада био део [[Ахеменидско царство|Ахеменидског царства]] којим је владао [[Артаксеркс III]].<ref>Department of Ancient Near Eastern Art. "The Achaemenid Persian Empire (550–330 B.C.)". In Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art, 2000–. http://www.metmuseum.org/toah/hd/acha/hd_acha.htm (October 2004) Source: The Achaemenid Persian Empire (550–330 B.C.) | Thematic Essay | Heilbrunn Timeline of Art History | The Metropolitan Museum of Art</ref> Александар је током свог боравка у држави посетио [[Мемфис (Египат)|Мемфис]] и отишао је у пророчиште [[Амон]]а у [[Сива (оаза)|Сиви]] где је проглашен за сина Амона.
Александар је показао велико поштовање према Египћанима и њиховој [[Египатска религија|религији]], али је на високе државне положаје постављао Македонце и основао је нови грчки град, [[Александрија|Александрију]], који ће послужити као престоница. Египат је напустио 331. године како би наставио своје походе и више се никада није вратио.
=== Оснивање ===
Након Александрове смрти у [[Вавилон]]у 323. године,<ref>Hemingway, Colette, and Seán Hemingway. "The Rise of Macedonia and the Conquests of Alexander the Great". In Heilbrunn Timeline of Art History. New York: The Metropolitan Museum of Art, 2000–. http://www.metmuseum.org/toah/hd/alex/hd_alex.htm (October 2004)Source: The Rise of Macedonia and the Conquests of Alexander the Great | Thematic Essay | Heilbrunn Timeline of Art History | The Metropolitan Museum of Art</ref> долази до кризе међу његовим генералима ко ће га наследити. [[Пердика]] је првобитно владао краљевством као регент Александровог полубрада [[Филип III Аридеј|Филипа III Аридеја]], а касније као регент Филипа III и Александровог сина [[Александар IV Македонски|Александра IV Македонског]] који још није био рођен у тренутнку очеве смрти. Перидика је поставио [[Птолемеј I Сотер|Птолемеја I Сотера]], једног од Александрових најближих пријатеља, за [[сатрап]]а Египта. Птолемеј је владао од 323. године пре нове ере, прво у име Филипа III и Александра IV, али распадом Алекандровог краљевства се поставља као самостални владар Египта. Птолемеј је одбранио Египат од инвазије коју је покушао да изведе Перидика 321. године п.н.е. и тиме утврдио свој положај владара. Проглашен је за краља 305. године и Птолемеј I Сотер ("спаситељ") је постао родоначелник [[Птолемејска династија|Птолемејске династије]] која ће владати Египтом скоро 300 година.
Сви мушки владари из династије су преузимали име Птолемеј. Зато што су Птолемеји преузели обичај да се жене својим рођакама, бројни краљеви су владали заједно са својим женама које су припадале краљевској породици. Било је и пар краљица које су самостално владале попут [[Береника III|Беренике III]] и [[Береника IV|Беренике IV]]. Чувена [[Клеопатра VII]] је званично владала заједно са својим рођацима [[Птолемеј XIII Теос Филопатор|Птолемејом XIII Теос Филопатором]], [[Птолемеј XIV|Птолемејом XIV]] и сином [[Цезарион]]ом односно Птолемејом XV, али је ефективно владала самостално.
Сви Птолемеји су поштовали [[Египатска религија|египатску религију]]. Подизали су храмове посвећене египатским божанствима, реновирали старије храмове и приказивани су као фараони. Током владавина Птолемеја II и III, хиљаде македонских ветерана је добило земљиште где би живели чиме су се појављивала македонска насеља широм [[Доњи Египат|Доњег Египат]]. [[Горњи Египат]] који је био доста удаљен од главног града није био толико насељиван ветеранима. Али, за мање од века, [[Антички Грци|грчки утицај]] се осећао широм државе и захваљујући мешаним браковима се формирала грчко–египатска образована виша класа. Ипак, Грци су остали привлегована мањина у Птоломејском Египту; живели су по грчком закону, добијали грчко образовање, суђено им је у грчким судовима и били су становници грких градова.
== Култура ==
[[Датотека:Ptolemaic roundel from a mosaic floor decorated with a dog and a gilded askos, from Alexandria, Egypt, c. 200-150 BC.jpg|мини|Птолемејски [[мозаик]] на ком су приказани пас и посуда за вино из периода око 200-150 п.н.е., [[Грчко-римски музеј]] у [[Александрија|Александрији]]]]
Птолемеј I је, вероватно по савету [[Деметрије Фалеронски|Деметрија Фалеронског]], основао [[Музеум]] и познату [[Александријска библиотека|Александријску библиотеку]].<ref name="Peters_193">{{harvp|Peters|1970|p=193}}</ref> Музеум је био истраживачки центар чији рад је финансирао краљ. Истраживаче који су радили у њему су плаћали Птолемејски владари,<ref name="Peters_193"/> а главни библиотекар је радио и као учитељ принчева.<ref name="Peters_194">{{harvp|Peters|1970|p=194}}</ref> Током првих 150 година Музеум и Библиотека су привлачили најбоље грчке учењаке да долазе да раде у њему зато што су били главни центри знања у том периоду.<ref name="Peters_194"/><ref>{{harvp|Peters|1970|p=195f}}</ref>
[[Култура Грчке|Грчка култура]] је била присутна у Египту и пре освајања Александра Великог и оснивања Александрије. Грчки колонисти, које је подстакао фараон, су на територији Египта још у 7. веку пре нове ере основали град [[Наукратис]]. Овај град је дуго био грка лука од изузетног значаја за трговину.
== Референце ==
{{reflist}}
== Извори ==
*{{cite book |last=Burstein |first=Stanley Meyer |title=The Reign of Cleopatra |language= |url=https://books.google.com/books?id=KSonyiReFY8C |date=December 1, 2007 |publisher=University of Oklahoma Press |location= |page= |pages= |isbn=978-0806138718 |accessdate=April 6, 2015 |ref=harv}}
*{{Citation|last=Fletcher |first=Joann |title=Cleopatra the Great: The Woman Behind the Legend |year=2008 |publisher=Harper |location=New York |isbn=978-0-06-058558-7 |url=https://books.google.com/books?id=Tcg4AgAAQBAJ |postscript=.}}
*{{cite book |last=Peters |first=F. E. |year=1970 |title=The Harvest of Hellenism |location=New York |publisher=Simon & Schuster |isbn= |ref=harv}}
== Додатне књиге ==
{{refbegin|30em}}
* Bingen, Jean. ''Hellenistic Egypt''. Edinburgh: Edinburgh University Press, 2007 (hardcover, {{ISBN|0-7486-1578-4}}; paperback, {{ISBN|0-7486-1579-2}}). ''Hellenistic Egypt: Monarchy, Society, Economy, Culture''. Berkeley: University of California Press, 2007 (hardcover, {{ISBN|0-520-25141-5}}; paperback, {{ISBN|0-520-25142-3}}).
* Bowman, Alan Keir. 1996. ''Egypt After the Pharaohs: 332 BC–AD 642; From Alexander to the Arab Conquest''. 2nd ed. Berkeley: University of California Press
* Chauveau, Michel. 2000. ''Egypt in the Age of Cleopatra: History and Society under the Ptolemies''. Translated by David Lorton. Ithaca: Cornell University Press
* Ellis, Simon P. 1992. ''Graeco-Roman Egypt''. Shire Egyptology 17, ser. ed. Barbara G. Adams. Aylesbury: Shire Publications, ltd.
* Hölbl, Günther. 2001. ''A History of the Ptolemaic Empire''. Translated by Tina Saavedra. London: Routledge Ltd.
* Lloyd, Alan Brian. 2000. "The Ptolemaic Period (332–30 BC)". In ''The Oxford History of Ancient Egypt'', edited by Ian Shaw. Oxford and New York: Oxford University Press. 395–421
* Susan Stephens, ''Seeing Double. Intercultural Poetics in Ptolemaic Alexandria'' (Berkeley, 2002).
* A. Lampela, ''Rome and the Ptolemies of Egypt. The development of their political relations 273-80 B.C.'' (Helsinki, 1998).
* J. G. Manning, ''The Last Pharaohs: Egypt Under the Ptolemies, 305-30 BC'' (Princeton, 2009).
{{refend}}
== Спољашње везе==
{{Портал|Стари Египат|Античка Грчка|Историја}}
{{Commonscat|Greco-Roman Egypt}}
*[https://web.archive.org/web/20120324082551/http://www.unc.edu/awmc/downloads/aegyptusPtolSml.jpg Мапа Птолемејског Египта око 270. године п.н.е.]
[[Категорија:Птолемејски Египат]]
[[Категорија:Хеленистичке државе]]
[[Категорија:Бивша краљевства]]
| |||