Шећерна болест — разлика између измена

'''Шећерна болест''' или '''дијабетес''' ({{јез-лат|diabetes mellitus}}, {{јез-грч|διαβήτης}}) је хронични, неизлечиви системски поремећај [[метаболизам|метаболизма]],<ref name="r8"> С. Стефановић и сарадници: ''Специјална клиничка физиологија'', -{III}- издање („Медицинска књига“ Београд-Загреб, 1980.)</ref> који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом [[глукоза|глукозе]] у [[крв]]и. Углавном је условљен наследним факторима<ref name="r4"> -{Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D}-: ''Медицинска физиологија'', -{IX}- издање („Савремена администрација“ Београд, 1999.)</ref>, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства [[хормони|хормона]] [[инсулин]]а, односно у комбинацији ова два фактора.<ref name="stetoskop">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-secerna-bolest.html|title=-{Diabetes mellitus}- (Шећерна болест)|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Тај недостатак омета размену [[угљени хидрат|угљених хидрата]], [[липид|масти]] и [[протеин|беланчевина]] у организму (што се испољава типичним тегобама), а након дужег времена утиче и на структуру и функцију [[крвни суд|крвних судова]], [[нервно ткиво|живаца]] и других виталних органа и органских система.

Дијабетес се данас убраја међу најчешћа [[ендокринологија|ендокринолошка]] [[болест|обољења]], са преваленцом у сталном порасту (нарочито у развијеним земљама [[земља|света]]).<ref name="pliva>{{Cite web |url=http://dijabetes.plivazdravlje.hr/?section=home&cat=w&show=1&id=15953 |title=Дијабетес као кардиоваскуларна болест |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref> То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих [[етиологија|етиолошких]] чинилаца, међу којима се посебно издваја [[гојазност]]. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и [[гуштерача|панкреас]]), а код младих особа може настати услед генетичких поремећаја или оштећења [[гуштерача|панкреаса]] код одређених заразних обољења.<ref name="svet zdravlja">{{Cite web|url=http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm|title=Шећерна болест – дијабетес|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20070912022356/http://www.svetzdravlja.com/Tekst-159-11-Secerna_bolest___dijabetes.htm|archive-date=12. 099. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref>

Реч ''дијабетес'' први је употребио Деметрије из Аполоније око [[200. п. н. е.]]<ref name=medij>Проф. др Лазар Лепшановић, проф. др Теодор Ковач: ''Историјат шећерне болести'', часопис „Ме-Диј“, број 30, 2009. година. стр. 28-30, {{ISSN|1451-446X}}</ref> Она је изведена од [[грчки језик|грчке]] речи διαβαίνειν која у преводу значи „тече кроз“, што одговара једном од главних симптома ове болести – непрестано узимање течности и прекомерна продукцији [[мокраћа|урина]] (мокраће). Године [[1675]]., Томас Вилис је на постојећи назив додао реч ''-{mellitus}-'', која је изведена из [[латински језик|латинског]] и у преводу значи „сладак“ (ово је повезано са слатким укусом урина оболелих особа). Метју Добсон је [[1776]]. доказао да сладак укус потиче од присуства [[шећер]]а у [[крв]]и и [[мокраћа|мокраћи]] дијабетичара.<ref name="eng1"> -{Dobson, M. (1776). "Nature of the urine in diabetes". Medical Observations and Inquiries 5: 298–310}-</ref>

Већина [[угљени хидрат|угљених хидрата]] из [[храна|хране]] се у процесу варења претвара у моносахарид (прости шећер) глукозу и у том облику доспева у крв. Крвном струјом она се преноси до свих ћелија организма и користи се као извор [[енергија|енергије]], депонује као [[гликоген]] или складишти као масно ткиво.<ref name=diabeta>{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=61&Itemid=27 |title=Узроци настајања шећерне болести |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref> Када количина глукозе достигне одређени ниво (нпр. после оброка), бета-ћелије Лангерхансових острваца панкреаса луче хормон инсулин. Он омогућава ћелијама да апсорбују глукозу, а осим тога он представља и основни контролни сигнал за конверзију глукозе у гликоген (полисахарид који се складишти у [[јетра|јетри]] и мишићним ћелијама, и по потреби се поново претвара у глукозу и користи као извор енергије). Нормалне вредности [[шећер]]а у крви износе 3,3-5,5 -{mmol}-.

* ''манифестни дијабетес'' је завршни стадијум болести, где се хипергликемија може нормализовати само уношењем инсулина или применом других терапијских метода. По неким ауторима манифестни облик болести се јавља када укупна маса бета-ћелија падне на око 30% од нормалних вредности.<ref name="r8"/><ref name="bg">[http://www.med.bg.ac.rs/dloads/endokrina/21a_Zamaklar.pdf Етиопатогенеза инсулин-зависног дијабетеса]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 30. 4. 2013.</ref>

Дијабетес тип 1 се најчешће јавља код млађих особа (испод тридесете године живота), и то углавном у време [[пубертет]]а. У основи овог обољења налази се аутоимуни процес, који уништава бета-ћелије панкреаса, тако да се јавља одсуство инсулина у циркулацији и хипергликемија.<ref name="tip1">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-1.html|title=-{Diabetes mellitus}- tip 1|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=}}{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> С обзиром да је за преживљавање оболелих неопходно доживотно узимање [[инсулин]]а, овај тип дијабетеса се назива и инсулин-зависни. Такође су у употреби синоними јувенилни и младалачки дијабетес.

Овај облик дијабетеса се раније називао инсулин-независним. Он настаје као последица различитих абнормалности на нивоу периферних [[Ткиво (биологија)|ткива]] и чини око 90% свих случајева дијабетеса у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].<ref name="savremeni">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html|title=Савремена терапија дијабетеса|accessdate=25. 9. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071127080236/http://www.stetoskop.info/intervjui/savremena-terapija-dijabetesa.html|archive-date=27. 11. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref> Пацијенти који оболевају од овог облика шећерне болести су обично старији од 40 година (инциденца је највећа од 65. до 74. године живота) и највећи број њих је гојазан. Њима није потребан инсулин за преживљавање, али се временом смањује инсулинска секреција па је потребан инсулин ради постизања оптималне гликорегулације.<ref name="tip2">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/bolesti/diabetes-mellitus-tip-2.html|title=-{Diabetes mellitus}- tip 2|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

Гестациони дијабетес је облик шећерне болести, који настаје услед неадекватне секреције [[инсулин]]а и продукције хормона постељице који блокирају његово дејство. Јавља се током [[трудноћа|трудноће]] и дијагностикује се углавном после 24. недеље трудноће, мада може и раније. Обично се повлачи шест недеља након порођаја, јер му је главни узрок управо трудноћа. Иако је пролазан, овај тип шећерне болести може да угрози здравље фетуса или мајке, а код 20-50% жена са овим обољењем касније у животу се јавља дијабетес тип 2.<ref name="bebac">{{Cite web |url=http://www.bebac.com/index.php?show=category&int_catID=47 |title=Гестацијски дијабетес |accessdate = 28. 11. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Гестациони дијабетес се јавља у 2-5% свих [[трудноћа]]. Иако је ово пролазна болест која се успешно лечи, код нелеченог облика могу се јавити проблеми са плодом (макрозомија, феталне малформације и конгениталне срчане мане). У сваком случају, трудноћа са шећерном болешћу је високо ризична и захтева интензивну контролу и терапију за време целог њеног трајања, као и у току порођаја.<ref name="yumama">{{Cite web|url=http://www.yumama.com/trudnoca/oboljenja/strana.php?s=dijabetes|title=Обољења у трудноћи|accessdate=15. 9. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071016140518/http://yumama.com/trudnoca/oboljenja/strana.php?s=dijabetes|archive-date=16. 10. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref>

''Хипергликемијска'' или ''дијабетесна кома'' је најтежа и најозбиљнија акутна компликација ове болести. [[Кома]] означава стање болесника без свести, а за њен развој је потребно неколико дана (изузев код деце). Коми обично претходе хипергликемија и ацетонурија (присуство [[ацетон]]а у урину), мада то није правило. Стање пре појаве дијабетесне коме носи назив прекома. Њу карактеришу следећи знаци: хипергликемија (веома висок шећер у крви), ацетонемија (ацетон у крви), апатија, умор, поспаност, смањено реаговање на директне надражаје (стављање руке на чело, образ, штипање и др).<ref name="koma">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=29&Itemid=87 |title=Хипергликемијска кома |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

''Хипогликемија'' је појава коју одликује нагли пад [[шећер]]а у [[крв]]и. Карактеришу је: збуњеност, отежана оријентација, лупање [[срце|срца]], трњење усана или језика, јак осећај глади, знојење, дрхтавица, претеране емотивне реакције и др. Обично настаје изненада и могу да је узрокују: прескакање оброка после узете дозе инсулина, узимање веће дозе хормона од прописане итд.<ref name="d2">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=88 |title=Хипогликемија |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

''Кетонурија'' (ацидонурија или кетоацидоза) означава присуство ацетона у крви, што представља озбиљну компликацију ове болести. Ацетон је штетна материја настала прерађивањем [[липид|масти]] киселог је карактера па утиче на пад -{pH}- вредности крви, што има неповољан утицај на рад виталних органа ([[мозак]], [[јетра]], [[срце]], [[бубрег|бубрези]] и др). Ово стање је често повезано са хипергликемијом, а карактеришу га следећи знакови и симптоми: ацетонурија, ацетонски задах, губитак телесне тежине, брзо замарање, појачано мокрење, жеђ, итд.<ref name="d3">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=12&Itemid=90 |title=Кетонурија и кетоацидоза |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

''Глауком'' је очно обољење кога карактерише повећана пигментација канала ока који служе за отицање течности и лечи се хируршким путем уз коришћење вештачких суза.<ref name="d4">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=41&Itemid=91 |title=Очна обољења |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Код дијабетичара се услед лоше регулације нивоа глукозе у крви могу јавити бројне промене на [[кожни систем|кожи]]: ''чиреви'', ''гљивичне инфекције'', ''пликови'' различите величине, ''црвенило'', ''смањена осетљивост према топлоти'', ''жуљеви'' на стопалима и др.<ref name="d5">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=34&Itemid=94 |title=Промене на кожи |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

* ''гангрена'' на стопалима итд.<ref name="d6">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=71&Itemid=96 |title=Болести срца |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

''Папиларна некроза'' је компликација карактеристична за млађе дијабетичаре. Обољење је врло озбиљне природе и појављује се нагло у бубрезима у којима постоји присутна дијабетесна нефропатија. Развој болести почиње оштрим болом у слабинама, који може да се шири према препонама, праћеним температуром и појавом крви у мокраћи (некада мокраћа изгледа као чиста крв).<ref name="d7">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=20&Itemid=98 |title=Болести бубрега |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

[[Дијабетесно стопало]] се клинчки манифестује у виду: чирева (са инфекцијом или без ње), типичног деформитета стопала, појаве хроничног отока, исхемијских промена, па све до настанка некрозе (обамирања појединих делова стопала) и гангрене.<ref name="stopalo">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/medicinske-aktuelnosti/hronicne-komplikacije-dijabetesa.html|title=Хроничне компликације дијабетеса|accessdate=25. 9. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071113155815/http://www.stetoskop.info/medicinske-aktuelnosti/hronicne-komplikacije-dijabetesa.html|archive-date=13. 11. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref>

Истраживачи са Краљичиног [[Универзитет у Белфасту|Универзитета у Белфасту]] су открили да је код дијабетичара маса [[сперматозоид]]а смањена, док су остали параметри, као што су продукција и концентрација сперме, облик сперматозоида и њихова структура и покретљивост, нормални. Ипак, откривено је много више оштећења у структури [[ДНК]] сперматозоида код оболелих од дијабетеса.<ref name="impot">{{Cite web |url=http://www.medicabulum.com/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=31 |title=Дијабетес доводи до нарушавања квалитета сперме |accessdate = 27. 11. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref> Ова оштећења могу смањити плодност [[мушкарац]]а и бити повезана са честим побачајима у трудноћама изазвнаним оваквим сперматозоидима.

Преглед урина код дијабетичара је веома значајан и често коришћен поступак за праћење [[метаболизам|метаболизма]] [[угљени хидрат|угљених хидрата]]. У те сврхе користе се: квалитативно доказивање гликозурије (присуство глукозе у мокраћи), доказивање кетонских тела, преглед урина помоћу тест траке итд.<ref name="r13"> Љ. Бабић, Р. Борота, А. Лучић: ''Приручник практичних и семинарских вежби из патолошке физиологије'', („-{CIP}-“ Нови Сад, 2004.). ISBN 86-7197-217-8 COBISS.SR-ID 198462215</ref>

Дијета представља основу у лечењу дијабетеса. Код гојазних тип 2 дијабетичара, губитак тежине је један од основних циљева, као и нормализовање гликемије, липида и крвног притиска. Остваривањем првог циља значајно се доприноси и остваривању осталих циљева у [[терапија|терапији]].<ref name="stetoskop"/> Дијета мора бити индивидуално прилагођена начину живота, навикама у исхрани и другим специфичним захтевима, а посебно стању [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларног система]]. Периодичне контроле пацијената у саветовалишту за дијабетичаре омогућују кориговање дијете у складу са током и развојем болести. Неопходно је одредити: енергетске потребе, циљну телесну масу, врсту терапије, економска, културолошка, верска ограничења дијетотерапије, интолеранцију на неке намирнице и сл.<ref name="abcd">{{Cite web|url=http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/23.html|title=Препоруке за исхрану оболелих од дијабетеса|accessdate=5. 2. 2008.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080205054030/http://www.stetoskop.info/pravilna-ishrana/23.html|archive-date=055. 022. 2008|dead-url=yes|df=}}</ref>

Пре свега се ограничава унос [[угљени хидрат|угљених хидрата]] (55-60% од укупне количине хране), правилно се одмерава потреба за унос [[липид|масти]] (< 30%), [[холестерол]]а (< 300 -{mg}- дневно или > 25 -{g/1000 kcal}-) и нарочито се води рачуна о довољном уносу [[протеин|беланчевина]] (0,8 -{g/kg}- телесне масе) које служе као градивни материјал.<ref name="dijeta>{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=82&Itemid=32 |title=Дијета |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="fgh"> -{Diet, Nutrition and the Prevention of Chronic Diseases: Report of the WHO Study Group, Techn. Rep. Series No. 797, WHO,}- 1990</ref>

Количину и врсту лека у односу на стање шећерне болести одређује лекар специјалиста (дијабетолог, ендокринолог, интерниста, специјалиста опште медицине) или лекар опште праксе. Орални антидијабетици се узимају непосредно после узетог оброка, како би својим деловањем подстакли одговарајуће ћелије панкреаса на „допунско“ излучивање инсулина.<ref name="lekovi">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=83&Itemid=33 |title=Таблетирани лекови |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Све врсте индустријски произведеног [[инсулин]]а имају одређено време деловања и деле се у шест главних група: <ref name="insulin">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=32&Itemid=38 |title=Врсте инсулина |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Инсулинска пумпа је апарат који се користи за аутоматско убризгавање одређене врсте и количине инсулина у задато време. Убризгавање се врши путем танког пластичног или тефлонског катетера дужине од 60 до 110 -{cm}-, који на свом крају има малу иглу или пластичну канилу (цевчицу). Апарат није у потпуности аутоматизован, јер пацијент сам одређује дозу у зависности од висине гликемије и врсте намирница у оброцима. Инсулинска пумпа је прецизан и врло флексибилан начин регулације шећерне болести и она омогућава дијабетичару одржавање одличног нивоа шећера у крви и нормалан живот. Компликације изазване лоше регулисаним дијабетесом се ређе јављају, а уколико су већ присутне њихово даље напредовање је сведено на најмању могућу меру.<ref name="pumpa">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=47&Itemid=42 |title=Инсулинска пумпа |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

* коришћење одговарајућих [[минерал]]а, [[vitamin|витамина]] и [[антиоксиданси|антиоксиданаса]].<ref name="samokontrola">{{Cite web |url=http://www.diabeta.net/index.php?option=com_content&task=view&id=24&Itemid=47 |title=Контрола шећерне болести |accessdate = 15. 9. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref>

Ризик од настанка дијабетеса тип 2 може се у великој мери смањити увођењем дијетног режима исхране и повећањем физичке активности.<ref name="eng30"> -{Lindström J, Ilanne-Parikka P, Peltonen M, Aunola S, Eriksson J, Hemiö K, Hämäläinen H, Härkönen P, Keinänen-Kiukaanniemi S, Laakso M, Louheranta A, Mannelin M, Paturi M, Sundvall J, Valle T, Uusitupa M, Tuomilehto J (2006). "Sustained reduction in the incidence of type 2 diabetes by lifestyle intervention: follow-up of the Finnish Diabetes Prevention Study.". Lancet 368 (9548): 1673-9}-</ref><ref name="eng50"> -{Knowler W, Barrett-Connor E, Fowler S, Hamman R, Lachin J, Walker E, Nathan D (2002). "Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin.". N Engl J Med 346 (6): 393-403}-</ref> Различите студије (''-{Finish Diabetes Prevention Study, Stocholm Diabetes Prevention Program}-'' и сл) су показале да се најбољи резултати добијају комбинацијом примене индивидуално подешене дијете и повећане контролисане физичке активности.<ref name="study">[http://www.med.bg.ac.rs/dloads/endokrina/22_Djordjevic.pdf Превенција инсулин-независног (тип 2) дијабетеса]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 30. 4. 2013.</ref> За превенцију овог типа болести је веома значајан и [[магнезијум]].<ref name="eng33"> -{Van Dam RM, Hu FB, Rosenberg L, Krishnan S, Palmer JR (2006). "Dietary calcium and magnesium, major food sources, and risk of type 2 diabetes in U.S. black women". Diabetes Care 29 (10): 2238-43}-</ref>

[[FileДатотека:Diabetes world map - 2000.svg|thumbмини|rightдесно|350px350п|Преваленца дијабетеса у свету 2000. године (на 1.000 становника) - светски просек је био 2,8%

[[FileДатотека:Diabetes mellitus world map-Deaths per million persons-WHO2012.svg|thumbмини|rightдесно|350px350п|Број смртних случајева од дијабетес мелитуса на милион особа у 2012.

Према саопштењу [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] у [[2006]]. години је од дијабетеса боловало најмање 171 милион људи широм [[земља|света]]. То је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења.<ref name="batu">{{Cite web|url=http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130|title=Инциденца и морталитет од дијабетеса у Србији|accessdate=27. 11. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20071117054224/http://www.batut.org.yu/activenews_view.asp?articleID=130|archive-date=17. 11. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref> Инциденца је у наглом порасту, па се процењује да ће до 2030. овај број бити удвостручен. У [[Србија|Србији]] је у исто време број дијабетичара износио око 500.000 (што представља 6,7% популације) са тенденцијом даљег пораста.<ref name="savremeni"/> Од укупног броја оболелих, око 90% или више болује од дијабетеса тип 2. При томе, најмање половина оболелих нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.<ref name="batu"/>

Америчка дијабетолошка асоцијација је објавила да приближно 18,3% људи старијих од 60 година има ову болест.<ref name="seniors">{{Cite web|url=http://www.dlife.com/dLife/do/ShowContent/daily_living/seniors/|title=-{Seniors and Diabetes}-|accessdate=14. 5. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20070519084329/http://www.dlife.com/dLife/do/ShowContent/daily_living/seniors/|archive-date=19. 055. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref>

На Генералној скупштини [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] одржаној [[20. децембар|20. децембра]] [[2006]]. године једногласно је усвојена ''Резолуција о дијабетесу''.<ref name="rezolucija">{{Cite web|url=http://www.unitefordiabetes.org/campaign/resolution.html|title=Резолуција о дијабетесу|accessdate=29. 11. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Први пут је једно незаразно [[болест|обољење]] означено као глобални проблем који се третира попут инфективне епидемије. Све државе света позване су да формирају националну политику [[превенција|превенције]], [[терапија|лечења]] и бриге за оболеле од дијабетеса у складу са степеном развијености система здравствене заштите.

* интензивирају истраживања свих терапијских могућности.<ref name="unite">{{Cite web|url=http://www.diabetes.org.rs/pod01.htm|title=Заједно за дијабетес|accessdate=27. 11. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20090511000845/http://www.diabetes.org.rs/pod01.htm|archive-date=11. 055. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref><ref name="izzzns">{{Cite web|url=http://www.izzzns.org.yu/14Nov-2007.htm|title=Институт за јавно здравље Војводине|accessdate=27. 11. 2007.|last=|first=|coauthorsothers=|date=|work=|publisher=|archive-url=https://web.archive.org/web/20080205035801/http://www.izzzns.org.yu/14Nov-2007.htm|archive-date=055. 022. 2008|dead-url=yes|df=}}</ref>

[[Светски дан борбе против дијабетеса]] ([[14. новембар]]) је уврштен у званични календар УН и овај датум се обележава широм [[земља|света]]..<ref name="world">{{Cite web |url=http://www.worlddiabetesday.org |title=Светски дан борбе против дијабетеса |accessdate = 26. 11. 2007.|last= |first= |coauthorsothers= |date= |work= |publisher=}}</ref> С обзиром да је [[плава боја|плава]] званична боја Уједињених нација, на тај дан је [[2007]]. велики број знаменитости био осветљен плавим рефлекторима ([[Емпајер стејт билдинг]], [[Нијагарини водопади]], [[Токио|Токијски]] торањ, зграда Опере у [[Сиднеј]]у, мост преко [[Босфор]]а и др). У овој глобалној кампањи је учествовао и [[Београд]] ([[Дом Народне скупштине Републике Србије]], статуа [[Победник (споменик)|Победника]] на [[Калемегдан]]у) и други градови у [[Србија|Србији]].

* [http://www.batut.org.rs/web%20dokumenta/Incidencija%20i%20mortalitet%20od%20dijabetesa.ppt Инциденца и морталитет од дијабетеса у Србији]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}

* [http://www.unitefordiabetes.org/campaign/resolution.html Резолуција о дијабетесу]{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{en}}