Дијагноза (израз) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Дијагноза, дијагноза болести''', ({{јез-лат|Diagnosis-скраћено Dg.}}), ({{јез-гр|'''διάγνωση''' - препознавање, разпознавање}}) је [[медицина|медицински израз]], који на најкраћи могући начин говори о свим аспектима неке болести и служи за означавање, препознавање, распознавање [[болест]]и.<ref>Пешић Х. М. Љ. Интерна пропедевтика Просвета, Ниш, 1991.</ref> Дијагноза се може дефинисати и као закључак о свим аспектима (видовима) болести, настао након прикупљених чињеница које су међусобно детаљно анализиране.<ref>Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.</ref>
== Дијагноза и дијагностика ==
Ред 5:
== Дијагноза у медицинској пракси ==
Дијагноза многих медицинских проблема, као специфичних обољења или синдрома веома се разликују од земље до земље. Неке су разлике реалне (раса, поднебље, стандард, социјални миље, итд), док су неке вештачке (различити нивои развијености медицинске праксе, платежне могућности болесника итд), док је неке тешко окаректарисати.
Постоје бројне болести које су релативно честе у неким земљама, док се у другима верује да оне не постоје у патоплогији нације (нпр у [[Немачка|Немачкој]] се [[Крвни притисак|низак крвни притисак]] третира и означава као [[болест]], а у другим земљама се овако не сматра).<ref>''Spilker B Overview of Factors Affecting Medicine Discovvery In Multinational Pharmaceutical Companies'' Principles and Practices, 1994, sec ed pp 199-206</ref>
Ред 19:
* исход болести,
* активност болести (да ли је болест у активној фази или у фази мировања)
* у којој је фази развоја и да ли је развој болести спор или брз.
Дијагноза не може да прикаже све чиниоце везане за једну [[болест]], али мора бити таква да у себи садржи што је могуће већи број чињеница које омогућавају лако препознавање, распознавање болести.<ref name="ref1"/> При постојању више болести код истог болесника, прво се наводи дијагноза основне болести а затим и све остале које су код истог болесника утврђене.
Како не би дошло до погрешног тумачења израза примењених у једној дијагнози, у свету је од давнина општеприхваћено, да се дијагноза прво исказује на [[Латински језик|латинском]] а затим ако је то потребно и матерњем [[језик]]у лекара-болесника, што дозвољава потпуну професионалну комуникацију између здравствених радника из целог света, без обзира на њихову националност и знање језика.
Да би се поједноставио поступак евидентирања и обезбедила једнобразност дијагноза, [[Светска здравствена организација]] уводи ([[Међународна класификација болести|Међународну класификацију болести и сродних здравствених проблема]] '''[[Међународна класификација болести|МКБ 10]]'''); ({{јез-енгл|ICD,International Classification of Diseases and Related Health Problems}}), класификацију, која је код нас и у [[свет]]у нашла широку примену, и која још више поједностљују означавање дијагнозе и спречава могућност било какве нејасноће у њеном исказивању. Управо употреба четверознаковне [[шифра|шифре]] [[Међународна класификација болести|МКБ 10]] је боља и прецизнија од дијагнозе на [[Латински језик|латинском]] или неком другом [[језик]]у.<ref>[http://www.who.int/classifications/icd/en/ Званична презентација СЗО о МКБ-у] Посећено,
== Види још ==
| |||