Ишијас — разлика између измена

'''Ишијас, ишијадични неуритис, лумбоишијалгија, ишијалгија''' ({{јез-лат|ischas, lumboischialgia, ischialgia}}), је скуп [[Симптоми болести|симптома]], (међу којима доминира [[бол]]), који може бити изазван потпуном компресијом и/или [[надражај]]ем једног од пет [[кичма|кичмених]] коренова [[живац]]а који заједнички граде [[ишијадични живац]] ([[латински језик|лат.]]--{''n.ischiadicus''}-) у регијама плексуса, стабла и огранака [[ишијадични живац|ишијадичног живца]].<ref>Маринковић М. Милосављевић М, Костић В. Функционална и топографска неуроанатомија, [[Научна књига]], Београд 1989.</ref>

Нервне структуре ишијадикуса могу оболети ''примарно'' (есенцијално), неурогено или ''секундарно'' због неке опште [[болест]]и или локалног обољења суседних структура (најчешће као последица компресије или иритације) када говоримо о неуралгично-неуротичним симптомима <ref>Бошковић Б. Бол и ексцитаторне аминокиселине, Војносанитетски Преглед 2002, 59:49-58</ref> левог, десног или оба ишијадична живца.

[[Бол]] је локализован у доњем делу [[леђа]] (слабини), крстима, [[Задњица|задњици]] и/или различитим деловима [[ноге|ногу]] и [[стопало|стопала]]. Бол, јаког или слабијег интензитета, који зрачи од слабинског дела све до стопала, може бити праћен утрнулошћу, слабошћу [[Мишићно ткиво|мишића]], сензацијама у виду пецкања, жарења или пробода [[игла]]ма, и ствара потешкоће у кретању и померању ноге. Типични, симптоми су локализовани само на једној страни тела.<ref>{{DorlandsDict|seven/000095050|-{sciatica}-}}</ref>

Иако је ишијас назив за уобичајен облик слабијих или јачих болова у леђима и ногама, право значење овог термина је често погрешно, јер ишијас означава скуп [[Симптоми болести|симптома]] а не [[Дијагноза (израз)|дијагнозу]] промена које врше притисак и иритирају корене [[живац]]а иизазијући [[бол]]. За ишијас (који се из практичних разлога) подржава као посебан клинички ентитет, сасвим се поуздано зна, да се не ради о болести суи генерис и да етиолошки и патогенетски фактори могу бити различите природе. Овај став је важан, јер је за терапију ишијаса или ишијасних симптома од изузетног значаја познавање узрока [[болест]]и коју прати ишијасна [[Симптоми болести|симптоматологија]], и која ће често бити различита, у зависности од основних узрока [[поремећај]]а-болести.<ref>-{Oxford English Dictionary, 2nd Ed. "a1450a Mankind (Brandl).}-"</ref><ref name="Medicinska"/>

Најмање четвртина [[болесник]]а који траже помоћ отртопеда жали се на болове у доњем делу леђа или на болове у ногама који зраче из слабинског дела. Ишијас има велике [[Привреда|привредне]] и социјалне последице, јер заузима видно место у обољевању и прво место међу свим болестима [[периферни нервни систем|периферног нервног система]] и недвосмислено је [[болест]] [[савремено доба|модерног доба]] и последица модерног начина [[живот]]а.<ref>-{Michael M. Priebe, MD, Anthony E. Chiodo, MD, William M. Scelza, MD, Steven C. Kirshblum, MD, Lisa-Ann Wuermser, MD, Chester H. Ho, MD. ''Spinal cord injury medicine. 6. Economic and societal issues in spinal cord injury.'' Arch Phys Med Rehabil 2007;88(3 Suppl 1):S84-8.}-</ref>

Промене које су могле да изазову појаву ишијаса откривене су у [[Иран]]у на [[скелетни систем|скелету]] старом 11.000 година. Становништво долине [[Нил]]а у периоду [[4.000. п. н. е.]] због промена на [[кичма|кичменом стубу]] имало је истоветне тегобе какве срећемо код данашњих болесника. Сличне и исте промене забележене су и на [[скелетни систем|скелетима]] из [[римско царство|римских ископина]].<ref>-{Popović J. ''Bol u križima'', Predgovor}-, [http://www.inet.hr/~fruzic/zdravlje/knjiga/Predgovor.htm], Приступљено [[15. август]] [[2010|2010.]].</ref>

Први је у стручној литератури ишијас описао, [[напуљ]]ски лекар Д. Котугно средином [[18. век]]а. У [[19. век]]у и почетком [[20. век]]а болест је схваћена као као неуралгично или неуротично обољење сакралног (крсног)- ишијадичког плексуса, ишијадичног живца и његових коренова.

За многоброја истраживања патолошких промена код ишијаса заслужни су многи лекари међу којима се посебно истичу Француз Ласегу и Србин Лазаревић, двојица лекара која су паралелно описала важан дијагностички тест наступања бола код истезања ишијадикуса, који данас неоправдано носи назив Ласегуеов тест.<ref name="Medicinska"/> {{напомена|Неправедно је овај тест добио назив Тест по Лесегуеу, јер је га је београдски лекар Лазаревић први описао у бечком медицинском часопису већ 1889, (три године пре него што је то учинио Ласегу).<ref name="Medicinska"/>}}

За важан преокрет у тумачењу ишијаса, у смеру његове вертебралне етиологије, а посебно у смислу дископатија, заслужни су научнници Шморл и Јунгханс ([[1932]]), као и клиники и рендгенолошки радови Микстара и Бара.

У другој половини [[20. век]]а све више се јављају ставови (углавном неурохирурга) који пренаглашавају механичку етиологију ишијаса и других (као што су Вертенберг, Шилер Волтман итд)који уз вертебралну етиологију наводе и невртебралне етиолошке факторе ишијаса, инфективне и токсичне генезе.<ref>-{Glavan I. ''Živčane bolesti'' 4. izdanje, Beograd-Zagreb 1963.}-</ref>

Око 5% до 10% болесника у оквиру лумбалне [[радикулопатија|радикулопатије]] има као главни [[симптом]] ишијалгију, док се [[преваленца]] лумбалног [[бол]]а креће од 49% до 70%. [[Инциденца]] ишијаса код лумбалне [[радикулопатија|радикулопатије]], као последица оштећења [[међупршљенски диск|фиброзног диска]], у општој [[становништво|популацији]] процењује се на 2,2%.<ref name="Bosković">-{Bosković K. Lumbalna radikulopatija ''Kritički pristup dijagnostici i lečenju lumbalne radikulopatije.'', Med Preg12008; LXI (11-1211—12): 553-556. Novi Sad}-</ref>

[[Пол]]не разлике и физичка спремност према спроведеним истраживањима нису непосредно повезане са ишијасном [[радикулопатија|радикулопатијом]].<ref>-{Airaksinen 0, Brox n, Cedraschi C, Hildebrandt J, Klaber- Moffett J, Kovacs F, et al. ''European guidelines for the management oflow back pain.'' Eur Spine.l 2006;15(SuppI2):SI25S127.}-</ref>

Ишијас није специфична [[болест]], него [[симптом]] који може бити изаван разним акутним и хроничним процесима у леђима, али може бити и [[Refleksni luk|рефлексна]] реакција, која настаје под утицајем промена у трбушној дупљи и малој [[карлична кост|карлици]] када се бол из ових подручја [[Refleksni luk|рефлексно]] шири у доњи део леђа.<ref>-{Jordon J, Konstantinou K, Morgan TS, Weinstein J. ''Herniated lumbar disc.'' Clin Evid 2007}- [http://clinicalevidence.bmj.com/ceweb/conditions/msd/1118/1118.jsp], Приступљено [[15. август]] [[2010|2010.]].</ref>

Прерано старење организма и дегенеративне промене [[међупршљенски диск|међупршљенског дискуса]] су основни (главни) разлози за настанак [[симптом]]а овог поремећаја. У малом проценту болесника узрок се може наћи у другим узроцима. Најчешће при подизању терета из неправилног положаја тела (погрешан, нагли покрет) настаје пуцања [[међупршљенски диск|фиброзног прстена дискуса]] и изласка његовог средишњег дела-желатинозног језгра, које врши притисак на поједине кичмене коренове [[живац]]а (место одакле полазе [[живац|живци]]). Најчешћа локализација ових промена је између петог лумбалног (слабинског) и првог сакралног (крсног) ''-{(L5-S1)}-'' пршљена са притиском на први сакрални (крсни) корен. Ређи је пролапс између четвртог и петог ''-{(L4-L5)}-'', лумбалног (слабинског) пршљена са компресијом петог слабинског корена, а још ређи између трећег и четвртог или другог и трећег слабинског пршљена.<ref name="Raičević">-{Raičević R., Petković S, Lepić T Osnovi vojne neurologije, '' Bolesti intervertebralnog diska'', pp. 260-266, VMA Beograd, 2004}-</ref>

Спинална стеноза или компресија унутар кичменoгкичменог канала <ref>[http://www.mayoclinic.com/health/spinal-stenosis/DS00515 Spinal stenosis,By Mayo Clinic staff], Приступљено [[15. август]] [[2010|2010.]].</ref> {{напомена|Сама компресија представља диспропорцију између промера корена спиналних живаца и простора кроз који тај корен пролази.}}, изазива сужење простора у коме је смештена [[кичмена мождина|кичмене мождина]], [[кауда еквина]], и корени ишијадичног живац. Ова сужавања могу бити узрокована коштаним израштајима ([[остеофити]]ма), дислокацијом тела пршљенова [[спондилолистеза|спондилолистезом]], [[запаљење]]м, или [[Дискус хернија|хернијом диска]] јер смањују расположиви простор кичменој мождини, врше притисак (укљештење) и иритирају [[живац|живце]] који полазе из [[кичмена мождина|кичмене мождине]] и формирају [[ишијадични живац]].<ref name="Hankey">-{Hankey GJ, Waedlaw JM, ''Clinical Neurology''. Demons Medical Publisching, new York 2002}-</ref>

'''Дегенеративна болест међупршљенског диска'''

Оштећење [[Међупршљенски диск|међупршљенског диска]], „јастучића“ који се налази између два [[пршљен]]а и обезбеђује савитљивост кичме, познато под називом [[дискус хернија]] најчешћа је дегенеративна болест међупршљенског диска.<ref name="Hankey"/><ref>[http://www.eorthopod.com/content/lumbar-degenerative-disc-disease -{Lumbar Degenerative Disc Disease}-], Приступљено [[15. август]] [[2010|2010.]].</ref>

'''Спондилолистеза'''

Стање у коме један пршљен „клизи“ преко другог назива се [[спондилолистеза]]. Спондилолистеза је најчешће асимптоматска, али често може да изазове јаке [[бол]] по типу ишијаса, који се шири у крста, задњи део бутине и лист ноге; или може бити по типу [[Интермитентна клаудикација|клаудикација]] (јер се бол јавља током хода или дуготрајног стајања, изазива храмање и приморава болесника да прекине ход).<ref>{{cite journal |authorlast=PH|first=Newman PH |title=''Spondylolisthesis: its cause and effect'' |journal=Ann Coll Surg Engl |volume=16 |issue= |year=1955|pages=305 |year=1955}}</ref>

'''Трудноћа '''

''' Повреде '''

* Ово је знак, оштећења нерава [[Кауда еквина|кауде еквине]] (коњског репа) {{напомена|Коњски реп ([[латински језик|лат]] - cauda equina) - анатомске структуре, која представља сноп коренова спиналних живаца (у облику коњског репа) који садржи коренове грудних, лумбалних, сакралних и кокцигеалних нерава кичменог стуба. Добила је име због своје сличности са коњским репом}}, на сву срећу јавља се доста ретко, али представља озбиљно стање које захтева хитно лечење.<ref>[http://www.mayoclinic.com/health/spinal-stenosis/DS00515/DSECTION=symptoms Spinal stenosis - Symptoms By Mayo Clinic staff], Приступљено [[15. август]] [[2010|2010.]].</ref>

Иако су традиционалне метод рендгенског снимања меких ткива (као што су хрскавичави дискови, мишићи, нерви итд) ограничене, због мањих могућности снимања применом [[рендгенски зраци|класичних рендгенских зрака]], она се све мање користи у дијагностици ишијаса, али се и даље примењује у диференцијалној дијагностици промена на кичменом стубу; [[рак (болест)|тумора]], [[инфекција|инфекције]], [[прелом кости|прелома]], [[ишчашење зглоба|ишчашења]] итд.<ref>[http://www.mayoclinic.com/health/spinal-stenosis/DS00515/DSECTION=tests-and-diagnosis Spinal stenosis-Tests and diagnosis By Mayo Clinic staff], Приступљено [[15. август]] [[2010|2010.]].</ref>

[[Компјутеризована томографија|-{CT}-]] је веома поуздана метода у дијагностици дискус херније, и других промена на коштанозглобном и мишићном систему, јер може да прикаже облик, величину кичменог канала, његов садржај, околне структуре, укључујући и стање меких ткива.

Ишијас изазван [[Дискус хернија|дискус хернијом]] је заједничка поремећај који се успешно може лечити и без примене оперативног захвата у 95% пацијената, у року од 1 до 12 месеци, што омогућава неколико доктринарних принципа дизајнираних за ову врсту болести, које имају за циљ да убрзају опоравак болесника и омогуће му што бржи повратак његовим ранијим друштвеним и професионалним активностима. Болесника треба саветовати да све време [[терапија|лечења]] буде активан и да настави са ранијим активностима јер привремено мировање (лежање) умањује симптоме, али не обезбеђује брзи опоравак.<ref>-{Luijsterburg PA, Verhagen AP, Ostelo RW, van Os TA, Peul WC, Koes BW: ''Effectiveness of conservative treatments for the lumbosacral radicular syndrome: a systematic review.'' Eur Spine J. 2007 16:881–899}-</ref>

Употреба [[аналгетик]]а, [[нестероидни антиинфламаторни лек|нестероидних антиинфламаторних лекове]], епидуралних инјекција [[стероиди|стероида]], има за циљ да ублажи или уклони бол и побољша квалитет живота. Одмор у кревету, системска примена кортикостероида у терапији, [[балнеотерапија]] и [[кинезитерапија]], имају такође позитиван учинак у процесу лечења.<ref name="Legrand">-{Legrand E, Bouvard B, Audran M, Fournier D, Valat JP; ''Sciatica from disk herniation:'' Medical treatment or surgery? Joint Bone Spine. 2007 Dec;74(6):530-5. Epub 2007 Sep 19. [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17983833 PubMed]}-Приступљено [[15. август]] [[2010|2010.]].</ref>

Хируршка интервенција може да обезбеди болеснику брже ослобађање од бола и других субјективних тегоба у односу на конзервативно лечење, али не и веће разлике у односу на степен успеха после једне или две година (показала су бројна истраживања).<ref name="Bosković"/><ref>-{Wilco C. Peul, Hans C. van Houwelingen, Wilbert B. van den Hout, Ronald Brand, Just A.H. Eekhof, Joseph T.J. Tans, Ralph T.W.M. Thomeer, Bart W. Koes. ''Surgery versus prolonged conservative treatment for sciatica.'' N Engl J Med 2007;356:2245-56}-</ref> Ова разлика у ефикасности лечења је углавном резултат мањег побољшања стања болесника са проблематиком горњих лумбалних сегмената након конзервативног лечења.<ref>-{Kenneth T, Fisher C, Boyd M, Bishop P, Wing P, Dvorak M. ''Outcome evaluation of surgical and nonsurgical management of lumbar disc protrusion causing radiculopathy.'' Spine 2007;32(13):1414-22.}-</ref><ref>-{Weinstein .IN. Tosteson TO. Lurie .10, Tosteson ANA. Hanscom B, Skinner JS, et al.'' Surgical vs nonoperative treatment for lumbar disk herniation: the spine patient outcomes research trial (SPORT): a randomized trial''. .lAMA 2006;296: 2441-50.}-</ref><ref>-{Weinstein IN, Lurie JD, Olson PR, Bronner KK, Fisher ES.'' United States' trends and regional variations in lumbar spine surgery: 1992-2003.'' Spine 2006;31:2707-14}-.</ref><ref>-{Atlas SJ, Keller RB, Wu YA, Deyo RA, Singer DE.'' Long-term outcomes of surgical and nonsurgical management of sciatica secondary to a lumbar disc herniation: 10 year results from the Maine lumbar spine study''. Spine 2005;30:927-35}-.</ref>

Већине болесника оболелих од ишијаса у потпуности се опорављају, често и без икаквог посебаног лечења, али ишијас може прећи у хреонични облик поремећаја у случају трајног оштећења нерава. У зависности од тога шта је узроковало компресију и оштећења нерава могу настати компликациј;

* Компликације након хируршког лечења <ref>-{Andrei F. Joaquim, MD, et al. ''Man-in-the-Barrel Syndrome After Thoracoilium Fusion.'' A Case Report. In Journal of Neurosurgery: Spine. December 2008. Vol. 9. No. 6. pp. 566-569.}-</ref>

Превенција ишијаса, често је пуна потешкоћа, јер је један од главних узрока појаве ишијаса постепено пропадање слабинско-крсне кичме (доњи део леђа) која настаје као природни процес [[биолошко старење|старења]] са годинама. Иако се због [[биолошко старење|старењем]] појава ишијаса не може у потпуности спречити, применом разних мера велики број особа се може са њим носити - или чак избећи - [[симптом]]е који би иначе постали све израженији и неподношљивији.

* Gregory DS, Seto CK, Wortley GC, Shugart CM. Acute lumbar disk pain: navigating evaluation and treatment choices. Am Fam Physician. 2008 Oct 1. 78(7):835-42.

* Björnsdóttir S, Jónsson S, Valdimarsdóttir U. Functional limitations and physical symptoms of individuals with chronic pain. Scand J Rheumatol. 2012 Nov 6.

* Deen HG Jr. Diagnosis and management of lumbar disk disease. Mayo Clin Proc. 1996 Mar. 71(3):283-7.

* Deyo RA. Diagnostic evaluation of LBP: reaching a specific diagnosis is often impossible. Arch Intern Med. 2002 Jul 8. 162(13):1444-7; discussion 1447-8.

* Jensen MC, Brant-Zawadzki MN, Obuchowski N, et al. Magnetic resonance imaging of the lumbar spine in people without back pain. N Engl J Med. 1994 Jul 14. 331(2):69-73.

* El Barzouhi A, Verwoerd AJ, Peul WC, Verhagen AP, Lycklama À Nijeholt GJ, Van der Kallen BF, et al. Prognostic value of magnetic resonance imaging findings in patients with sciatica. J Neurosurg Spine. 2016 Feb 12. 1-8.

* Radcliff K, Freedman M, Hilibrand A, Isaac R, Lurie JD, Zhao W, et al. Does Opioid Pain Medication Use Affect the Outcome of Patients with Lumbar Disk Herniation?. Spine (Phila Pa 1976). 2013 Apr 15.

* Eskin B, Shih RD, Fiesseler FW, Walsh BW, Allegra JR, Silverman ME, et al. Prednisone for emergency department low back pain: a randomized controlled trial. J Emerg Med. 2014 Jul. 47 (1):65-70.

* Rao S, Rao S, Harvey HB, Avery L, Saini S, Prabhakar AM. Low back pain in the emergency department-are the ACR Appropriateness Criteria being followed?. J Am Coll Radiol. 2015 Apr. 12 (4):364-9.

* Patel S, Psychol C, Friede T, Froud R, Evans DW, Underwood M. Systematic review of randomised controlled trials of clinical prediction rules for physical therapy in low back pain. Spine (Phila Pa 1976). 2012 Nov 5.

* Carragee E. Surgical treatment of lumbar disk disorders. JAMA. 2006 Nov 22. 296(20):2485-7.

* Deyo RA, Gray DT, Kreuter W, et al. United States trends in lumbar fusion surgery for degenerative conditions. Spine. 2005 Jun 15. 30(12):1441-5; discussion 1446-7.

* Dullerud R, Nakstad PH. CT changes after conservative treatment for lumbar disk herniation. Acta Radiol. 1994 Sep. 35(5):415-9.

* Willems PC, Staal JB, Walenkamp GH, de Bie RA. Spinal fusion for chronic low back pain: systematic review on the accuracy of tests for patient selection. Spine J. 2012 Nov 2.

* Weinstein JN, Tosteson TD, Lurie JD, et al. Surgical vs nonoperative treatment for lumbar disk herniation: the Spine Patient Outcomes Research Trial (SPORT): a randomized trial. JAMA. 2006 Nov 22. 296(20):2441-50.

* Weinstein JN, Lurie JD, Tosteson TD, et al. Surgical vs nonoperative treatment for lumbar disk herniation: the Spine Patient Outcomes Research Trial (SPORT) observational cohort. JAMA. 2006 Nov 22. 296(20):2451-9.

* Frost H, Lamb SE, Doll HA, et al. Randomised controlled trial of physiotherapy compared with advice for low back pain. BMJ. 2004 Sep 25. 329(7468):708.