Принцметалова ангина — разлика између измена

'''Принцметалова ангина, вазоспазам коронарних артерија''' је необичан и редак облик ангине пекторис, са честим дуготрајним нападима, [[бол]]а у [[grudi|грудима]] у миру, понекад и у кревету, ничим испровоциран, по чему се она разликује од класичне [[ангина пекторис|пекторалне ангине]]. Ова врста ангине је последица [[мишићни спазам|спазма]] коронарних ([[срце|срчаних]]) [[артерија]] који доводи до нагле, пролазне, редукције њиховог лумена са последичним смањеним протоком [[крв]]и и појавом [[исхемја|исхемје]] у [[срчани мишић|срчаном мишићау]]. То значи да напади ангинозног – стенокардичног [[бол]]а — не зависе од провоцирајућих чинилаца, као што је нпр [[атеросклероза]] физички напор итд. [[Бол]], изазван [[спазм]]ом, почиње нагло најчешће у циклусима и јавља се и завршава у исто време сваког дана (нешто чешће у вечерњим часовима) <ref name="ref1">[http://emedicine.medscape.com/article/153943-overview Coronary Artery Vasospasm] Pristupljeno [[24. jul]] [[2011]]</ref>.

== Алтернативни називи и историјат <ref name="ref2">''Prinzmetal's angina — Alternative eponyms'' на [http://www.whonamedit.com/synd.cfm/3059.html What is an eponym?], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> ==

* ''Спазам коронарних артерија'' је привремено, изненадно сужавања једне од коронарних артерија (које крвљу снабдевају срце). Појава [[мишићни спазам|спазма]] успорава или зауставља проток [[крв]]и кроз [[срце|срчане]] (коронарне) [[крвни суд|артерије]] и оставља део [[срце|срца]] без [[крв]]и богате [[кисеоник]]ом <ref>''Coronary artery spasm Guide'' [http://www.righthealth.com/topic/Artery_Spasm_Coronary/overview/adam20?fdid=Adamv2_000159]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>.

Принцметалова ангина као најчешће примењивани назив за ову болест носи име по [[Американци|америчког]] [[кардиологија|кардиолога]] др [[Мајрон Принцметал|Мајрона Принцметала]] ({{јез-енгл|Myron Prinzmetal [[1908]]-[[1987]]}}), који је са сарданицима [[1959]]. описао ову [[болест]], као једну од варијанти (облика) [[ангина пекторис|ангине пекторис]] <ref>M. Prinzmetal, Rexford Kennamer, R. Merliss, T. Wada, N. Bor:''Angina pectoris. 1. A variant form of angina pectoris. (Preliminary report).'' American Journal of Medicine, New York, 1959, 27: 375-388).</ref>.

Иако се мислило да је вазоспастичну ангину први открио и описао Принцментал, овај облик ангине, први пут је описан још [[1930]]. од стране других истраживача <ref>Parkinson J, Bedford DE. ''Electrocardiographic changes during brief attacks of angina pectoris''. Lancet 1931;1:15-19.</ref><ref>Brow GR, Holman DV. ''Electrocardiographic study during a paroxysm of angina pectoris.'' Am Heart J 1933;9:259-264.</ref>

Подаци о учесталости Принцметалове ангине варирају у различитим клиничким студијама у зависности од; географског положаја проучаваног становништва, критеријума који су примењени у тестирању пацијената и различито дефинисаних услова истраживања <ref>Adlam D, Azeem T, Ali T, Gershlick A. ''Is there a role for provocation testing to diagnose coronary artery spasm?.'' Int J Cardiol. Jun 22 2005;102(1):1-7</ref>.

У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким ДржавамаСАД]], учесталост је међу најнижим у [[свет]]у. Код око 4% пацијената након коронарне [[ангиографија|ангиографије]] постоје докази о фокалним спазмима, (који су дефинисани као 75% смањење лумена коронарне артерије након примене [[ергоновин]]а <ref>Harding MB, Leithe ME, Mark DB, Nelson CL, Harrison JK, Hermiller JB, et al. ''Ergonovine maleate testing during cardiac catheterization: a 10-year perspective in 3,447 patients without significant coronary artery disease or Prinzmetal's variant angina.'' J Am Coll Cardiol. Jul 1992;20(1):107-11.</ref>.

Прогноза код болесника са Принцметаловом ангином зависи од степена атеросклеротских промена у коронарној болести <ref>Mishra PK.'' Variations in presentation and various options in management of variant angina.'' Eur J Cardiothorac Surg. May 2006;29(5):748-59. </ref>. Код пацијената без или чак са једним атеросклерозом измењеним крвним судом, је бенигна са стопом преживљавања до 99% за 1 годину дана и 94% на 5 година. С друге стране, преживљавање пацијената са мултиплим атеросклеротским променама коронарних артерија пада на 87% за 1 годину и 77% на 5 година. Стопа преживљавања је такође ниже код пацијената са вишеструким спазмима <ref>Onaka H, Hirota Y, Shimada S, Suzuki S, Kono T, Suzuki J, et al. ''Prognostic significance of the pattern of multivessel spasm in patients with variant angina.'' Jpn Circ J. Jul 1999;63(7):509-13.</ref>

У односу на старост пацијената појаве симптома је променљива у односу на узраст, али, у просеку, болест код пацијента почиње у 50. години <ref>Bory M, Pierron F, Panagides D, Bonnet JL, Yvorra S, Desfossez L. ''Coronary artery spasm in patients with normal or near normal coronary arteries.'' Long-term follow-up of 277 patients. Eur Heart J. Jul 1996;17(7):1015-21.</ref>.

Принцметалова ангина изазвана је оклузијом проксималних коронарних артерија или њихових грана, повременим спазмом, па се зато у пракси назива и ''вазоспастична ангина пекторис''. Спазам може настати на потпуно нормалној или лако [[Ateroskleroza|атеросклеротски]] измењеној коронарној [[артерија|артерији]] (што је чешћи случај), а узрокован је хиперреактивношћу сегмента коронарне артерије услед дисфункције њеног [[ендотел]]а. Болесници су, углавном млађе особе, нешто чешће жене и углавном [[пушење|пушачи]].

'''Расна предиспозиција''', наводи се у бројним студијама као један од значајних фактора, а заснована је на поређењу података добијеник код кавкаски и јапански пацијента о већој учесталости дифузно хипер-реактивних коронарних артерија са јако честим мултиваскуларним спазмима у овим расама, која се значајно разликује од података добијенимх код осталих етничких група у свету<ref name=autogenerated1>{{ен}} Beltrame JF, Sasayama S, Maseri A. ''Racial heterogeneity in coronary artery vasomotor reactivity: differences between Japanese and Caucasian patients.'' J Am Coll Cardiol 1999;33(6):1442-1452.[http://content.onlinejacc.org/cgi/content/abstract/33/6/1442?ijkey=dd342af68f47a703f70825a7dc11b46cffea23c9&keytype2=tf_ipsecsha Abstract/Free Full Text], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. Сматра се да присутност генетички и еколошких фактори код ових раса игра кључну улогу у појави вазоспазама.<ref>{{ен}}Yoshimura M, Yasue H, Nakayama M, Shimasaki Y, Sumida H, Sugiyama S, Kugiyama K, Ogawa H, Ogawa Y, Saito Y, Miyamoto Y, Nakao K. ''A missense Glu298Asp variant in the endothelial nitric oxide synthase gene is associated with coronary spasm in the Japanese''. Hum Genet 1998;103:65-69.[http://www.springerlink.com/content/d6dpj6e3mf22hbp7/ CrossRef], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> <ref>{{ен}}Horimoto M, Wakisaka A, Takenaka T, Igarashi K, Inoue H, Yoshimura H, Miyata S. Familial evidence of vasospastic angina and possible involvement of HLA-DR2 in susceptibility to coronary spasm. Jpn Circ J 1998;62:284-288.[http://www.jstage.jst.go.jp/article/jcj/62/4/62_284/_article/-char/en CrossRef]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9583463?dopt=Abstract Medline], Приступљено 24. 4. 2013.</ref><ref>Shimasaki Y, Yasue H, Yoshimura M, Nakayama M, Kugiyama K, Ogawa H, Harada E, Masuda T, Koyama W, Saito Y, Miyamoto Y, Ogawa Y, Nakao K. ''Association of the missense Glu298Asp variant of the endothelial nitric oxide synthase gene with myocardial infarction.'' J Am Coll Cardiol 1998;31:1506-1510.[http://content.onlinejacc.org/cgi/content/abstract/31/7/1506?ijkey=efb7ebf349f2097b2c12dc9f9dba6f8d13bd2623&keytype2=tf_ipsecsha Abstract/Free Full Text], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>. Међу генетичке факторе, као доминантан наводи се ХЛА антиген–HLA-DR2 који највероватније утиче на промену амино киселинском састава у ендотелу артерија (што утиче на смањену продукцију азот оксида), или на промене у функцији аутономног нервног система. <ref name=autogenerated1 />. [75-78].

'''Полне разлике'''. Механизам полних разлика откривен је у току истраживања код [[жена]]. Нивои проширења [[артерија]] хемијским материјама су већи када је ниво [[естроген]]а у одређеним фазама [[менструација|менструалног циклуса]] висок. Студије су показале да током овог периода, када су нивои естрогена у крви високи, жене имају мање и ређе нападе болова у грудима. Жене које рано уђу у менопаузу имају двоструко већу шансу за појаву вазоспазма коронарних артерија и већи ризик од срчаног удар у каснијем животу. <ref>Kawano H, Motoyama T, Hirai N, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. ''Estradiol supplementation suppresses hyperventilation-induced attacks in postmenopausal women with variant angina''. J Am Coll Cardiol. Mar 1 2001;37(3):735-740.</ref> <ref>Kawano H, Motoyama T, Ohgushi M, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. ''Menstrual Cyclic Variation of Myocardial Ischemia in Premenopausal Women with Variant Angina.'' Ann Intern Med. 2001;135(11):977-981.</ref>

* ''Злоупотребом [[алкохол]]а''

Међутим, постоје и истраживања која сматрају да теорија о дејству азот оксида не може у потпуности објаснити [[етиологија|етиологију]] Принцметалове ангине. Код [[атеросклероза|атеросклерозе]], због закречавања [[артерија]] услед гомилање [[масти|масних]] наслага, смањује се обим проширења крвног суда под дејством [[азот-моноксид|азот-оксида]], али се и поред тога код свих оболелих од [[атеросклероза|атеросклерозе]] не јављају се [[мишићни спазам|спазми]] коронарних артерија.

Као алтернативни (или коегзистирајући) механизми у спазму коронарних артерија могу бити; увећана вредност [[фосфолипаза Ц|фосфолипазе Ц]] <ref>Nakano T, Osanai T, Tomita H, Sekimata M, Homma Y, Okumura K. ''Enhanced activity of variant phospholipase C-delta1 protein (R257H) detected in patients with coronary artery spasm.'' Circulation. Apr 30 2002;105(17):2024-9.</ref>, висок ниво холестерола, висок крвни притисак, шећерна болест, недовољна физичка активност, неадекватна исхрана итд.

Други могући узроци су поремећаји у функцијама [[нервни систем|нервног система]] ([[мозак|мозга]], [[кичмена мождина|кичмене мождине]]), или [[мишићно ткиво|мишићног ткива]], који су укључени у процес сужења или проширења [[артерија]].

Вазоспазам коронарних артерија може бити повезана и са повећаним вредностима [[маркери|маркера]] оксидативног стреса и запаљења, укључујући ту и [[тиоредоксин]], [[Ц-реактивни протеин]], и већи ниво [[моноцити|моноцита]] <ref>Yasue H, Nakagawa H, Itoh T, Harada E, Mizuno Y. ''Coronary artery spasm--clinical features, diagnosis, pathogenesis, and treatment.'' J Cardiol. Feb 2008;51(1):2-17.</ref>.

* [[анамнеза|анамнезе]],

* физичког прегледа,

* клиничке слике

* [[ЕКГ]], транзиторна елевација S-T сегмента које представљају „кључ“ за правилну [[дијагностика|дијагнозу]] ове [[болест]]и

Пре него што се постави коначна [[дијагностика|дијагноза]] Принцметалове ангине, [[диференцијална дијагноза|диференцијално дијагностички]] треба имати у виду следеће поремећаје (болести) који могу да изазову [[симптом]]е сличне ангинозним [[спазам|вазоспазмима]]; <ref>{{ен}} ''Prinzmetal's Angina, Making a Diagnosis,'' на [http://heart-disease.emedtv.com/prinzmetal's-angina/prinzmetal's-angina-p2.html heart-disease.emedtv.com], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>

* [[Атеросклероза|Атеросклероза коронарних артерија]]

* Изоловане аномалије коронарних артерија

Иницијални медицински третман треба да укључи подјезичну, пероралну, или интравенску терапију. На пример; [[нитроглицерол]]а подјезично 0,3-0,6 mg или ''[[nifedipin]]-а'' 10 mg подјезично или 10–15 mg ''izosorbid dinitrat-а'' подјезично .<br />

Стандардни терапија, може да укључујучи и примену антиагрегационих/антитромботичких лекова, [[статини|статина]], и [[бета блокатори|бета-блокатора]] (нпр. ''[[atenolol]]'' или ''[[metoprolol]]''.<br />

Када се постави дијагноза коронарног артеријског васзоспазма, могу се применити [[блокатори калцијумских канала]] и дуготрајна терапија [[нитрат]]има нпр ''[[izosorbid dinitrat]]-ом'' или ''[[mononitrat]]-ом'' (као дугорочна профилакса).

# Ong P, Athanasiadis A, Borgulya G, Voehringer M, Sechtem U. 3-Year Follow-Up of Patients With ''Coronary Artery Spasm as Cause of Acute Coronary Syndrome The CASPAR (Coronary Artery Spasm in Patients With Acute Coronary Syndrome) Study Follow-Up''. J Am Coll Cardiol. Jan 11 2011;57(2):147-52.