Нистагмус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 4:
| Caption = Покрети ока у нистагмусу
| Field = [[офталмологија]]<br />[[оториноларингологија]], [[неурологија]]
| ICD10 =
| ICD9 =
| ICDO =
| MedlinePlus =
| eMedicineSubj =
| eMedicineTopic =
| MeshID =
}}
'''Нистагмус''' или '''титрање очију''' је физиолошка а у одређеним стањима и патолошка појава која настаје као последица надражаја [[Вестибуларни апарат|вестибуларног апарата]]. Карактерише се ритмичким, невољним трзајима [[Око|очних јабучица]] на једну страну, и настаје без наше воље, али не спречава вољне покрете очију. Нистагмус се углавном јавља истовремено на оба ока, мада ретко може бити и монокуларан, Покрети ока су углавном на оба ока у истом правцу (асоцирани) али могу бити у различитим правцима (дисоцирани) нистагмус. У наркози нистагмус престаје.
Ред 22:
== Патолошки нистагмус ==
Нистагмус може бити узрокован и неком од болести које се сврставају у категорију супрануклеурних сметњи покрета очију. У овом случају нистагмус настаје и у стању мировања тела и очију. Као узрок трзаја очних јабучица могу бити и бројни провокантни покрети пре стања мировања.
Патолошки нистагмус најчешће узрокује:
* Нека обољења у малом мозгу
* Обољења у корену мозга
* Болести вестибуларног система (систем равнотеже).<ref>Zaper D, Adamec I, Gabelić T i sur. ''Vestibularni neuronitis: Patofiziologija, dijagnoza i liječenje.'' Liječnički vjesnik, 2012;134:340-345.</ref>
* Употреба неких дрога као што је на пример екстази. У овом случају је то некоординација између два важна физиолошка система као сто су гледање и осећај равнотеже.
Ред 33:
Периферни нистагмус је хоризонтално-ротаторни облик трзаја ока са спором (вестибуларном) и брзом (централном) компонентом. Смер нистагмуса одређује се према брзој компоненти. Периферни нистагмус је усмерен у здраву страну, и у зависносто од интензитета и акутности оштећења може бити од првог до трећег степена, а по Алекандеру, манифестан и латентан. Уколико се јавља само код погледа у страну брзе компоненте нистагмуса ради се о нистагмусу првог степена, када се јавља и приликом погледа равно то је нистагмус другог степена, а ако је присутан и код погледа у супротну страну од смера нистагмуса, ради се о нистагмуси трећег степена.
Периферни нистагмус је правилан, ритмичан облик, који не мења смер, јача у смеру погледа у здраву страну (Алекандеров закон), а фиксацијом његов интензитет слаби (фиксацијска супресија). Најосетљивији параметар осетљивости периферног вестибуларног апарата је брзина споре компоненте нистагмуса (која се мери степенима у секунди). Током времена нистагмус слаби због централне компензације. Нистагмус се најбоље уочава применом Френзелових наочара. До периферног нистагнуса долази након оштећења органа одговорних за одржавање равнотеже или при оштећењима осмог можданог нерва.
Једна форма периферног нистагмуса је пароксизмална вртоглавица (вртоглавица услед покретања). Она се јавља када се, на пример, тело неке особе брзо врти у круг.
Ред 41:
Нистагмус се најчешће разврстава по правцу покрета, фреквенцији и амплитуди треперења очију на:
=== Нистагнус према правцу кретања ===
Према правцу кретања очних јабучица нистагмус може бити:
* ''Нистагмус у хоризонталном смеру'' ({{јез-лат|nystagmus horizontalis}}). Овај облик се јавља се у највећем броју случајева.
* ''Нистагмус у вертикалном смеру'' ({{јез-лат|nystagmus verticalis}}).
* ''Нистагмус у косом смеру'' ({{јез-лат|nystagmus diagonalis}}).
* ''Нистагмус око сагиталне осовине или ротаторни'' ({{јез-лат|nystagmus rotatorius}}).
* ''Нистагмус комбинованих смерова''{{јез-лат|nystagmus mixtus}}). Ротаторни нистагмус може бити комбинован, на пример, са хоризонталним.
{{multiple image
| align = center
Ред 52:
| image1 = Horizontal-nystagmus.gif
| alt1 =
| caption1 =
| width2 = 300
| image2 = Vertical-nystagmus.gif
Ред 93:
=== Спазмус нутанс ===
Овај облик нистагмуса настаје у првој години живота или спонтано након годину или две. Разлози за појаву овог облика нистагмус су непознати. Често се може компензовати такозвати „климањем главом“, чија је фреквенција по правилу испод фреквенције нистагмуса.
Спазмус нутанс има јачу фреквенцију него конгенитални нистагмус. Јачина овог нистагмуса се често разликује на левом и десном оку. При овој форми функционише оптокинетичка реакција што усмерава класификацију ка нистагмусу фиксираног погледа.
=== Нистагмус повезан са страбизмом код мале деце ===
Док су болесниици са конгениталним нистагмусом ретко разроки, код латентног типа доста често уочава се и разрокост код мале деце, која је у највећем броју случајева према унутрашњости.
Као узрок ове врсте страбизма, раније се наводило, да око тиме покушава изједначити нистагмус или га смирити због чега је уведен и појам такозваног ''синдрома блокирања нистагмуса''. Пошто зависност између нистагмуса и страбизма још није потпуно истражена, уместо наведеног појма данас се углавном у пракси примењује појам ''конгенитални синдром разрокости''.
[[Датотека:Optokinetic nystagmus.gif|
=== Оптокинетички нистагмус ===
Оптокинетички (синоптички) нистагмус
Овај процес који се одвија неограничено служи за разумевање рефлекса фиксације.<ref>''Sensory Reception: Human Vision: Structure and function of the Human Eye'' vol. 27, p. 179 Encyclopædia Britannica, 1987.</ref>
== Етиопатогенеза ==
Нистагмус настаје као последица нестабилности или погоршања функције система задуженога за контролисање покрета очију.<ref>Wagner JN, Glaser M, Brandt T, Strupp M. ''Downbeat nystagmus: aetiology and comorbidity in 117 patients.'' J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2008 Jun. 79(6):672-7.</ref>
Уколико је нистагмус настао у детињству, његов узрок може бити неки од поремећај функционалних делова који се налазе између ока и мозга.
За разлику од дечијег, стечени нистагмус, се јавља у ксанијем периоду живота болесника и може бити симптом неког озбиљнијег стања попут можданог удара, мултипле склерозе или трауме главе.
Неки од узрока нистагмуса могу бити:
* Недовољна контроле покрета ока,
* Алалбинизам,
* Изражене рефракцијске анаомалије нпр. кратковидост или астигматизам
Ред 128:
Могућност лечења нистагмуса зависи од узрока који га је изазвао, интензитета нистагмуса и механизмима компензације (у случају постојања).
Лечење окуларног урођеног нистагмуса не може бити каузално јер се код овог облика ради о пропуштеном сазревању једне функције централног нервног система, као последици бројних узрока. Зато се у терапији прво покушава нормализација оштрине вида и померање неутралне зоне у део корисног видног поља вида. Посебан значај има корекција евентуално присутног астигматизма. Зато је ова корекција једна од првих мера у лечењу. Друге оптичке методе заснивају на чињеници да релативна конвергенција очних јабучица донекле умирује нистагмус. Зато се преписују расипна сочива или призме, са базама темпорално, које гурају булбус у конвергенцију. У таква средства спадају и хомонимне постављене призме да би се поглед пасивно усмерио у правцу релативног мира очију. У идеалном случају, око се после одређеног времена враћа у примарну позицију.<ref>Tusa RJ. ''Nystagmus: diagnostic and therapeutic strategies.'' Semin Ophthalmol. 1999 Jun. 14(2):65-73.</ref>
У највећем броју случајева успешно лечење нистагмуса захтева једну или више операција.<ref>Castillo IG, Reinecke RD, Sergott RC, Wizov S. ''Surgical treatment of trauma-induced periodic alternating nystagmus.'' Ophthalmology. 2004 Jan. 111(1):180-3.</ref>
Ред 158:
{{Порталбар|Медицина}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Болести уха, грла и носа]]
[[Категорија:Оториноларингологија]]
| |||
