Расизам — разлика између измена

[[Датотека:Allcoonslookaliketome.jpg|мини|десно|250п|„''Мени све црње изгледају исто''“ (Ернест Хоган, САД 1896)]]

 

'''Расизам''' се односи на веровања и праксу код којих се сматра да постоје урођене и карактеристичне разлике између одређених група [[Човек|људских]] бића које се могу мерити хијерархијски.<ref name="Garner09">{{Cite book|url=https://us.sagepub.com/en-us/nam/racisms/book245769 | title=Racisms: An Introduction | publisher=Sage | last=Garner| first = Steve|year=2009}}</ref> Последица расизма је [[Друштво|социјална]], [[Политика|политичка]] и [[Економија|економска]] предност једне групе људи у односу на другу.

 

== Етимологија, дефиниција и употреба ==

 

У 19. веку, многи научници су прихватали став да се људска популација може поделити на расе. Израз ''расизам '' је именица која описује стање расистичког опхођења, тј. претпоставља се да се људска популација може класификовати према расама. Порекло корена речи „раса“ није јасно. Лингвисти се генерално слажу се да је дошла у енглески језик од [[средњефранцуског]], али нема такве сагласности о томе како је дошла у језике латинског порекла, у општем случају. Недавно је предложено да је изведна из [[Арапски језик|арапске речи]] -{''ra's''}-, што значи „глава, почетак, порекло“ или из [[хебрејски језик|хебрејске речи]] ''rosh'', која има слично значење.<ref>{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=race&allowed_in_frame=0 | title = race (n2) | publisher = Online Etymology Dictionary | accessdate=21. 2. 2016}}</ref> Рани расни теоретичари генерално су сматрали да су неке расе биле инфериорне у односу на друге и они су консеквентно веровали да су диференцијални третмани раса потпуно оправдани.<ref name="Garner09"/><ref name="Canadian Encyclo">{{cite web|url=http://www.thecanadianencyclopedia.ca/en/article/racism/ | title = Racism | work = The Canadian Encyclopedia | accessdate=21. 2. 2016 |year=2013}}</ref><ref>{{cite web|title=Framework decision on combating racism and xenophobia| url = http://europa.eu/legislation_summaries/justice_freedom_security/combating_discrimination/l33178_en.htm| work = Council Framework Decision 2008/913/JHA of 28 November 2008| publisher = European Union| accessdate=3. 2. 2011}}</ref><ref>{{cite web|title=International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination | url = http://www2.ohchr.org/english/law/cerd.htm | work = UN Treaty Series | publisher = United Nations | accessdate=3. 2. 2011 | archiveurl = https://www.webcitation.org/61DocT4xh?url=http://www2.ohchr.org/english/law/cerd.htm | archivedate=26. 8. 2011 | deadurl = yes | df = }}</ref> Те ране теорије су предводиле [[Псеудонаука|псеудонаучне]] истраживачке претпоставке; колективна настојања да се адекватно дефинишу и формирају хипотезе о расним разликама се генерално називају [[Научни расизам|научним расизмом]].

 

== Извори, природа и последице расизма ==

 

 

Изворни узроци „[[расна дискриминација|расне дискриминације]]“ су примарно друштвене и економске природе, а њени суштински циљеви су у свестраној експлоатацији потлачених група. Њена жртва могу бити и тзв. „друштвене расе“, које имају веома мало заједничког са биоантрополошким смислом међугрупних разлика. Тако „друштвена раса“ може бити дефинисана културним, религијским, економским или било којим другим особеностима које јој дају препознатљива групна обилежја. У таквим случајевима, расизам примењује обрнуту логику сопствених изворних начела: према лажној поставци да су културне карактеристике последица деловања наследних биолошких чинилаца и испољавања одређених социокултурних посебности дискриминиране групе изводи се закључак о њеној засебној расној припадности.<ref>Boaz N. T., Almquist A. J. : Essentials of biological anthropology. Prentice Hall, Upper Saddle River, New Yersey. {{page|year=1999|isbn=978-0-13-080793-9|pages=}}</ref><ref name="automatski generisano1">Peleš A. (1977): Rasna diskriminacija i međunarodno pravo. Svjetlost, Sarajevo.</ref>

 

 

 

Теоријску основу новијег расизма формулисао је [[Жозеф Артур Гобино|Гобино]] (француски дипломата и књижевник) тридесетих година -{XIX}- века. Она почива на научно апсурдној тврдњи да су „расна обележја“ непроменљива и да су одређени народи трајни и искључиви носиоци особитих способности (које иманентно поседује сваки њихов припадник). Својом инкохерентном тезом о супериорности „долихокефалне“ (дугоглаве) „расе“ у великој мери је инспирисао и усмерио многе касније расистичке теорије. Неславан и релативно утицајан допринос развоју расизма крајем -{XIX}- и почетком -{XX}- века дали су [[социјалдарвинизам|социјалдарвинисти]], а посебно пољски правник и социолог Глумповицз. Према њима, целокупна еволуција човечанства суштински је усмеравана дарвинистичком селекцијом у „међурасној“ борби за опстанак.

* -{[http://www.havanatimes.org/?p=8162 Being a Black Male in Cuba] By Lucia Lopez, ''Havana Times'' May 5,}- 2009

* -{[http://www.corwin.com/upm-data/4021_Jandt_Reader_Reading_11_Final_Proof.pdf Race, history and culture – Ethics – March 1996] – Extract of two articles by [[Claude Lévi-Strauss]]}-

 

{{Authority control}}

 

[[Категорија:Идеологије]]

[[Категорија:Дискриминација]]