Живот — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 27:
|}
 
Остале поменуте особености живих система јављају се, уствари, као услови и/или последице одржавања ових њихових најбитнијих функција.<ref>Campbell N. A. : Biology. The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc., Menlo Parc (CA), USA. {{page|year=1996|isbn=978-0-8053-1957-6|pages=}}</ref><ref>Lawrence E. : Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London. {{pagepage1|publisher=|location=London|year=1999|isbn=978-0-582-22708-8|pages=}}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, "Svjetlost", Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref><ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{pagepage1|publisher=|location=Oxford|year=|isbn=978-0-19-509441-1|pages=}} . {{page|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al. : Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. .: Natural history - The Cambridge illustrated dictionary. {{page1|publisher=Cambridge University Press. |location=Cambridge. {{page|year=1990|id=ISBN 0}} 521 30551-9.</ref><ref>Krebs J. E., Goldstein E. S., Kilpatrick S., T. (2014): Lewin's Genes XI. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, MA, USA.</ref>
 
== Преглед ==
[[Датотека:Hoh rain forest trees.jpg|мини|thumbмини|300п|[[Биљка|Биљке]] које расту у [[тропска кишна шума|тропској кишној шуми]] ]]
[[Датотека:Trees and sunshine.JPG|thumbмини|300п|Сунчева светлост продире између [[секвоја]]. Највише стабло ове врсте високо је преко 115 -{m}-.]]
[[Датотека:Wilhelma grüne Seepferdchen.jpg|мини|thumbмини|300п|Призор са дну мора. Овде буја живи свет: [[корал]]и и [[море|морски]] коњићи]]
[[Датотека:Grand prismatic spring.jpg|mini|thumbмини|300п|Аерофотоснимак [[микробиологија|микробиолошке]] површине око локалитета -{''Grand Prismatic Spring''}-, [[Јелоустоун]] ]]
 
Најмања додирива јединица живота, са целокупном организацијом и функцијом животних појава и процеса, назива се [[организам]]. Организми се састоје од једне или више [[ћелија (биологија)|ћелија]], у којима се одвија [[метаболизам]], одржава [[хомеостаза]], могу [[раст]]и, одговорити на [[чуло|стимулансе]], [[репродукција|репродуковати]] (било [[полно размножавање|полно]] или [[бесполно размножавање|бесполно]] ) и, током [[еволуција|еволуцијуе]], прилагодити своје могућности окружењу, у узастопним [[Генерација (биологија)|генерацијама]]. У [[биосфера|биосфери]] је присутан веома разнолик спектар живљења организама на [[Земља|Земљи]], али постоје заједничка својства за све њих: [[биљка|биљке]], [[животиња|животиње]], [[гљива|гљиве]], [[протисти]], [[археје]] и [[бактерија|бактерије]]. У суштини се заснивају на [[угљеник]]у и [[вода|води]] у ћелијским облицима са сложеном организацијом и наследним, тј. [[Генетички код|генетичким информацијама]].
Ред 56:
* [[Аристотел]] -{IV}- век п. н. е, – делује на врхунцу [[антика|античке]] [[наука|науке]] уопште. Он уочава бескрајну [[биолошка разноликост|биолошку разноликост]], тј. чињеницу да су жива бића хетерогено и ступњевито сложена у уочљивој развојној линији. Целокупни материјални свет сврстава у [[хијерархија|хијерархијски]] низ сложености: од [[минерал]]а, преко [[биљка|биљака]] и [[животиња]] до [[човек]]а.
* [[Демокрит]] (460 п. н. е.) је мислио да је основна карактеристика живота да има душу (''психу''). Као и други древни писци, он је покушавао да објасни оно ''нешто'' што чини ''живо биће''. Његово објашњење било је да је ватрени [[атом]]и чине душу на потпуно исти начин. Он разрађује ватру због очигледне везе између живота и топлоте.
* [[Платон]]ов свет вечних и непромењивих облика, несавршено представљених код [[Демијург|Артисана]], у оштрој супротности са различитим механицистичким погледима на свет, од којих [[атомизам]] је до четвртог века био најистакнутији. Ова расправа је била упорна у целом древном свету. Атомистичком механизам оборио је [[Епикур]], док су [[Стоик|стоици]] усвојили божанску телеологију.
* [[Материјализам|Механистички материјализам]] који је настао у древној [[Грчка|Грчкој]] оживљен је и ревидиран у виђењима француског [[Филозофија|филозофа]] [[Рене Декарт]]а, који је сматрао да су животиње и људи били склопови делова који заједно функционишу као машине. У 19. веку, напредак у [[цитологија|теорији ћелије]] у [[биологија|биолошким наукама]] охрабрио је овај став.
* Теорија [[Еволуција|еволуције]] [[Чарлс Дарвин|Чарлса Дарвина]] (1859) је такође механицистичко објашњење за порекло врста путем [[селекција|природне селекције]].
Ред 99:
 
==== Вируси ====
[[Датотека:Icosahedral Adenoviruses.jpg|thumbмини|400п|Електронска микрографија [[аденовирус]]а која демонстра његову структуру.]]
 
[[Вирус]]и се много чешће сматрају [[репликација ДНК|репликаторима]] него облицима живота. Они су описани као „организми на рубу живота“, јер поседују [[ген]]е, еволуирају под утицајем природне селекције и репликују се стварањем више сопствених копија. Међутим, вируси не [[метаболизам|метаболизују]] и за те функције им је неопходан систем ћелије домаћина. Према самообнављању вируса домаћинска ћелија има импликације за проучавање порекла живота, јер то може подржати хипотезу да је живот могао почети на нивоу самообнављајућих органских молекула.
Ред 137:
 
== Утицај средине ==
[[Датотека:20100422 235222 Cyanobacteria.jpg|thumbмини|[[Цијанобактерија|Цијанобактерије]] (-{''Cyanobacteria''}-) су драматично промениле количину [[кисеоник]]а у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] и састав облика живота на Земљи водећи анаеробне организме у близину изумирања.]]
 
Разноликост живота на Земљи је резултат динамичне интеракције између [[генетика|генетичких потенцијала]], [[метаболизам|метаболичке]] способности, животнеих изазова и [[симбиоза]]. Током већине свог постојања, насељивим окружењем Земље су доминирали [[микроорганизам|микроорганизми]] одређени способностима свог метаболизма и деловању [[фактори еволуције|еволуцијских фактора]]. Као последица ових микробних активности, [[физика|физичко]]-[[хемија|хемијско]] окружење на Земљи се мењало на [[геохронологија|геолошкој временској скали]], што је утицало на путеве еволуције накнадног живота. На пример, ослобађање молекулског кисеоника из [[цијанобактерија]], као продукта [[фотосинтеза|фотосинтезе]], изазвало је глобалне промене у Земљиној атмосфери. Будући да је кисеоик отрован за већину облика живота на Земљи у то време, то је представљало еволуцијске изазове, што је на крају резултирало у формирању великих животињских и биљних врста на нашој планети. Ова узајамност између организама и њиховог окружења је инхерентна карактеристика живих система.
Ред 146:
Инертне компоненте [[екосистем]]а су физички и хемијски фактори неопходни за живот – [[енергија]] (сунце или [[хемијска енергија]]), [[вода]], [[температура]], атмосфера, [[гравитација]], [[храна|храњиве материје]] и [[зрачење|ултраљубичасто зрачење]] за заштиту од сунца. У већини екосистема, услови варирају у току дана, а од једне сезоне у другу. Живећи у већини екосистема, организми морају бити у стању да преживе низ услова, под називом „распон толеранције“, изван којег су у „зони физиолошког стреса“, где могу преживети, али не и опстати и оптимално се [[размножавање|размножавати]]. Иза ове зоне су „зоне нетолеранције“, где су опстанак и репродукција тог организма веројатни или немогући. Организми који имају широк спектар толеранције су шире распрострањени него они са уским распоном толеранције.
 
[[Датотека:Deinococcus radiodurans.jpg|thumbмини|[[Бактерија]] -{''Deinococcus radiodurans''}- је екстремофил који може да одоли крајњој хладноћи, дехидрацији, вакууму, киселинама, и изложености [[радијација|радијацији]].]]
 
Да би преживели, микроорганизми морају имати облике који ће им омогућити да издрже [[замрзавање]], [[суша|потпуно исушивање]], [[глад]], висок ниво [[зрачење|изложености зрачењу]] и другим физичким или хемијским изазовима. Ови микроорганизми могу преживјети изложеност таквим условима недељама, месецима, годинама или чак вековима: [[Екстремофил]]и су микробни облици живота који бујају изван опсега у којем је уопште могуће наћи живот. Они се одликују искориштавањем неуобичајених извора енергије. Док се сви организми састоје се од готово идентичних [[молекул]]а, [[еволуција]] је произвела и такве микроба да се носе с широким распоном физичких и хемијских услова. Карактеризација структуре и метаболичке разноликости микробне заједнице у таквим екстремним срединама је у току.
Ред 152:
Микробни облици живота напредују чак и у [[Маријанска бразда|Маријанској бразди]] – најдубљем месту на Земљи. Микроби напредују и унутар [[стена]] до 1900 m испод морског дна под 8.500 m испод површине [[океан]]а.
 
Испитивање упорности и разноврсности живота на Земљи, као и разумевање молекулских система које неки организми користе за опстанак у тако екстремним условима, важно је и за потрагу за животом изван Земље. На пример, [[лишај]]еви би могли преживјети месец дана у симулираном [[Марс|марсовскоммарс]]овском окружењу.<ref>Mayr E. : The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright © 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), Londo (England) . {{page|year=|isbn=978-0-674-36445-5|pages=}} . {{page|year=2000|isbn=978-0-674-36446-2|pages=}}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref>
<ref>British Museum of Natural History, Ed. : Man's place in evolution.Natural History Museum Publications,. {{page1|publisher=Cambridge University Press. |location=London. {{page|year=|id=ISBN 0}} 521 40864 4.</ref><ref>Campbell N. (2005). Biology. Benjamin/ Cummings, San Francisco. {{page|year=1991|isbn=978-0-07-366175-9|pages=}}</ref><ref>Mayr E. : Populatiomns, species, and evolution – An abridgment of Animal species and evolution. The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachussets and London, England. {{page|year=1970|isbn=978-0-674-69013-4|pages=}}</ref>
 
== Форме и функције ==
Ред 215:
Јануара [[2014]]. НАСА је известила да ће тренутна студија на планети [[Марс]], укључујући -{''Curiosity''}- и -{''Opportunity rover''}- (истраживачке направе) сада бити у потрази за доказима данашњег живота, укључујући и [[биосфера|биосферу]], на основу аутотрофних, хемотрофних и/или хемолитоаутотрофних [[микроорганизам]]а, као и древне воде, укључујући флувио-језерске средине (равнице које се односе на древне реке или језера) који могу бити усељиви. Потрага за доказима о погодности за становање, тафономија (која се односе на [[фосил]]е) и [[угљеник|органски угљеник]] на планети Марс је сада један од примарних циљева агенције НАСА.
 
У фебруару 2014. НАСА је објавила да је ''знатно надограђена база података'' за праћење полицикличних ароматичних угљоводоника у свемиру. Према том извјештају, више од 20% од угљеника у свемиру може бити повезано са -{''PAH''}-, могућим полазним материјалеом за формирање живота. Изгледа да су се те супстанце формирале убрзо након [[Велики прасак|Великог праска]], а широко су распрострањена у свемиру, повезане са новим звездама и егзопланетама.<ref name=FAQ /><ref>Vastag, Brian (August 21, 2011): Oldest 'microfossils' raise hopes for life on Mars. The Washington Post. Приступљено 2011-08-21.</ref><ref>Paras C., Kamma A. : Engineering life through Synthetic Biology. In Silico Biology 6.</ref><ref>Kauffman S. (2000): The Adjacent Possible: A Talk with Stuart Kauffman. {{page1|publisher=Seeding the Universe With Life Legacy Books, |location=Washington D. C. {{page|year=2008|isbn=978-0-476-00330-9|pages=}}</ref><ref>Walker, Martin G. LIFE! Why We Exist...And What We Must Do to Survive Dog Ear Publishing. {{page|year=2006|isbn=978-1-59858-243-7|pages=}}</ref>
 
== Смрт ==
{{Главни|Смрт}}
[[Датотека:Male Lion and Cub Chitwa South Africa Luca Galuzzi 2004.JPG|rightдесно|thumbмини|Животињски лешеви, као што је овај [[Афрички биво|афричког бивола]], се рециклирају у [[екосистем]]у, пружањем енергије и нутријената за друга жива бића]]
 
Смрт је дефинитивни престанак свих виталних функција или животних процеса у организму. Може се појавити као резултат несреће, медицинских услова, биолошке интеракције, потхрањености, тровања, [[старење|старења]] или самоубиства. Као и рођење, смрт је саставни део и једно од битних обележја живота.
Ред 266:
{{refbegin|30em}}
* -{Kauffman, Stuart. [http://www.edge.org/3rd_culture/kauffman03/kauffman_index.html The Adjacent Possible: A Talk with Stuart Kauffman]}-
* ''[http://www.astro-ecology.com/PDFSeedingtheUniverse2005Book.pdf Seeding the Universe With Life]'' Legacy Books. {{page1|publisher=|location=Washington D. C. {{page|year=2000|isbn=978-0-476-00330-9|pages=}}
* Walker, Martin G. [http://arquivo.pt/wayback/20160523181214/http://rationalphilosophy.net/index.php/the-book ''LIFE! Why We Exist...And What We Must Do to Survive''] Dog Ear Publishing. {{page|year=2006|isbn=978-1-59858-243-7|pages=}}
{{refend}}
Ред 292:
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Живот|* ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот