Ашов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 34:
До [[средњи вијек|средњег века]] гвоздене алатке су коване. Са појавом пећи за топљење метала ([[висока пећ|високих пећи]]) алатке су добијане [[ливење]]м. Треба напоменути да још дуго паралелно егзистирале и алатке од дрврта, кости, оне оковане металом, па чак и од камена, јер су се нове технологије прво примењивале за израду [[оружје|оружја]].
Један од најстаријих произвођача алатки је -{"Bulldog Tools Ltd."}-. Почеци производње везани су за ковачницу -{Kirkstall}- (данашњи -{Clarington Forge Lancashire}-) коју су основали [[Цистерцити|цистерцински]] [[монаштво|монаси]] око 1200. године. Практично све промене технолошких поступака за добијање алатки могу се сагледати кроз историјат овог приозвођача. До краја 18. века производи се без већих промена технологије. Тада долази до привременог прекида, да би [[капитал]]ом -{Elizabeth Beecroft}- и иновацијама -{Francis Parkesa}- фирма преживела до данас. Крајем 18. века -{Parkes}- уводи метод којим спаја гвожђе и челик и добија ашов мале масе са оштром ивицом. Успех ове методе навео га је да побољша везу између листа и држаље и том иновацијом постиже велики комерцијални успех. Ипак за Паркеса изазов је у челику. Чистији челик је био скуп, а онај мање чист - крт. После година експериментисања дошао је до јефтиног челика са потребном чистоћом и еластичношћу. Виле за риљање од овог челика приказао је на Великој изложби у [[Лондон]]у 1851. године.
Поступак брзог добијања челика [[Хенри Бесемер|Бесемера]] (-{Henry Bessemer}-) (патентиран 1855. године) био је нови подстрек за Паркеса па успева да добије ашов максималне чврстине и трајности, али упола лакши од дотадашњих. Овако усавршена алатка адекватно је [[каљење|каљена]], има потребну тврдоћу, „лежи“ у руци и прецизно је избалансирана. Од тада -{"Bulldog Tools Ltd."}- влада светским тржиштем квалитетних алатки, прилагођавајући се специфичним захтевима појединих [[тржиште|тржишта]] новим типовима.
| |||