Готлоб Фреге — разлика између измена

Највећи део своје научне каријере провео је на [[Универзитет Фридрих Шилер|Универзитету у Јени]]. Држао је предавања из многих области [[Математика|математике]], као на пример из [[Аналитичка геометрија|аналитичке геометрије]], [[диференцијална једначина|диференцијалних једначина]], [[Механика|механике]], иако је већина његових радова везаних за [[Математика|математику]] у оквиру логике. Његови најзначајнији радови су из области [[Логика|логике]], [[Филозофија математике|филозофије математике]] и [[Филозофија језика|филозофије језика]]. Фреге је рекао: „Сваки добар математичар је макар упола филозоф, а сваки добар филозоф је макар упола математичар.“

 

 

Фреге је желео да покаже да је целу [[Математика|математику]] могуће свести на [[Логика|логику]], али у томе није успео. Развио је специфичну [[Филозофија језика|филозофију језика]], коју и данас многи филозофи сматрају веома значајном. Захваљујући [[Бертранд Расел|Бертранду Раселу]] Фрегеова филозофијаје остварила изузетан утицај на рани развој аналитичке филозофије у англо-саксонском говорном подручју. Његов рад је имао средишњи утицај на филозофске радове [[Мајкл Дамет|Мајкла Дамета]], једног од најистакнутијих британских филозофа друге половине 20. века.