Туатаре — разлика између измена

| fossil_range = [[Плеистоцен]] – данас,<ref name="paleodb">{{cite web|url=http://fossilworks.org/?page=paleodb|title=''Sphenodon''|publisher=The Paleobiology Database|accessdate = 7. 066. 2014}}</ref> {{fossilrange|0.126|0|earliest=19}}

* '''''Sphenodon punctatus'''''<br />

* '''''Sphenodon guntheri'''''<br />

'''Туатаре''' ({{јез-лат|Sphenodon}}) су [[Род (биологија)|род]] рептила из породице [[Sphenodontidae]] и реда [[Rhynchocephalia]]. Туатаре су [[Ендемизам|ендем]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]].<ref name="TerraNature">{{cite web |publisher =TerraNature Trust |title=Tuatara |work =New Zealand Ecology: Living Fossils |year=2004|url=http://www.terranature.org/tuatara.htm}}</ref> Име туатара потиче из маорског језика и значи „бодље на леђима”.<ref name="KCC">{{cite web |title=The Tuatara |work =Kiwi Conservation Club: Fact Sheets |publisher =Royal Forest and Bird Protection Society of New Zealand Inc. |year=2007|url=http://www.kcc.org.nz/animals/tuatara.asp}}</ref> Туатаре су једини живи род из реда -{Rhynchocephalia}-, који је био широко распрострањен пре око 200 милиона година.<ref name="DoC">{{cite web |title=Tuatara |work=Conservation: Native Species |publisher=Threatened Species Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |url=http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/reptiles-and-frogs/tuatara/ |access-dateaccessdate=27. 022. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110131210804/http://www.doc.govt.nz/conservation/native-animals/reptiles-and-frogs/tuatara/ |archive-date=31. 011. 2011 |dead-url=yes |df= }}</ref> Најближи заједнички предак кога ред -{Rhynchocephalia}- дели са неком другом групом животиња је онај кога дели са редом -{[[Squamata]]}- (гуштери и змије).<ref>{{Cite journal |first = Joshua S. |last=Rest|first2 = Jennifer C. |last2=Ast|first3 = Christopher C. |last3=Austin|first4 = Peter J. |last4=Waddell|first5 = Elizabeth A. |last5=Tibbetts|first6 = Jennifer M. |last6=Hay|first7 = David P. |last7=Mindell|title = Molecular systematics of primary reptilian lineages and the tuatara mitochondrial genome |url = http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S1055790303001088 |journal = Molecular Phylogenetics and Evolution|date = 1. 1. 2003 |volume = 29 |issue = 2 |doi = 10.1016/s1055-7903(03)00108-8}}</ref>

У прошлости су постојале две признате живуће врсте туатаре, северна туатара (''Sphenodon punctatus'') и туатара брад`рс острва (''Sphenodon guntheri''), која је призната 1989. као посебна врста,<ref name="san diego"/> али је 2009 то признање повучено,<ref>{{harvnbsfn|Hay|Sarre|2010|pp=1063-1081}}</ref> након објављивања научног рада, којим је оспорено постојање довољно великих генетских ралика између њих, да би оне биле сматране за посебне врсте. Закључено је да оне представљају две географске варијације и да требају бити признате као једна врста ''Sphenodon punctatus''.<ref>Hay JM, Sarre SD, Lambert DM, Allendorf FW, Daugherty CH (2010). Genetic diversity and taxonomy: a reassessment of species designation in tuatara (Sphenodon: Reptilia). ''Conservation Genetics'', 11 (3), 1063–1081. Published online: 3 July 2009. {{doi|10.1007/s10592-009-9952-7}}</ref>

Глава туатаре је четвртаста, напред благо кљунасто издужена. Предње и задње ноге имају по пет прстију спојених пливаћим кожицама. Туатаре могу бити зелене, смеђе или сиве боје. Достижу тежину од 1,3 kg и дужину од око 80 cm од главе до врха репа.<ref name = "san diego">{{cite web |title=Reptiles:Tuatara |work=Animal Bytes |publisher=Zoological Society of San Diego |year=2007|url=http://www.sandiegozoo.org/animalbytes/t-tuatara.html}}</ref> На леђима имају бодље дуж кичме, које су нарочито изражене код мужјака. У горњој вилици имају два реда зуба, а у доњој један ред. Немају спољне уши, али имају чуло слуха.

Мозак и моторика туатаре је слична мозгу и моторици водоземаца, а срце туатаре је најпримитивније међу свим гмизавцима.<ref>Russell, Matt (August 1998). "Tuatara, Relics of a Lost Age". Cold Blooded News. Colorado Herpetological Society. Archived from the original on 19 April 2012.</ref> Плућа туатаре немају [[Бронхија|бронхије]].<ref>{{cite web |url=https://books.google.com/books?id=hhO4WAZcVLEC&pg=PA13&lpg=PA13&dq=&source=bl&ots=XejjN8u8nx&sig=KApCgANps4Kru6fVHrQisN-FI6g&hl=en&ei=li9QSqXsL4jz-QanjfT_Aw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1 |title=Infectious Diseases and Pathology of Reptiles |publisher=}}</ref>

Присутан је [[полни диморфизам]], мужјаци су крупнији од женки, бодље мужјака на леђима су веће него бодље женки, а такође је и стомак мужјака ужи него стомак женки.<ref>{{cite web |url=http://www.animalcorner.co.uk/reptiles/rep_tuatara.html |title=Tuataras at Animal Corner}}</ref>

Боја северне туатаре (''Sphenodon punctatus'') може бити маслинасто зелена, сива, тамно ружичаста или боје црвене опеке, али увек са белим тачкама.<ref name="karori"/><ref name=encyclo> Cree, Alison. Tuatara. In: Halliday, Tim and Adler, Kraig (eds.), The new encyclopedia of reptiles and amphibians. {{page1|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|year=2002|isbn=978-0-19-852507-3|pages=210–211. 210-211}}</ref><ref name=lutz16>{{Harvnbharvnb|Lutz|2005|p=16}}</ref>

Северна туатара је значајно већа од туатаре брад`рс острва (''S. guntheri'').<ref name="NZRG">Gill, Brian & Whitaker, Tony. ''New Zealand Frogs and reptiles.'' David Bateman publishing. {{page|year=1996|isbn=978-1-86953-264-2|pages=22–24. 22-24}}</ref>

Туатара брад`рс острва, насељава као аутохтона врста искључиво Северно Брад`р острво у Куковом пролазу,<ref name="BBC">{{cite web |title=Tuatara – ''Sphenodon punctatus'' |work =Science and Nature: Animals |publisher = bbc.co.uk |url=http://www.bbc.co.uk/nature/wildfacts/factfiles/3052.shtml}}</ref> а од 1995. до 2017. пренета је на још три мала острва.

Вилијам Коленсо је у новембру 1885. открио примерак субфосила изумрле врсте туатаре, у руднику угља. Коленсо је новооткривену врсту назвао ''Sphenodon diversum''.<ref name="colenso1885">{{cite journal |author=Colenso, W. |year=1885|title=Notes on the Bones of a Species of ''Sphenodon'', (''S. diversum'', Col.,) apparently distinct from the Species already known |journal=Transactions and Proceedings of the Royal Society of New Zealand |volume=18 |url=http://rsnz.natlib.govt.nz/volume/rsnz_18/rsnz_18_00_000850.pdf |format=PDF|pages=118–128118-128}}</ref>

Одрасле туатаре су копнени ноћни гмизавци, које се понекад могу видети и у току дана, док се сунчају да би се загрејале. Млади су за разлику од одраслих дневне животиње, вероватно зато што су одрасле туатаре канибали. Туатаре насељавају области са климом која је много хладнија од оне коју већина других гмизаваца може да поднесе. Активне су на температурама до 5&nbsp;°C,<ref>{{cite web|url=http://www.odt.co.nz/your-town/dunedin/48665/new-arrivals-thrill-staff-sanctuary|title=New arrivals thrill staff at sanctuary|last=Schofield|first=Edith|date = 24. 033. 2009|publisher=Otago Daily Times|accessdate = 23. 033. 2009}}</ref> док су температуре преко 28&nbsp;°C за њих по правилу смртоносне. Телесна температура туатара је нижа од телесне температуре свих других гмизаваца, а последица тога је и спорији метаболизам.

Туатаре се хране бескичмењацима, као што су бубе, зрикавци и паукови, али хране се и жабама, гуштерима и птичјим јајима и птићима.<ref name=encyclo /> Туатере оба пола бране своју територију, при чему покушавају да застраше уљеза, а у крајњем случају га и уједају. Њихов угриз може да изазове озбиљне повреде.<ref>Daugherty, Charles and Keall, Susan. [http://www.teara.govt.nz/TheBush/FishFrogsAndReptiles/Tuatara/1/en Tuatara: Life History] In: ''Te Ara: The Encyclopedia of New Zealand''.</ref> Туатара када уједе не пушта лако.<ref name=lutz24>{{Harvnbharvnb|Lutz|2005|p=24}}</ref>

Туатарама је потребно 10 до 20 година да достигну полну зрелост.<ref>{{cite web |date = 22. 11. 2010 |url = https://www.nytimes.com/2010/11/23/science/23angier.html?pagewanted=1&_r=2&hpw |title = Reptile’s Pet-Store Looks Belie Its Triassic Appeal |work = New York Times}}</ref> До парења долази средином лета, а женке се паре и полажу јаја једном у 4 године.<ref>{{cite journal |author = Cree |last2=Cockrem|first2 = J. F. |last3=Guillette|first3 = L. J. |year=1992|title = Reproductive cycles of male and female tuatara (''Sphenodon punctatus'') on Stephens Island, New Zealand |journal = Journal of Zoology |volume = 226 |doi = 10.1111/j.1469-7998.1992.tb03834.x |ref = harv |issue = 2|pages=199–217199-217}}</ref>

Пол младунаца зависи од температуре јаја, из топлијих јаја се углавном излежу мужјаци, а из хладнијих женке. Из јаја која се инкубирају на температури од 21&nbsp;°C постоји једнака могућност да ће се излећи мужјаци и женке. На температури од 22&nbsp;°C, 80% младих су мужјаци, а на температури од 20&nbsp;°C, 80% су женке, а на температури од 18&nbsp;°C сви младунци ће бити женке.<ref name="KCC"/> Према неким подацима одређивање пола туатара зависи и од генетских фактора и од фактора из окружења.<ref>{{cite journal |author1last=Cree A. |last2=B|first2=Thompson|first=Cree A. M.. |last3=H|first3=Daugherty C.. |year=1995|title = Tuatara sex determination |url = |journal = Nature |volume = 375 |issue = 6532 |doi = 10.1038/375543a0|pages=543}}</ref>

Туатаре расту све до своје 35 године.<ref name="KCC"/> Просечан животни век туатара је око 60 година, али могу живети и дуже од 100 година.<ref name="KCC"/> Неки стручњаци верују да туатаре у заробљеништву могу да живе и 200 година.<ref name="CNNDad">{{cite news |url=http://www.cnn.com/2009/TECH/science/01/29/lizard.reproduces/index.html |title=110-year-old 'living fossil' becomes a dad | publisher = CNN |date = 30. 1. 2009}}</ref>

[[Датотека:North Island Map tuatara.PNG|мини|лево|Тренутна распрострањеност туатаре је претстављена црном бојом:<ref>{{cite journal |last1last=H|first1first=Daugherty C.. |author2=Cree A. |last3=M|first3=Hay J.. |last4=B|first4=Thompson M.. |year=1990|title = Neglected taxonomy and continuing extinctions of tuatara ''(Sphenodon)'' |url = |journal = Nature |volume = 347 |issue = 6289 |doi = 10.1038/347177a0 |pages=177–179177-179}}</ref><ref name=recovery>{{Cite book |last =Gaze |first =Peter |title =Tuatara recovery plan 2001–2011 |work =Threatened Species Recovery Plan 47 |publisher =Biodiversity Recovery Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |year =2001 |url =http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP47.pdf |id isbn=ISBN 978-0-478-22131-2 |pages = |access-dateaccessdate =27. 02. 2017 |archive-url =https://web.archive.org/web/20111105132732/http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP47.pdf |archive-date =05. 11. 2011 |dead-url =yes |df = |pages=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.tiritirimatangi.org.nz/Articles/NZ%20Herald%20Articles%20-%20Tuatara%20Release.pdf|year=2003|last=Beston|first=Anne|title=New Zealand Herald: Tuatara Release|access-dateaccessdate=27. 022. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20071004201202/http://www.tiritirimatangi.org.nz/Articles/NZ%20Herald%20Articles%20-%20Tuatara%20Release.pdf|archive-date=044. 10. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref> Круговима је претстављена северна туатара, а квадратима туатара брад`рс острва. Симболи могу да претстављају и до 7 острва]]

Северна туатара (''Sphenodon punctatus'') је законом заштићена од 1895.<ref>{{Harvnbharvnb|Newman|1987}}</ref><ref>{{citeCite book|last=Cree|first=Allison |last2=Butler|first2=David|title=Tuatara Recovery Plan |work=Threatened Species Recovery Plan Series No.9 |publisher=Threatened Species Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |year=1993|url=http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP09.pdf |format=PDF |isbn=978-0-478-01462-4|pages=}}</ref> Туатара је угрожена због губитка станишта и због пренетих неаутохтоних грабљиваца као што је полинезијски пацов ''(Rattus exulans)''. На два главна новозеландска острва је изумрла и није је било на њима све до пуштања на слободу 2005. једне групе туатара у ограђено уточиште за дивље животиње Карори на Северном острву.<ref name="karori">{{cite web |title=Tuatara Factsheet (''Sphenodon punctatus'') |url=http://sanctuary.org.nz/restoration/forest/tuatara/tuatara-facts.html |work=Sanctuary Wildlife |publisher=Karori Sanctuary Wildlife Trust |access-dateaccessdate=27. 022. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071021215944/http://sanctuary.org.nz/restoration/forest/tuatara/tuatara-facts.html |archive-date=21. 10. 2007 |dead-url=yes |df= }}</ref> Туатара се у уточишту успешно размножила и 2008. је прво примећено гнездо, а затим и први младунац који се излегао на острву после више од 200 година.<ref>[http://www.visitzealandia.com/news-item/found-mainland-nzs-first-tuatara-nest-in-hundreds-of-years/ New Zealand’s ‘living fossil’ confirmed as nesting on the mainland for the first time in 200 years!] {{Wayback|url=http://www.visitzealandia.com/news-item/found-mainland-nzs-first-tuatara-nest-in-hundreds-of-years/ |date=20130227083004 }}, Karori Sanctuary Trust, 31 October 2008.</ref><ref>[http://www.visitzealandia.com/Site/Zealandia_Home/Inside/News/Media_Releases_2009/Tuatara_baby.aspx Our first baby tuatara!]{{Мртва веза|date=02. 2019. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Karori Sanctuary Trust, 18 March 2009.</ref>

Туатара брад`рс острва (''Sphenodon guntheri'') је аутохтона на малом Северном Брад`р острву, а њена популација је око 400 јединки. Године 1995. 50 младунаца и 18 одраслих јединки је пренето на острво Тити у Куковом пролазу. Неколико година касније 1998. 34 младунца и 20 одраслих јединки је пуштено на острво Сомс,<ref name=recovery /> а на острво Лонг Ајленд је 2007. пренето 50 јединки.<ref>{{cite press release |title = Rare tuatara raised at Wellington Zoo |publisher = Wellington Zoo |date = 29. 10. 2007 |url = http://www.scoop.co.nz/stories/SC0710/S00061.htm}}</ref>

На новозеландско Северно острво је 2005. у ограђено уточиште за дивље животиње Карори пуштена прва група северних туатара,<ref name="karori"/> а 2007. је пуштена друга група.<ref>{{cite news |url=http://www.stuff.co.nz/stuff/4243952a7693.html |title=130 Tuatara Find Sanctuary |publisher= The Dominion Post |date = 20. 10. 2007}}</ref>

Туатаре су уклоњене са острва Стенли, Ред Меркјури и Кувијер 1990 и 1991, након чега су чуване у заточеништву до истребљивања полинезијских пацова на тим острвима. Када су они истребљени туатаре су враћене на та острва. На острву Лит`л Бериј`р 1991–92 пронађено је само 8 туатара, које су затим чуване у заточеништву до 2006. када су након истребљења полинезијских пацова на острву, са својим младунцима који су у међувремену рођени, пуштене у дивљину.<ref>{{cite web |title=Fauna on Little Barrier Island |url=http://www.doc.govt.nz/parks-and-recreation/places-to-visit/auckland/hauraki-gulf-islands/little-barrier-island-nature-reserve-hauturu-o-toi/features/#fauna|publisher=Department of Conservation}}</ref>

{{refbegin|230em}}

* {{Cite book |ref =harv |last =Gaze Cree|first=Allison |last2=Peter Butler|first2=David|title =Tuatara recoveryRecovery plan 2001–2011Plan |work =Threatened Species Recovery Plan 47Series No.9 |publisher =BiodiversityThreatened RecoverySpecies Unit, Department of Conservation, Government of New Zealand |year =2001 1993|url =http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP47TSRP09.pdf |idformat=PDF |isbn=ISBN 978-0-478-2213101462-2 4|pages = |access-date =27. 02. 2017 |archive-url =https://web.archive.org/web/20111105132732/http://www.doc.govt.nz/upload/documents/science-and-technical/TSRP47.pdf |archive-date =05. 11. 2011 |dead-url =yes |df = }}

* {{Cite book |ref=harv|last=Cree|first = Alison |title = Tuatara : biology and conservation of a venerable survivor |publisher = Canterbury University Press |year=2014|isbn=9781927145449|location = |pages =}}