Маркетинг — разлика између измена

[[DatotekaДатотека:Verzameling marketing boeken.jpg|desno|300px|мини|Маркетинг је постао засебна целина која се проучава унутар економије]]

Маркетинг се може представити кроз процес од четири корака, који почиње анализом и дефинисањем „универзума“ потенцијалних корисника или купаца.<ref>{{Cite book|title=The Practice of Management|last=Drucker|first=Peter|author-link=Peter Drucker|location=New York |publisher=[[Harper (publisher)|Harper & Row]] |date=1954|isbn=|pages=}}</ref> После прве фазе маркетиншког процеса следи процес скретања [[пажња|пажње]] (ен: ''Attention, Awareness'') корисника који су спремни на куповину, из „универзума“ циљане популације. У трећој фази системски се утиче на потенцијалне кориснике да се [[интересовање|заинтересују]] и прихвате ([[жеља]] - постојеће концепте или понуде, које су креиране на основу маркетиншких активности организације. Коначно, успех претходне три фазе требало би да доведе до преласка потенцијалних купаца у „праве“ купце путем активности које се спроводе да би потенцијални корисници обавили жељену [[Дионица|акцију]] - куповина, позив, скидање докумената, претплата, чланство, продаја, итд.

Представљени процес од четири корака (ПИЖА - [[пажња]], [[интересовање]], жеља, акција; ен: -{''AIDA'' - Attention, Interest, Desire, Action}-), који се обично односи на почетак маркетиншког процеса за неки производ, услугу, или организацију. Већина актуелних маркетиншких процеса у организацијама односи се на задатак задржавања сталних клијената кроз активности креирања односа с клијентима, побољшање корисничког сервиса, боље представљање предности производа и услуга, итд.

Маркетинг је концепт пословања оријентисан према купцима. У овом концепту пројектовање производа и услуга почиње од потреба потрошача, а као циљ деловања поставља се задовољство потрошача. У [[предузеће|предузећима]] где је у потпуности примењен маркетинг концет о потрошачима не брине само одељење за маркетинг већ сви запослени, радећи са свешћу да раде због потрошача. Посвећеност потрошачима у овим предузећима посебно се односи на запослене који су у директном контакту са њима. Маркетниг концепт добија све више присталица због добрих резултата које постиже, а јављају се и бројне надограгдње и побољшања основне идеје.

Дефиниција америчког маркетинг удружења (АМА): маркетинг је процес планирања и извршавања концепције цена промоције и дистрибуције идеја, добара и услуга са циљем да се оствари размена која задовољава индивидуалне и организационе циљеве.<ref>Marketing definition approved in October 2007 by the [[American Marketing Association]]: [https://www.ama.org/AboutAMA/Pages/Definition-of-Marketing.aspx] {{Wayback|url=https://www.ama.org/AboutAMA/Pages/Definition-of-Marketing.aspx |date=20140709204356 }}.</ref><ref name="Selden 1997">{{cite book|title=Sales Process Engineering: A Personal Workshop |author = Paul H. Selden|publisher=ASQ Quality Press|location = Milwaukee, WI|year=1997|page pages=23}}</ref>

2. '''Концепција производа''' темељи се на претпоставци да високовалитетан производ сам проналази купца. Продајни концепт базира се на агресивној промоцији и продаји. Полази од претпоставке да се све може продати само треба производ агресивно нудити купцу. Наравно, приметно је да овај концепт и може имати смисла у случајевима када је [[потражња]] већа од [[понуда|понуде]] датог [[производ|производа]]а, што је данас врло редак случај. Концепција често резултира појавом маркетиншке миопије.

3. '''Продајна концепција''' усмерена је на реализацију трансакција продаје, а не на изградњу дугорочних профитабилних односа с потрошачима.

6. '''Концепција друштвеног маркетинга''' темељи се на друштвеној одговорности и бризи о заштити околине, ограниченим природним ресурсима, брзом расту становништва и др. [[Циљ]] је остварити равнотежу између [[профит|профита]]а подузећа, жеља потрошача и захтева друштва.

Под дефиницијом маркетиншке [[Пословна етика|етике]] улазе сви принципи, вредности и стандарди понашања које морају следити маркетиншки стручњаци. Етика захвата подручја свих маркетиншких функција и активности. Проблеми везани уз етику у маркетингу стари су као и сам маркетинг. Наиме, упркос постојања принципа, вредности и стандарда јавља се ''проблем њихове јединствености'' – концепт етике и пословног [[морал|морала]]а разликује се од културе до културе. Маркетиншки стручњаци морају се водити етичким начелима и бринути о чињеници да су етички стандарди различито прихваћени у различитим културама.

=== Конзумеризам ===

* неповољни квалитет и особине производа и услуга

* нереалну цену производа и услуга

* персуазивност промоцијских активности

* неадекватну и несавремену продају и дистрибуцију производа

* Дефинирање циља истраживања

* Прикупљање и вредновање секундарних података

* Дизајнирање примарног истраживања

* Прикупљање примарних података

* Обрада, анализа и интерпретација прикупљених података

* Састављање извештаја истраживања

# Извиђајна (експлоративна) метода

# Описна (дескриптивна) метода

# Узрочна (каузална) метода

Понашање потрошача је процес прибављања и конзумирања производа, услуга и идеја од потрошачке јединице. Укључује и послепродајне процесе који обухваћају вредновање и послепродајно понашање. Под потрошачком јединицом сматра се појединац или домаћинство које доноси одлуку. Ова дефиниција упућује на закључак да је реч о процесу.

# Фаза куповине – ту се разматрају чиниоци који утичу на избор производа или услуга.

# Фаза конзумирања – бави се процесом конзумирања и стицања искуством које има значење за будуће понашање.

# Фаза одлагања – одлука потрошача о томе што да учини са искориштеним производом или оним што је остало од њега.

* [[Култура]] и поткултуре

* Друштвени сталежи

* Референтне групе

* [[Породица]]

* Лични утицаји

* Ситуацијски чиниоци

* Мотиви и [[мотивација]]

* [[Перцепција]]

* Ставови

* Обележја личности, вредности и стил живота

* Знање

* Прерада информација

* Учење

* Промена ставова и понашања

* Лични утицаји

# Спознаја проблема

# Тражење информација

# Вредновање алтернатива

# Одлука о куповини

# Послекуповни процеси

== Сегментација тржишта ==

* Одређивање осовина и критерија одабира сегмената

* Утврђивање добијених сегмената

* Одабир сегмента који ће се опслуживати производима и услугама

* Одабир циљева позиционирања у сваком од одабраних циљних сегмената

* Одређивање маркетиншког микса којим ће се опслуживати сегмент и ући у конкурентску борбу на циљном тржишту

=== Сегментација ===

* Недиференцирани (масовни) маркетинг – подразумева тражење производа/услуга с истим маркетиншким миксом на целом тржишту (свим могућим сегментима потрошача)

* Производно диференцирани маркетинг – је приступ у којем предузеће креће широким асортиманом основног производа с намером да потрошачи имају довољан избор те да ће се на неки начин сами сврстати у групе које преферирају поједине производе

* Циљни маркетинг – подразумева одређивање сегмената потрошача које се жели опслуживати те одређивање маркетиншког микса којим ће то остварити

# А приори приступ – за основу сегментације узима лако уочљиве особине као што су земљописни и демографски подаци, потом прикупљањем додатних података обогаћује информације о тим сегментима. Овим приступом се зна врста и број сегмената, јер се унапред одређују особине према којима се потрошачи сврставају у сегменте.

# Сегментација уз помоћ истраживања тржишта - потрошачи се сврставају у групе на основи истраживања, а групе су формиране на темељу неких других, одабраних обележја. Поступак је обрнут од а приори приступа јер полази се од стварног понашања, а након тога се утврђују евентуалне сличности обележја (нпр. демографска обележја). Број сегмената није унапред познат.

# Хибридни модел - комбинација а приори сегментације и сегментације према групама. Искориштава оба критеријума па се становништво најпре дели према неком демографском обележју, а тек онда на основу резултата истраживања тржишта.

# Недиференцирани маркетинг – стратегија предузећа којом на ''целокупно'' тржиште наступа са ''јединственим'' маркетиншким миксом, јер оцењује да ће тако остварити веће користи.

# Концентрисани маркетинг – стратегија којом се предузеће усмерава на ''неколико'', што је могуће сличнијих, сегмената потрошача.

# Диференцирани маркетинг – стратегија којом предузеће покрива ''све'' сегменте ''засебним'' маркетиншким миксевима.

# Провођење активности ради јачања тренутне позиције у предоџби потрошача.

# Провођење активности ради заузимања слободног простора (сегмента потрошача) које још нико није заузео, а за које постоји пословна оправданост да се заузме.

# Провођење активности ради репозиционирања, односно заузимања повољније позиције.