Митрополит бањалучко-бихаћки Василије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
→‎Световни живот: Линковано је било на нови Саборни храм, до изградње овог саборни храм је била Свете Тројице. Мошти владике Василија су и данас у овом храму.
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 31:
[[Свети синод|Свети архијерејски синод]] [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] изабрао га је за [[Епархија бањалучка|митрополита бањалучко-бихаћког]] [[10. јул]]а [[1908]]. Хиротонисан је [[28. септембар|28. септембра]] исте године у [[Црква Силаска Светог духа у Бањој Луци|Храму Силаска Светог духа]] у [[Бања Лука|Бањој Луци]]. Касније је постао митрополит бањалучки.<ref>"Политика", Београд 1938. године</ref>
 
Умро је у [[Окучани]]ма [[11. новембар|11. новембра]] [[1938]]. Прво је сахрањен у [[Црква Рождества Пресвете Богородице на Ребровцу (Бањалука)|Храму Рождества Пресвете Богородице]] у [[Ребровац|Ребровцу]], а након подизања нове [[СаборниЦрква храмСвете ХристаТројице Спаситеља(Бања у Бањој ЛуциЛука)|Саборне цркве у Бањој Луци]], после [[Други светски рат|Другог светског рата]], пренет је у ову цркву.
 
Усташко дивљаштво се огледа и овде у рушењу надгробних споменика, прекопавању гробова и слично. Посмртне остатке бањалучког митрополита Василија Поповића усташе су извадиле из капеле на Петрићевцу код Бање Луке, капелу срушили, а митрополитове остатке пренели на сточно гробље – мрциниште на Влашком Бријегу и тамо закопали.<ref>Душан Кецмановић прота из Бање Луке, Српски Итебеј, 15. XII 1941. године</ref>