Марс (бог) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 1:
{{Друго значење|[[Планета|планету]]|[[Меркур]]}}
{{Друго значење2|Марс}}
[[Датотека:Velázquez - Dios Marte (Museo del Prado, c. 1638).jpg|мини|100п|Бог рата, Марс]]
'''Марс''' је био [[римска религија|римски]] бог [[рат]]а, сличан њему је и [[Античка Грчка|Грчки]] бог [[Ареј|Арес]]. Поред [[Јупитер (бог)|Јупитера]] Марс је најзначајније италско и [[Римска религија|римско]] божанство. Поштован је од давнина у целој [[Италија|Италији]], и то под разним именима: ''Маворс'' - код [[Латини|Латина]], ''Мамерс'' - код Оска и Сабињана, ''Марисл'' - код [[Етрурци|Етрураца]], ''Маурте'' - у Тускулу, ''Мармар'' - у песми свештеничког реда арвалска браћа. Марс је такође био [[Agriculture in ancient Rome|пољопривредни]] чувар, што је комбинација карактеристична за рани [[ancient Rome|Рим]].<ref>[[Mary Beard (classicist)|Mary Beard]], J.A. North, and S.R.F. Price, ''Religions of Rome: A History'' (Cambridge University Press, 1998), pp. 47–48.</ref> Био је најистакнутији војни бог у [[Religion in the Roman military|религији римске војске]]. Већина његових [[Roman festivals|фестивала]] одржана је у марту, месецу названом по њему (латински [[Martius (month)|-{''Martius''}-]]), и у октобру, када је почињала сезона војних кампања и завршавала се пољопривредна сезона.
{{рут}}
Under the [[Hellenization|influence of Greek culture]], Mars was [[interpretatio graeca|identified with]] the [[Greek mythology|Greek god]] [[Ares]],<ref name=Lar>''Larousse Desk Reference Encyclopedia'', [[The Book People]], Haydock, 1995, p. 215.</ref> whose [[myth]]s were reinterpreted in [[Latin literature|Roman literature]] and [[Roman art|art]] under the name of Mars. But the character and dignity of Mars differed in fundamental ways from that of his Greek counterpart, who is often treated with contempt and revulsion in [[Ancient Greek literature|Greek literature]].<ref>Kurt A. Raaflaub, ''War and Peace in the Ancient World'' (Blackwell, 2007), p. 15.</ref> Mars was a part of the [[Capitoline Triad|Archaic Triad]] along with Jupiter and [[Quirinus]], the latter of whom, as a guardian of the Roman people, had no Greek equivalent. Mars' altar in the [[Campus Martius]], the area of Rome that took its name from him, was supposed to have been dedicated by [[Numa Pompilius|Numa]], the peace-loving semi-legendary second [[Kings of Rome|king of Rome]]. Although the center of Mars' worship was originally located outside the sacred boundary of Rome ''([[pomerium]])'', [[Augustus]] made the god a renewed focus of [[Religion in ancient Rome|Roman religion]] by establishing the Temple of Mars Ultor in [[Forum of Augustus|his new forum]].<ref>Paul Rehak and John G. Younger, ''Imperium and Cosmos: Augustus and the Northern Campus Martius'' (University of Wisconsin Press, 2006), pp. 11–12.</ref>
Although Ares was viewed primarily as a destructive and destabilizing force, Mars represented military power as a way [[Pax Romana|to secure peace]], and was a father ''(pater)'' of the Roman people.<ref>[[Isidore of Seville]] calls Mars ''Romanae gentis auctorem'', the originator or founder of the Roman people as a ''[[gens]]'' (''Etymologiae'' 5.33.5).</ref> In the mythic [[genealogy]] and [[Founding of Rome|founding myths of Rome]], Mars was the father of [[Romulus and Remus]] with [[Rhea Silvia]]. His love affair with [[Venus (mythology)|Venus]] symbolically reconciled the two different traditions of Rome's founding; Venus was the divine mother of the hero [[Aeneas]], celebrated as the [[Trojan War|Trojan refugee]] who "founded" Rome several generations before Romulus laid out the city walls. The importance of Mars in establishing religious and cultural identity within the [[Roman Empire]] is indicated by the vast number of [[epigraphy|inscriptions]] identifying him with a local deity, particularly in the [[Roman province|Western provinces]].
Марс may ultimately be a reflex of the [[Proto-Indo-European religion|Proto-Indo-European]] god [[Perkwunos]], having originally a thunderer character.<ref>York, Michael. Romulus and Remus, Mars and Quirinus. Journal of Indo-European Studies 16:1 & 2 (Spring/Summer, 1988), 153–172.</ref> At least etymological [[Etruscan mythology|Etruscan]] predecessors are present in [[Maris (mythology)|Maris]],<ref>Pallotino, pp. 29, 30; Hendrik Wagenvoort, "The Origin of the Ludi Saeculares," in Studies in Roman Literature, Culture and Religion (Brill, 1956), p. 219 et passim; John F. Hall III, "The Saeculum Novum of Augustus and its Etruscan Antecedents," Aufstieg und Niedergang der römischen Welt II.16.3 (1986), p. 2574.</ref> though this is not universally agreed upon.<ref> Larissa Bonfante, Etruscan Life and Afterlife: A Handbook of Etruscan Studies (Wayne State University Press, 1986), p. 226.</ref>
== Култ ==
У званичном култу Марс је првенствено бог рата (''M. Gradivus''), али га је сеоско становништво сматрало божанством земљорадње и сточарства (''M. Pater''). стога су сви његови празници у марту и октобру, тј. у месецима који означавају почетак и крај земљорадничких радова, али и време почетка и завршетка ратних похода. Пошто влада бојним пољем и плодним њивама, Марсу се упућују молитве да заштити земљу од непријатеља и свих елементарних непогода. Зато је Марс велики бог општег напретка, и то како плодних њива и стоке тако и напредка римског народа и државе.
Линија 30 ⟶ 29:
* бојних труба - Тубилустриј (''Tubilustrium'') 23. marta
Са њима су повезана још два мартовска празника светкована 1. и 17. марта (''agonium Martiale''). У свим овим свечаностима учествовао је свештенички ред салијеваца, чији су чланови у ратничкој одећи изводили игре са оружјем у Марсову част. Циклус празника у октобру почиње на дан ида, жртвовањем [[Коњ|коња]] (''Equus October''), а завршава се посвећивањем оружја (''Armilustrium''), такође уз учешће салијеваца.
== Светилишта ==
До [[Октавијан Август|Августовог]] времена сва Марсова светилишта налазила су се ван града. Испред [[Капена|Капенских]] врата подигнут је 338/337. г. старе ере храм Марсу, у коме се налазила његова статуа окружена вуковима. На Марсовом пољу, 138. г. старе ере, саграђен му је још један храм. У Марсову част Август је подигао два храма : један мањи, на Капитолу, у знак захвалности Марсу Осветнику (''M.Ultor'') што је казнио [[Гај Јулије Цезар|Цезарове]] убице, и један велики храм, у средишту новосаграђеног Форума, који је по раскоши надмашивао сва остала светилишта у Риму. Овде је Марс поштован заједно са [[Венера (богиња)|Венером]] и поистовећен је са грчким богом [[Ареј]]ем.
[[Датотека:Forum_of_Augustus,_Temple_of_Mars_Ultor_2013.jpg|мини|
== Митологија ==
У пратњи Марса, као застрашујућег бога рата, налазе се Страх (''Pavor'') и Бледило (''Palor'') као и персонификације војничких врлина - Част (''Honos'') и Храброст (''Virtus''). Марс је у миту [[Јунона|Јунонин]] син кога је она зачела захваљујући цвету који јој је подарила [[Флора (богиња)|Флора]]. Повезивање Марса са [[Ана Перена|Аном Переном]] и [[Мамурије]]м свакако произилази из случајне временске подударности Марсових мартовских празника и италских ритуала у вези са новогодишњим обичајима. Улога Марса у "светом пролећу" (''ver sacrum'') проистиче из староиталског обичаја да једна генерација младих људи у рано пролеће напуштају свој град и полази да тражи срећу на другом месту. Ове колонисте често предводе Марсове свете животиње - вук или детлић. Вероватно је на овом мотиву заснован и мит по коме је Марс отац [[Ромул и Рем|Ромула и Рема]]. Марс је поштован у свим римским провинцијама, посебно у [[Галија|Галији]] и [[Германија|Германији]]
Линија 41 ⟶ 40:
У римској уметности Марс је најчешће приказиван као и грчки [[Ареc]], махом као наг младић, са шлемом на глави и копљем и мачем у рукама. Једино је Марс Осветник представљен као зрео брадат мушкарац, у [[Римска легија|легионарској]] униформи.
{|
| [[Датотека:0_Statue_de_Mars_(Pyrrhus)_-_Musei_Capitolini_-_MC0058_(2).JPG|мини|upright|alt=|Марс Осветник<ref>Capitoline Museums. "[http://capitolini.info/scu00058/?lang=en Colossal statue of Mars Ultor also known as Pyrrhus – Inv. Scu 58.]" Capitolini.information. Accessed 8 October 2016.</ref>]]
| [[Датотека:Mars_Balearicus_cropped.jpg|мини|upright|alt= |Марс]]
|}
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Срејовић|first=Драгослав |first2=Александрина|last2=Цермановић|authorlink=Драгослав Срејовић|authorlink2= Александрина Цермановић |title = Речник грчке и римске митологије |year=1989|publisher=СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА |location=Београд|id=}}
{{refend}}
{{Commonscat|Mars (god)}}▼
== Спољашње везе ==
▲{{Commonscat|Mars (god)}}
{{портал|Антички Рим}}▼
* {{cite EB1911|wstitle=Mars (deity)|author=Fowler, William Warde|authorlink=William Warde Fowler|volume=17|pages=760–761}}
* -{[http://warburg.sas.ac.uk/vpc/VPC_search/subcats.php?cat_1=5&cat_2=149 c. 700 images of Mars] at the [[Warburg Institute]] Iconographic Database}-
{{Authority control}}
▲{{портал бар|Антички Рим}}
{{DEFAULTSORT:Марс, митологија}}
[[Категорија:Римски богови]]
| |||