ГФК Слобода Ужице — разлика између измена

капацитет = 10.249<ref>{{cite web|title=ФК Слобода|url=http://srbijafudbal.com/sloboda.htm|website=srbijafudbal.com|accessdate=17. април4. 2018.}}</ref>|

директор = {{зас|СРБ}} Божидар Опачић<ref>{{cite web |title=Нови спонзор и тренер „ФК Слобода” |url=http://infoera.rs/2018/07/16/novi-sponzor-i-trener-fk-sloboda/ |website=Инфоера |accessdate=7. 2. 2019 |date=16. 7. 2018}}</ref> |

Спортско друштво, основано је у пролеће [[1925]], као ''Ужички раднички спортски клуб Слобода'', на иницијативу синдикалних организованих ужичких радника и реализацији одлука Треће земаљске конференције КПЈ. Оснивачи су били револуционара [[Милош Марковић (револуционар)|Милош Марковић]] (који је основао и [[ФК Раднички Ниш]]) и Јосип Шибер. Основну спортску активност представљао је фудбал.

Прву званичну утакмицу слобода је одиграла [[24. јун]]а [[1926]]. године против данашњег [[ФК Раднички 1923|Радничког]] из [[Крагујевац|Крагујевца]] и играла нерешено. Године [[1929]]., клуб је учлањен у ''Југословенски ногометни савез'' и ''Радничку спортску заједницу''.

Делујући заједно са КУД Абрашевић ширили су културни и политички утицај у граду. Представљао је јако упориште КПЈ и легалну организацију њеног деловања. Под притиском полиције 1932 из имена је изостављена реч ''раднички''. Првог маја те године на соколском дому истакнута је црвена застава. Поставио ју је члан управе клуба Јосип Шибер. Иако је истрага била још у току, црвена застава је поново залепршала [[1. август]]а исте године на каменој литици брда [[Биоктош]] изнад града. Истакли су је играчи и функционери Слободе, В. Мартиновић и В. Росић.

Након рата Слобода се преселила са дотадашњег стадиона у Крчагову на нови стадион на Беглуку. Године 1951. као обласни првак учествује у квалификацијама за српску лигу. У конкуренцији Мачве из [[Богатић]]а, [[ФК Власина|Власине]] из [[Власотинце|Власотинца]], [[ФК Шумадија Аранђеловац|Шумадије]] из [[Аранђеловац|Аранђеловца]] и [[Београд|београдскебеоград]]ске [[ФК Славија Београд|Славије]], улази у српску лигу, али због реорганизације ипак наступа у лиги крагујевачког подсавеза.

Године 1956. Ужичани су ушли у 4. зону, тада други ранг такмичења, где су играли са клубовима као што су [[ФК Раднички 1923|Раднички из Крагујевца]], [[ФК Раднички Ниш|Раднички из Ниша]], [[ФК Работнички|Работнички]], [[ФК Трепча|Трепча]] и [[Прилеп|прилепскаприлеп]]ска [[ФК Победа Прилеп|Победа]]. Нису имали успеха, па се поново враћају у Крагујевачки подсавез. Наредне две сезоне Слобода осваја првенство подсавеза и учествује у квалификацијама за 4. зону али не успева да се врати у ово такмичење.

Ова генерација је изборила квалификације за другу лигу 1962/63. Укупни резултат против [[ОФК Бор|Бора]] је био 2-2, али је Бор победио у мајсторици. Ипак, циљ је остварен [[1965]]. године. У првом колу су били бољи од [[ФК Железник Београд|Железника]] са укупно 6-2 а у другом колу од [[ФК Тетекс|Тетекса]] са укупно 4-1. Сезоне 1965/66 Слобода дебитује у Другој лиги група Исток. Одличан резултат је забележен у сезони 1968/69 када је клуб био јесењи првак, а на крају освајио треће место, са само четири бода заостатка за прваком [[ФК Раднички 1923|Радничким из Крагујевца]].<ref name=autogenerated1>{{cite news |url=http://www.fsgzrenjanin.com/Period%201968-1973.html| title=Period 1968. - 1973.| publisher=fsgzrenjanin.com |accessdate=17. 10. 2012.}}</ref> Кључни играчи Слободе током шездесетих година били су [[Мирослав Павловић]], [[Ратко Јокић]], [[Решад Куновац]], [[Мирослав Вукашиновић]], [[Слободан Доганџић]], [[Петар Кривокућа]]. Црно-црвени дрес носили су и будући селектори репрезентације [[Милован Ђорић]], [[Милан Живадиновић]] и [[Радомир Антић]].

После неколико сезона у трећој лиги, Слобода је пласман у Другу лигу Исток 1980. године обезбедила победом над Топличанином из [[Прокупље|Прокупља]] од 5-0. Значајни резултати остварени су 1982. и 1984. када је Слобода била четврта. У сезони 1987/88. екипа предвођена капитеном [[Душан Арсенијевић|Душаном Арсенијевићем]] остварила је пласман у горњи део табеле што је значило опстанак, овог пута у знатно јачој конкуренцији - јединственој другој лиги. Сви успеси претходних сезона кулминирали су 1989/90 када је екипа коју су предводили голгетер [[Мирсад Омерхоџић]] и будући репрезентативци [[Горан Пандуровић]] и [[Љубинко Друловић]] заузела високо шесто место у јединственој другој лиги. <ref>{{cite news |url=http://www.fsgzrenjanin.com/Period%201988-1991.html| title=Period 1988. - 1991.| publisher=fsgzrenjanin.com |accessdate=17. 10. 2012.}}</ref>

У суботу, 14. септембра 2013. године, Слобода је играла први пут под рефлекторима на свом стадиону. У том мечу Слобода је пред препуним стадионом изгубила први пут од Партизана са 2-1 после 2 године од када Слобода игра на реновираном стадиону. Сезоне [[Суперлига Србије у фудбалу 2012/13.|2013/14]] Слобода испада из Суперлиге после пораза од Вождовца у последњем колу.

''Од [[24. октобар|24. октобар]] [[2018]].''

{{ф играч|број=12|име=[[Марко Минић]]|нац=СРБ|поз=GK}}

{{ф играч|број=14|име=[[Милан Јездимировић]]|нац=СРБ|поз=DF}}

{{Фт средина}}

{{ф играч|број=19|име=[[Матија Микетић]]|нац=СРБ|поз=FW}}

{{ф играч|број=21|име=[[Марко Рајковић]]|нац=СРБ|поз=FW}}

{{ф играч|број=25|име=[[Јуао Ванг]]|нац=Кина|поз=MF}}

{{ф играч|број=26|име=[[Никола Трифковић]]|нац=СРБ|поз=FW}}

{{ф играч|број=30|име=[[Александар Митровић (фудбалер,1998)|Александар Митровић]]|нац=СРБ|поз=DF}}

* {{зас|Serbia}} {{зас|Montenegro}} [[Филип Касалица]]

* [http://www.fksloboda.org/ Званични сајт клуба ФК Слобода Ужице]

* [http://www.fksloboda.org Незваничан сајт клуба / сајт навијача]

[[Категорија:ФК Слобода Ужице|* ]]