Панонска низија — разлика између измена

{{Друго значење3|Панонска низија у Србији}}

{{преусмерење|Панонија}}

'''Панонска низија''', ређе '''Панонски басен''' ({{Јез-мађ|Kárpát-medence}}, {{Јез-нем|Pannonische Tiefebene}}, {{Јез-рум|Câmpia Panonică}}, {{Јез-слк|Panónska panva}}, {{Јез-слв|Panonska nižina}}, {{Јез-укр|Тисо-Дунайська низовина}}, {{Јез-хрв|Panonska nizina}}), је [[равница]] у источном делу [[Средња Европа|средње Европе]], коју образује река [[Дунав]] у средњем делу свог тока. То је једна од „жила-куцавица“ [[Европа|Европе]] и њена велика житница, а њена највећа насеља, попут [[Беч]]а, [[Будимпешта|Будимпеште]], [[Београд]]а и [[Загреб]]а, спадају у веома значајне [[Европа|европске]] градове.

 

== Постанак и еволуција Панонског басена ==

 

 

 

Море је мењало облик услед честих [[Тектонски покрети|тектонских покрета]] у Алпама, Динаридама и Карпатима. Вода се повлачила са неких површина док је на друге, до тада суве површине, надирала. На основу трагова ишчезлих организама (фосила) утврђено је 5 стадијума у историји Панонског мора (по П. Стевановићу). То су медитеран, сармат, панон, понт и левант.

 

== Порекло назива ==

Панонска низија је добила назив по [[антички Рим|староримској]] [[Римске провинције|провинцији]] [[Панонија|Панонији]]. Назив је донекле неодговарајући, будући да је дата провинција покривала само јужни део данашње низије. Такође, неки народи који насељавају низију ([[Мађари]], [[Украјинци]]) имају своје, засебне називе за њу.

 

== Физички положај и границе ==

Панонска низија се претежно простире у [[Средња Европа|средњој Европи]], а сасвим малим, јужним делом и у [[Јужна Европа|јужној Европи]] ([[Балканско полуострво]]). Границе низије су јасне на северу, западу и истоку. На југу налази склоп долина, брегова и брда, који постепено прелази у планинске области [[Динарске планине|Динарида]]. Недоумице постоје око северозападне границе, где се [[Бечка котлина]] са градовима [[Беч]]ом и [[Брно]]м некад убраја, а некад издваја изван оквира Панонске низије.

 

== Природне одлике ==

'''Рељеф''': Панонска низија представља континентално [[Равница|равничарско подручје]], окружено махом [[планина]]ма. Она се простире на око 600 km дужине у смеру запад-исток, од крајње источног дела [[Алпи|Алпа]] у [[Аустрија|Аустрији]] и [[Словенија|Словенији]], па до [[Карпати|Карпата]] у [[Румунија|Румунији]] на истоку. Равница је са југа затворена северним [[Динарске планине|Динаридима]] у [[Хрватска|Хрватској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Србија|Србији]], док је са севера затворена [[Татре|Татрама]] у [[Словачка|Словачкој]]. Њена ширина је око 400-450 km. Надморска висина Панонске низије креће се од око 60 м у области уласка [[Дунав]]а у [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]], до око 200-250 м на западном ободу ([[Прекомурје]], [[Бургенланд|Градишће]]). Унутар равнице има неколико осамљених (тзв. „острвских") планина и горја, које је деле на мање целине. То су [[Фрушка гора]] у [[Србија|Србији]], [[Bilogora|Билогора]], [[Псуњ]], [[Диљ]] и [[Папук]] у [[Хрватска|Хрватској]], те [[Мечек]], [[Пилиш (планина)|Пилиш]] и [[Бакоњска гора]] у [[Мађарска|Мађарској]].

 

 

== Геополитички положај ==

'''Државе''': Следеће државе обухватају Панонску низију:

* {{застава|Србија}} - јужни део низије ([[Панонска низија у Србији]])

 

== Средишта низије ==

 

По државама (равница и њен обод):