Википедија

Марс (бог) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 4:
 
'''Марс''' је био [[римска религија|римски]] бог [[рат]]а, сличан њему је и [[Античка Грчка|Грчки]] бог [[Ареј|Арес]]. Поред [[Јупитер (бог)|Јупитера]] Марс је најзначајније италско и [[Римска религија|римско]] божанство. Поштован је од давнина у целој [[Италија|Италији]], и то под разним именима: ''Маворс'' - код [[Латини|Латина]], ''Мамерс'' - код Оска и Сабињана, ''Марисл'' - код [[Етрурци|Етрураца]], ''Маурте'' - у Тускулу, ''Мармар'' - у песми свештеничког реда арвалска браћа. Марс је такође био [[Agriculture in ancient Rome|пољопривредни]] чувар, што је комбинација карактеристична за рани [[ancient Rome|Рим]].<ref>[[Mary Beard (classicist)|Mary Beard]], J.A. North, and S.R.F. Price, ''Religions of Rome: A History'' (Cambridge University Press, 1998), pp. 47–48.</ref> Био је најистакнутији војни бог у [[Religion in the Roman military|религији римске војске]]. Већина његових [[Roman festivals|фестивала]] одржана је у марту, месецу названом по њему (латински [[Martius (month)|-{''Martius''}-]]), и у октобру, када је почињала сезона војних кампања и завршавала се пољопривредна сезона.
{{рут}}
Under the [[Hellenization|influence of Greek culture]], Mars was [[interpretatio graeca|identified with]] the [[Greek mythology|Greek god]] [[Ares]],<ref name=Lar>''Larousse Desk Reference Encyclopedia'', [[The Book People]], Haydock, 1995, p. 215.</ref> whose [[myth]]s were reinterpreted in [[Latin literature|Roman literature]] and [[Roman art|art]] under the name of Mars. But the character and dignity of Mars differed in fundamental ways from that of his Greek counterpart, who is often treated with contempt and revulsion in [[Ancient Greek literature|Greek literature]].<ref>Kurt A. Raaflaub, ''War and Peace in the Ancient World'' (Blackwell, 2007), p. 15.</ref> Mars was a part of the [[Capitoline Triad|Archaic Triad]] along with Jupiter and [[Quirinus]], the latter of whom, as a guardian of the Roman people, had no Greek equivalent. Mars' altar in the [[Campus Martius]], the area of Rome that took its name from him, was supposed to have been dedicated by [[Numa Pompilius|Numa]], the peace-loving semi-legendary second [[Kings of Rome|king of Rome]]. Although the center of Mars' worship was originally located outside the sacred boundary of Rome ''([[pomerium]])'', [[Augustus]] made the god a renewed focus of [[Religion in ancient Rome|Roman religion]] by establishing the Temple of Mars Ultor in [[Forum of Augustus|his new forum]].<ref>Paul Rehak and John G. Younger, ''Imperium and Cosmos: Augustus and the Northern Campus Martius'' (University of Wisconsin Press, 2006), pp. 11–12.</ref>
 
Под [[Hellenization|утицајем грчке културе]], Марс је био [[interpretatio graeca|поистовећиван са]] [[Greek mythology|грчким богом]] [[Арес]]ом,<ref name=Lar>''Larousse Desk Reference Encyclopedia'', [[The Book People]], Haydock, 1995, p. 215.</ref> чији су [[мит]]ови реинтерпретирани у [[Римска књижевност|римској литератури]] и [[Римска уметност|уметности]] под именом Марс. Међутим, карактер и достојанство Марса фундаментално су се разликовали од начина на који се опходио његов грчки пандан, који се у [[Хеленска књижевност|грчкој књижевности]] често третира с презиром и одбојношћу.<ref>Kurt A. Raaflaub, ''War and Peace in the Ancient World'' (Blackwell, 2007), p. 15.</ref> Марс је био део [[Capitoline Triad|архаичне тријаде]] заједно са Јупитером и [[Quirinus|Квирином]], при чему Квирин као чувар римског народа, није имао грчког еквивалента. Марсов олтар на [[Campus Martius|Марсовом пољу]], подручју Рима који је добио његово име, требао је бити посвећен [[Нума Помпилије|Нуми]], мирољубивим полу-легендарном другим [[Рекс|краљу Рима]]. Иако је центар богослужења Марса био првобитно лоциран изван свете границе Рима ([[pomerium|померијума]]), [[Октавијан Август|Аугуст]] је учинио овог бога обновљеним фокусом [[Religion in ancient Rome|римске религије]] успостављањем храма Марса Ултора у [[Forum of Augustus|свом новом форуму]].<ref>Paul Rehak and John G. Younger, ''Imperium and Cosmos: Augustus and the Northern Campus Martius'' (University of Wisconsin Press, 2006), pp. 11–12.</ref>
Although Ares was viewed primarily as a destructive and destabilizing force, Mars represented military power as a way [[Pax Romana|to secure peace]], and was a father ''(pater)'' of the Roman people.<ref>[[Isidore of Seville]] calls Mars ''Romanae gentis auctorem'', the originator or founder of the Roman people as a ''[[gens]]'' (''Etymologiae'' 5.33.5).</ref> In the mythic [[genealogy]] and [[Founding of Rome|founding myths of Rome]], Mars was the father of [[Romulus and Remus]] with [[Rhea Silvia]]. His love affair with [[Venus (mythology)|Venus]] symbolically reconciled the two different traditions of Rome's founding; Venus was the divine mother of the hero [[Aeneas]], celebrated as the [[Trojan War|Trojan refugee]] who "founded" Rome several generations before Romulus laid out the city walls. The importance of Mars in establishing religious and cultural identity within the [[Roman Empire]] is indicated by the vast number of [[epigraphy|inscriptions]] identifying him with a local deity, particularly in the [[Roman province|Western provinces]].
 
Док је Арес био посматран првенствено као деструктивна и дестабилизирајућа сила, Марс је представљао војну моћ као начин [[Pax Romana|осигурања мира]], и био је отац ''(патер)'' римског народа.<ref>[[Isidore of Seville]] calls Mars ''Romanae gentis auctorem'', the originator or founder of the Roman people as a ''[[gens]]'' (''Etymologiae'' 5.33.5).</ref> У митској [[genealogy|генеалогији]] и [[Osnivanje Rima|оснивачким митовима о Риму]], Марс је био отац [[Romulus and Remus|Ромула и Ремуса]] са [[Rhea Silvia|Рејом Силвијом]]. Његова љубавна афера са [[Венера (богиња)|Венером]] симболично је помирила две различите традиције оснивања Рима; Венера је била божанска мајка јунака [[Енеја]], прослављеног као [[Trojan War|тројански избеглица]] који је „основао” Рим неколико генерација пре него што је Ромул поставио зидине. Важност Марса у успостављању религијског и културног идентитета унутар [[Roman Empire|Римског царства]] показује велики број [[Епиграфика|натписа]] који га идентификују са локалним божанством, посебно у [[Roman province|западним провинцијама]].
Марс may ultimately be a reflex of the [[Proto-Indo-European religion|Proto-Indo-European]] god [[Perkwunos]], having originally a thunderer character.<ref>York, Michael. Romulus and Remus, Mars and Quirinus. Journal of Indo-European Studies 16:1 & 2 (Spring/Summer, 1988), 153–172.</ref> At least etymological [[Etruscan mythology|Etruscan]] predecessors are present in [[Maris (mythology)|Maris]],<ref>Pallotino, pp. 29, 30; Hendrik Wagenvoort, "The Origin of the Ludi Saeculares," in Studies in Roman Literature, Culture and Religion (Brill, 1956), p. 219 et passim; John F. Hall III, "The Saeculum Novum of Augustus and its Etruscan Antecedents," Aufstieg und Niedergang der römischen Welt II.16.3 (1986), p. 2574.</ref> though this is not universally agreed upon.<ref> Larissa Bonfante, Etruscan Life and Afterlife: A Handbook of Etruscan Studies (Wayne State University Press, 1986), p. 226.</ref>▼
 
▲Марс mayможе ultimatelyултиматно beда aбуде reflex of theодраз [[Proto-Indo-European religion|Protoпрото-Indoиндо-Europeanевропског]] godбога [[Perkwunos|Перквуноса]], havingкоји је originallyпрвобитно aимао thundererгромогласни characterкарактер.<ref>York, Michael. Romulus and Remus, Mars and Quirinus. Journal of Indo-European Studies 16:1 & 2 (Spring/Summer, 1988), 153–172.</ref> AtБарем least etymologicalетимолошки [[Etruscan mythology|Etruscanетрушчански]] predecessorsпретходници areсу presentприсутни inу виду [[Maris (mythology)|MarisМариса]],<ref>Pallotino, pp. 29, 30; Hendrik Wagenvoort, "The Origin of the Ludi Saeculares," in Studies in Roman Literature, Culture and Religion (Brill, 1956), p. 219 et passim; John F. Hall III, "The Saeculum Novum of Augustus and its Etruscan Antecedents," Aufstieg und Niedergang der römischen Welt II.16.3 (1986), p. 2574.</ref> though this isиако notто universallyније agreedуниверзално uponприхваћено.<ref> Larissa Bonfante, Etruscan Life and Afterlife: A Handbook of Etruscan Studies (Wayne State University Press, 1986), p. 226.</ref>
 
== Култ ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Марс_(бог)”