Сибињ (Румунија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 49:
Деспот Ђурађ Бранковић је у првој половини 15. века заједно са Сибињанин Јанком ратовао против Турака. Турци су били уз војводу Дракулу, који се борио против војводе Дејана из Сибиња. Турски султан Мурат послао је Иса-пашу да опустоши земље око Београда, али су Ђурађ и Јанко не само поразили турску војску и убили пашу код Смедерева, већ су ушли у окупиране бугарске земље и освојили град Сердику (Софију).<ref>"Даница", Нови Сад 1867. године</ref>
Претендент за угарски престо после 1526. године је поред аустријског цара Фердинанда, био [[Јован Запоља]] војвода од Сибиња (Ердеља). Уз Запољу су стали многи угарски (избегли) Срби као војници, ратујући у борби за власт. Последњи српски вођа Јован "Црни" умире 1526. године, а Фердинанд је надвладао Запољу, који се ослонио и на Турке.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1871. године</ref>
У време банатског устанка против Турака 1594. године српске вође: бан Сава, војвода Велимировић и
Крајем 17. века деспота Ђорђа Бранковић су аустријске власти држале извесно време заточеног у Сибињу. Затворен је само из државних интереса Аустрије. Хтели су да га одвоје од српског народа, с обзиром да је претендовао да им буде вођа. Потписивао се са "Гроф Ђорђе Бранковић изабрани деспот Илирије и расцијанске Мисије". Планирао је да скупи велику народну војску, којом би протерао Турке из српских историјских предела. Пребачен је затим 1690. године, ради веће државне сигурности прво у Беч, па у Јегру, где је и умро после дугог тамничења (од 22 године) - 1711. године<ref>"Гласник друштва србске словесности", Београд 1870. године</ref>
|