Гудурица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 26:
[[Датотека:Banat Josephinische Landaufnahme pg143.jpg|мини|десно|260п|Гудурица на мапи из 1769-72]]
Писани подаци о Банату говоре да су Срби гудуричке крајеве населили после [[1389]]., односно, када су након Косовске битке прелазили [[Дунав]]. У крашовском комитету 1458. и 1462. године била је мало насеље. Стари угарски документи казују да је била власништво Павла и Николе "од Кутреса". Нешто касније, 1597., записано је да је настањена српским становништвом и да је у поседу Фрање Јошике де Карансебеш, а 1716. године да је додељена аустријској провинцији — вршачком дистрикту темишварског Баната. То ће бити и 1774. године "Гудриц", како је констатовао царски ревизор Ерлер.<ref>Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.</ref> Исте 1716. године у архиву бечког двора записано је да је насеље имало 17 кућа.
Године 1719, по одласку Турака, када је [[Банат]] након Пожаревачког мира враћен Аустрији, у Гудурицу се досељавају виноградари из западне Немачке, из Лотарингије, Мозелске долине, Рајнске области, Тријера и [[Мајнц]]а. Староседеоци [[Срби]] повлаче се у оближње село [[Велико Средиште]]. Записи из црквених књига кажу да је село [[1742]]. бројало 150 кућа са чисто немачким становништвом. Овај крај 1763. године колонизује царица [[Марија Терезија]], а од 1780. до 1790. године цар [[Јозеф II Хабзбуршки|Јозеф]]. Село 1774. године има римокатоличку цркву и поштанску станицу а становници су Власи.<ref>Ерлер, наведено дело</ref> Крајем 18. века у '''»Кутрици«''' је било 768 католичких становника и додељена је темишварском комитату. [[Франц II, цар Светог римског царства|Франц I]] издао је 1821. повластице којима добија право и подршку Краљевске канцеларије да сваког 1. маја и 16. октобра одржава вашар за продају робе и стоке. Тада је имала 1.067, а 1854. 1.538 становника.
Ред 167:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Милекер|first=Феликс|authorlink=Feliks Mileker|coauthors=Пантић, Коста; Белча, Душан |title=Летописи општина у јужном Банату|year=2005|url= |publisher= |location= |
* Извор „Монографија“ Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
* Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
# -{Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Kudritz. [E: History of the community...]. 1888, Vrsac, Kudritz Leseverein. 48 pages. Library: AKdFF, IfA, InstTu, WLB }-
# Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: '''Felix Milecker''' библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
# M Марина Саставио од Писаних трагова, „Летописа“, по предању о селу Гудурици настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани
# „Летопис“ сеоски обичаји M Марина: Беч (1999)
| |||