Ингријски рат — разлика између измена

}}

Шведски краљ [[Карл IX Шведски|Карло IX]] (1600-1611) покушао је искористити немире у Русији, познате као "[[Смутно време]]" да свога сина постави на руски престо. Године 1605. избио је [[Руско-пољски рат (1605—1618)|Руско-пољски рат]]. Пољски краљ [[Сигисмунд III Васа|Жигмунд III]] покушавао је свога сина [[Владислав IV Васа|Владислава IV]] поставити на руски престо. Руси склапају савез са Шведском (1608) која шаље помоћне одреде на челу са [[Јакоб де ла Гардија|Јакобом де ла Гардиом]] у помоћ руском цару [[Василије IV Шујски|Василију IV Шујском]]. Шведске снаге заузимају Карелију и Ингрију и целу обалу Финског залива. Тамо уводе сопствену администрацију. Пољска војска заузима Смоленск након двогодишње [[опсада Смоленска (1609—1611)|опсаде]] (1611) и улази у Москву. Са престола је збачен Василије IV који следеће године умире у пољском заробљеништву. Владислав IV Васа је од стране бољара изабран за цара. Јакоб де ла Гардија заузима целу Новгородску регију заједно са Новгородом. Карло IX је тражио од Русије да на свој престо постави његовог сина [[Карл Филип Шведски|Карла Филипа]]. Швеђани 1611. године започињу освајање северозападне Русије, односно крајева дуж Баренцовог и Белог мора, полупстрва Кола, од Кема до Архангелска. Московски бољари, предвођени [[Димитриј Трубетски|Димитријем Трубетским]] и [[Димитриј Пожарски|Димитријем Пожарским]], склапају договор са новгородским властима да инсталирају шведског принца на руски трон. [[Василиј Бутурлин]] преговара са шведским гувернером де ла Гардијом. Преговори су прекинути јер су Руси схватили да Швеђани желе окупирати Карелију и Ингрију. Новгородски бољари прихватили су Карла Филипа за будућег руског владара. У међувремену је [[Михаило I Романов]] изабран за цара (1613). Новгородски бољари изабрали су Карла Филипа за цара. Отопчели су дуготрајни преговори (1614-1617) током којих су повремено вођени сукоби. Нови шведски краљ [[Густав Адолф]] поражен је [[битка код Пскова (1615)|код Пскова]] 1615. године. Сам краљ рањен је у бици, а погинуо је командант новгородског гарнизона, фелдмаршал [[Еверт Хорн]]. Уз посредовање Енглеске, мир је склопљен у Столбову 1617. године. Руси су се одрекли Ингрије, али су задржали Новгород. Шведска је тако спречила излазак Русије на Балтичко море.

* {{Cite book|ref= harv|last=Живојиновић|first=Драгољуб|authorlink=Драгољуб Живојиновић|title=Успон Европе (1450-1789)|edition=IV|location=Београд|year=2000|idisbn=ISBN 978-86-355-0446-9|pages=}}