Епитоп — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 2:
[[Датотека:Epitope.png|мини|десно|250п|[[Епитопи]] на молекулу антигена]]
'''Епитоп, антигенска детерминантна''' ''(од {{јез-гр|'''ἐπί''' „на“ и '''τόπος''' „место“}})'' је скуп аминокиселинских резидуа које се специфично вежу са [[паратоп]]ом на антителима. Епитопи су познати и као детерминанта или одреднице [[антиген]]а, или делови његове макромолекуле који препознају [[антитело]], и за које се конкретно везују [[чулна ћелија|рецептори]] на T и B [[лимфоцит]]има. Генерално гледано антиген има неколико или много различитих антигенских детерминанти и зато реагује са безброј антитела. Епитоп је функционална јединица, а не структурни елемент [[протеин]]а и не може се открити независно од свог [[паратоп]]а. Део једног [[антитело|антитела]] која препознаје епитопе зове [[паратоп]].<ref>Janeway et al.: ''Immunobiology''. 6.
== Појмови<ref>{{ен}} ''Epitopes; See antigenic determinant.'' [http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/epitope TheFreeDictionary]</ref><ref>''Epitopes In:'' McGraw-Hill ''Concise Dictionary of Modern Medicine.'' © 2002 by The McGraw-Hill Companies, Inc.</ref><ref>''Determinant'' In:Miller-Keane ''Encyclopedia and Dictionary of Medicine'', Nursing, and Allied Health, Seventh Edition. © 2003 by Saunders, an imprint of Elsevier, Inc. All rights reserved.</ref> ==
Ред 14:
[[Датотека:Epitop i paratop.JPG|мини|центар|500п|[[Антиген]] садржи антигенску детерминанту (епитоп) а [[антитело]] места на површини која се везују за епитоп ([[паратоп]]). Веза епитопа и [[паратоп]]а остварује се по принципу структурне комплементарности, или по принципу „кључа и браве“, а везују се нековалентним везама (јонским или Кулоновим, водоничним, хидрофобним, [[Јоханес ван дер Валс|Ван дер Валсов]]-им)]]
== Особине ==
Макромолекули садрже већи број епитопа, од којих се неки могу понављати, а број мултиплих идентичних детерминанти одређује валентност антигена. Епитоп могу бити непреклапајући, када су просторно удаљени и омогућавају везивање два или више антитела. Преклапајуће детерминанте су близу једна другој и доводе до стерних сметњи приликом везивања антитела, а у ретким случајевима је могуће и да везивање првог антитела доведе до конформационе промене структуре антигена чиме се утиче на везивање другог антитела.
Епитоп угљених хидрата и фосфолипида су ковалентне структуре.
Ред 20:
Моноклонска антитела реагују са једним, а поликлонска са више епитопа на молекулу антигена. Антиген и антитело везују се хидрофобним, јонским или [[Јоханес ван дер Валс|Ван дер Валсов]]-им силама и тако стварају имунокомплекс антиген-антитело.
Епитопи протеинских антигена су подељени у две категорије, на ''конформациони епитопе'' и ''линеарне епитопе'', на основу њихове структуре и интеракција са паратопима.
* ''Конформациони епитопи'' се састоји од неповезаних делова антиген или амино киселина у низу. Ови епитопи ступају у интеракцију са паратопон на основу 3-Д површинских карактеристика, или са терцијарним структурама [[антиген]]а.
* ''Линеарни епитопи'', насупрот конформациони епитопима, ступају и интеракцију са паратопима на основу њихове примарне структуре. Линеарни епитоп се састоји од непрекидног низа [[аминокиселина]] из [[антиген]]а.
{{double image|center|Recognition of conformational epitopes by B cells.PNG|400|Schematic diagram showing Polyclonal Response by B cells against Linear Epitopes.PNG|335|Препознавање конформационим епитопима Б ћелија. Уочава се како су сегменти широко одвојени и у основној структури долазе у контакт у тродимензионалном терцијерном структуром као саставним делом истог епитопа.|Линеарни епитопи различитих антитела у пептидном ланцу једног антигена.}}
| |||