Плашки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 21:
Име Плашки први пут се у сачуваним документима спомиње средином [[1163]]. године у документима [[Сплитска надбискупија|Сплитске надбискупије]].
[[Срби]] су се масовније настанили на подручје Плашког организовано у три наврата, година [[1609]], [[1639]]. и [[1666]]., док су Личку Јесеницу настанили [[1690]]. године. Године 1613. решавало се питање изградње новог насеља, градића Плашког. Власти су у том опустелом простору концентрисали избегле из Турске, бројне Србе. Марта 1615. године Србима је дато од стране аустријских власти (да не би отишли у Турску) да се населе у месту Плашком и тамошњем старом дворцу.<ref>"Дело", Београд 1907. године</ref>
Срби су историји и културном животу Плашког дали неизбрисив белег, нарочито након оснивања [[Епархија горњокарловачка|Горњокарловачке епархије]]. Епископ [[Данило Љуботина]] је [[1721]]. године у Плашком уредио владичанску резиденцију (двор), коју су потом дограђивали његови наследници. Уместо дотадашњег манастира Гомирје<ref>"Правда", Београд 1938. године</ref>, Плашки беше ново седиште епархије, па се стога епархија називала и Плашчанском епархијом. Ту су 1827. године службовали свештеници: поп Петар Вукелић парох и поп Јосиф Вукелић капелан.<ref>"Сербски летопис", Будим 1828. године</ref>
Ред 35:
Српска народна школа је четвороразредна, са четири учитеља. У њој је 1902/1903. школске године било око 300 ђака. Управитељ школе је учитељ Гавро Кокотовић, а са њим раде Јово Петричић, Милета Скенџић (појац црквени) и Анка Воркапић.<ref name="automatski generisano2" />
Године 1905. у Плашком раде пошта и брзојав.
Пре рата 1991—1995. године радила је у Плашком фабрика сулфатне целулозе ''Симо Димић''. Била је то једина фабрика крајфтјајнер папира у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]]. Деловало је и угашено кино ''Хум''.
Ред 53:
== Култура и духовни живот ==
Парохија Плашки припада Архијерејском намјесништву плашчанском у саставу [[Епархија горњокарловачка|Епархије Горњокарловачке]].
Парохију сачињавају: Плашки, Зебић, Лапат, Плашчанска Глава, Вера, Суваја, Јања Гора, Ластово Брдо, Лисац, Старо Село, Стрикино брдо, Тук, Језеро, Вупча, Плашчамска Драга, Латин, Лички Кунић и Војновац.<ref>[http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=84&Itemid=43&lang=sr Српска православна црква: Епархија Горњокарловачка: Архијерејско намјесништво плашчанско: Плашки] {{ср}}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
Ред 327:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv| last=Грбић|first=Манојло|authorlink=Манојло Грбић|title=Карловачко владичанство|url=http://books.google.com/books?id=ldXJAAAAMAAJ|volume=књ. 1|year=
* {{Cite book|ref=harv| last=Грбић|first=Манојло|authorlink=Манојло Грбић|title=Карловачко владичанство|url=http://books.google.com/books?id=SN_JAAAAMAAJ|volume=књ. 2|year=
* {{Cite book|ref=harv| last=Грбић|first=Манојло|authorlink=Манојло Грбић|title=Карловачко владичанство|url=http://books.google.com/books?id=NvbJAAAAMAAJ|volume=књ. 3|year=1893|location= Карловац}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Радека|first=Милан|authorlink=Милан Радека|year=1963|title=Срби и православље Горње Крајине|location=Загреб|publisher=Савез удружења православног свештенства|url=http://books.google.com/books?id=qjE0HQAACAAJ}}
| |||