Петар Коњовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
На подручју инструменталне музике, Коњовић није пружио много дела, али се међу њима истичу ''Симфонија у -{c-mollu}-'' из [[1907]], ''Јадрански капричо'' за виолину и оркестар ([[1933]].), симфонијска поема ''Макар Чудра'' (према [[Максим Горки|Горком]], [[1944]].), два гудачка квартета (-{d-moll и f-moll}-) и као чегово најзначајније дело ''Симфонијски триптихон'' ''[[Коштана (опера)|Коштана]]'', састављен из инструменталних делова његове истоимене [[Коштана (опера)|опере]]: интерлудија између I и II чина (Собина), прелудиј V слике (Кестенова гора) и балетских нумера (Велика чочечка игра).
Поред бројних хорова и соло песама, Коњовић је написао и пет [[опера]]: оперски првенац „''Женидба Милошева''” („''Вилин вео''”), затим „''[[Кнез од Зете (опера)|Кнез од Зете]]''” (према Лази Костићу, [[1929]].), „''Коштана''” ([[1931]], прерађена [[1940]]. и [[1949]].),<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/431806/Mitke-smatra-da-covek-nema-prava-na-izbor Митке сматра да човек нема права на избор („Политика”, 14. јун 2019)]</ref> комична опера „''[[Сељаци (опера)|Сељаци]]''” (према Веселиновићевом ''[[Ђидо|Ђиду]]'', [[1952]].) и последња опера „''[[Отаџбина (опера)|Отаџбина]]''” (према [[Иво Војновић|Војновићевом]] спеву ''Смрт мајке Југовића'').
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
Линија 43 ⟶ 46:
* [https://web.archive.org/web/20160304231344/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=259, Биографија на сајту САНУ]
* [[Властимир Перичић]]: ''Музички ствараоци у Србији''. - Београд, Просвета, 1969, 172 стр
{{DEFAULTSORT:Коњовић, Петар}}▼
{{Authority control}}
▲{{DEFAULTSORT:Коњовић, Петар}}
[[Категорија:Рођени 1883.]]
[[Категорија:Умрли 1970.]]
| |||