Антоан Лавоазје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Чланови Краљевског друштва помоћу геџета HotCat |
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 11:
|поље =
|институција =
| школа = [[Сорбона|Универзитет Сорбона]]
|студенти =
|познат_по =
Ред 34:
[[Датотека:David - Portrait of Monsieur Lavoisier and His Wife.jpg|мини|лево|200п|Портрет брачног пара Лавоазје]]
Веома рано, са 26 година, Лавоазје почиње да се бави политиком и економијом. Постаје члан приватног друштва коме је било поверено прикупљање [[
Нажалост, на врхунцу [[Француска револуција|Француске буржуаске револуције]], не препознавши Лавоазјеов реформистички рад и доприносе науци, научник бива означен издајником. На суђењу, упркос бројним апелима за његово помиловање, председник револуционарног суда одлучује да “Републици не требају ни научници ни хемичари; ток правде не може бити прекинут” ''(“La République n'a pas besoin de savants ni de chimistes ; le cours de la justice ne peut être suspendu.”'') и осуђује Лавоазјеа на смрт. Истог дана када је ухапшен и осуђен, бива и погубљен на гиљотини. [[Жозеф Луј Лагранж|Жозеф Лагранж]], познати италијанско-француски математичар и Лавоазјеов савременик је догађај најбоље сумирао реченицом: {{цитат|Био им је само потребан тренутак да одрубе ту главу, али ће Француској требати бар сто да би такву поново изродила}}.
Ред 44:
Пре Лавоазјеових открића, наука је на све процесе сагоревања гледала кроз [[Флогистонска теорија|флогистонску теорију]]. Наиме, по овој застарелој теорији приликом сваког сагоревања материје ослобађа се специфична супстанца под именом флогистон.
Велики део Лавоазјеовог научног рада се концентрисао управо на проблем сагоревања. Лавоазје је био велики противник флогистонске теорије и током свог рада, кроз низ експеримената (углавном везаних за [[водоник]]) он је успешно показао да је сагоревање заправо [[Хемијска реакција|реакција]] [[хемијска супстанца|супстанце]] са [[
=== Закон одржања масе ===
| |||