Аристофан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 22:
== Биографија ==
 
О његовом животу зна се мало. Родио се у [[АтинаАнтичка (полис)Атина|Атини]] од оца Филипа и мајке Зенодоре. [[Комедија|Комедије]] је почео писати врло млад, али није их приказивао под својим именом, него под именима комичких песника [[Калистрат]]а и [[Филонид]]а. Из стихова у ''[[Ахарњани]]ма''<ref>Aristofan, ''[[Aharnjani]]'', 652 sq.</ref> закључује се да је живео на [[Егина|Егини]] или да је тамо имао имање, али ни то није сигурно. С обзиром на то да је [[427. п. н. е.]] себе сматрао превише младим да сам прикаже представу,<ref>Aristofan, ''[[Oblaci (Aristofan)|Oblaci]]'', 530 sq.: ''Bila sam još devojka, te nisam smela roditi, porod svoj izložih, druga nađe ga i ponese, a vi plemenito digoste ga i odgajiste''. Preveo [[Miloš N. Đurić]].</ref> његово рођење се може сместити негде између [[455]]. и [[445. п. н. е.]] Умро је око [[385. п. н. е.]] Спомињу се три његова сина: [[Арарот]], [[Никострат (комедиограф)|Никострат]] и [[Филетер (комедиограф)|Филетер]], који су сви такође били комедиографи.
 
Аристофанова младост и зрелост падају у доба дуготрајног [[Пелопонески рат|пелопонеског рата]] ([[431. п. н. е.|431]]‒[[404. п. н. е.]]), који често даје оквир у коме се одиграва радња његових комада.
Ред 47:
== Одлике комедиографског рада ==
 
Аристофан је био ангажован писац, непосредан и оштар у својој критици. Окренут је савременим догађајима и збивањима, и познатим личностима. Његове комедије су друштвено-политички тенденциозне. Он излаже подсмеху и порузи друштвене изопачености: [[демагогија|демагогијудемагог]]ију која својим обећањима обмањује народ, несавесност судија, незнање код већања, лакоумност, непостојаност, денунцијанство, [[шовинизам]]. Рат, демагогију, [[Софистика|софистику]] и [[Еурипид]]а као књижевно-психолошког изданка [[Софистика|софистике]] сматрао је кривцима за тешко стање у коме се држава налазила. По њему [[софистика]] је својим [[Агностицизам|агностицизмом]], индивидуализмом, ревизијом свих дотадашњих етичких, друштвених и политичких постулата представљала идејну основу и теоријску позадину демагогије и ратне хистерије, непосредних криваца за стање у којем се држава налазила.
 
Комедиографски рад Аристофана поклапа се са класном и политичком борбом за време [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] (431 – 404. п. н. е.). Његов рад је окренут у потпуности савременим догађајима и политичким збивањима па ће у складу с тим и његове [[античка комедија|комедије]] одражавати класни антагонизам његова времена заснован на супротстављеним интересима. Аристофан је осуђивао оне странке, трговаца богаташа и трговаца аристократа, демократски оријентисане, које су се залагале и подржавале продужетак рата, који им је обећавао монопол у трговини и богаћење. Самим тим заузимао је страну аристократа земљопоседника који су трпели највећу штету од ратних разарања и били против рата. Заправо, најтрагичнија жртва тог рата био је атички сељак. Тај ситни атички земљопоседник, чија је егзистенција била у највећој мери угрожена вишедеценијским ратом, биће код Аристофана најчешће главни лик и глас разума. Аристофан је на страни тог ситног земљопоседника, који је највећи терет подносио у [[Пелопонески рат|Пелопонеском рату]], те су неоправдане оцене каснијих испитивача да је Аристофан био антидемократа и проолигархијски настројен. Залажући се за мир и прекид рата са [[Спарта|Спартом]], осуђујући рат и ратну хистерију, у својим комедијама развија идеју [[Πацифизам|пацифизма]], која је непозната човечанству пре и после њега све до 20. века н. е.