Вилијам Шекспир — разлика између измена

| место_смрти = [[Стратфорд на Ејвону]]

| држава_смрти = {{зас|ЕНГ}} [[Краљевство Енглеска|Краљевина Енглеска]]

| награде =

| утицао =

== Биографија ==

=== Младост ===

Вилијам Шекспир је био син Џона Шекспира, успешног рукавичара родом из Снитерфилда, и Мери Арден, кћерке угледног земљопоседника.<ref>Schoenbaum, Compact, 14–22.}-</ref> Рођен у Стратфорду на Ејвону, а крштен је [[26. април]]а [[1564]]. Сматра се да је рођен 23. априла на дан св. Ђорђа.<ref>Schoenbaum, Compact, 24–6.</ref> Био је треће од осморо деце и најстарији преживели син.<ref>-{Schoenbaum, Compact, 23–24.</ref>

 

 

=== Лондон и позоришна каријера ===

Не зна се када је тачно Шекспир почео да пише, али алузије савременика и белешке о представама показују да је неколико његових позоришних комада било на сцени пре 1592. године.<ref>Chambers, E.K. (1930). William Shakespeare: A Study of Facts and Problems. Vol. 1. Oxford: Clarendon Press, 287, 292.</ref> Био је довољно познат у Лондону да би га у новинама напао други драматург, Роберт Грин.

 

 

=== Позне године и смрт ===

Након 1606—7. године, Шекспир је написао нешто мање позоришних комада и ниједан од тих комада му није био приписан након 1613.<ref>Schoenbaum, Compact, 279.}-</ref> Његова последња три комада била су колаборације, вероватно са [[Џон Флечер|Џоном Флечером]],{{sfn|Honan|1998|pp=375–78}} који га је наследио на месту драматурга у позоришту Краљеви људи.<ref>Schoenbaum, Compact, 276.</ref> Роу је био први биограф који је одбацио традиционално мишљење да се Шекспир повукао у Стратфорд неколико година пре своје смрти,<ref name=autogenerated4>{{harvnb|Ackroyd|2006|p=476}}</ref> али повлачење од било каквог рада у то доба је била права реткост,{{sfn|Honan|1998|pp=382–83}} и Шекспир је наставио да и даље одлази повремено у Лондон.<ref name=autogenerated4 /> Године 1612. позван је на суд у својству сведока у процесу бракоразводне парнице Монтжојеве кћерке, Мери.{{sfn|Honan|1998|p=326}}{{sfn|Ackroyd|2006|pp=462–464}} У марту 1613. године, купио је кућу у парохији Блекфријарс,<ref>Schoenbaum, Compact, 272–274.</ref>а од новембра 1614. био је у Лондону неколико недеља са својим зетом, [[Џон Хол|Џоном Холом]].<ref>-{Honan, 387.</ref>

 

 

== Позориште ==

Постоје четири периода у Шекспировој стваралачкој каријери.<ref>Dowden, Edward (1881). Shakspere. New York: Appleton & Co., 48–9. {{OCLC|8164385}}</ref> До [[1590]]. писао је углавном комедије под утицајем римских и италијанских узора и историјске драме базиране на народној традицији. Други период је почео око [[1595]]. са трагедијом [[Ромео и Јулија]] и завршио се [[1599]]. са [[Јулије Цезар (драма)|Јулијем Цезаром]]. Током овог периода, написао је оно што се сматра његовим најбољим делима. Од отприлике [[1600]]. до [[1608]]. Шекспир је углавном писао само трагедије и овај период се назива његовим „трагичним периодом“. Од 1608. до [[1613]]. писао је трагикомедије које се још зову и романсе.

 

 

Након лирског „Ричарда II“, написаног готово у потпуности у стиху, Шекспир уводи прозну комедију у историјске драме у касним деведесетим 16. века (Хенри IV, први и други део и Хенри V). Његови ликови постају комплекснији и осећајнији, комичне и озбиљне сцене се смењују, проза и поезија такође, чиме постиже наративну разноврсност свог зрелог доба.{{sfn|Ackroyd|2006|p=356}} Овај период почиње и завршава се са две трагедије: „Ромео и Јулија“,{{sfn|Wood|2003|p=161}}{{sfn|Honan|1998|p=206}} чувена романтична трагедија и „Јулије Цезар“, базирана на преводу Плутархових Паралелних живота из 1579, који је урадио сир Томас Норт, и којом је увео нову врсту драме.{{sfn|Ackroyd|2006|pp=353, 358}}{{sfn|Shapiro|2005|pp=151–153}}

Шекспиров такозвани „трагични период“ трајао је од 1600. до 1608. године мада је такође писао и тзв. „проблематичне комаде“ — ''Равном мером'', ''Троил и Кресида'', ''Све је добро што се добро сврши'' — током овог периода, а такође је писао трагедије и раније.{{sfn|Bradley|1991|pp=85}}{{sfn|Muir|2005|pp=12-16}} Многи критичари верују да Шекспирове најбоље трагедије представљају уједно и врхунац његове списатељске умешности. Јунак прве његове трагедије, Хамлет, био је предмет дискусија више него било који други Шекспиров лик, вероватно због свог монолога: „Бити или не бити, питање је сад“.{{sfn|Bradley||p=94}} За разлику од интровертног Хамлета, чији је фатални усуд његова неодлучност, јунаци следећих трагедија, Отело и Краљ Лир, налазе своју пропаст у исхитреним судовима који се на крају показују као погрешни.{{sfn|Bradley|1991|p=86}} Заплети у Шекспировим трагедијама се често заснивају на фаталним грешкама и усудима који поремете нормалан след догађаја и униште јунака и оне које воли.{{sfn|Bradley|1991|pp=40, 48}} У „Отелу“, злобни Јаго подбада Отелову љубомору до те мере да Отело на крају убија своју невину супругу која га воли.{{sfn|Bradley|1991|pp=42, 169, 195}}{{sfn|Greenblatt||p=304}} У „Краљу Лиру“, стари краљ починио је трагичну грешку кад се одрекао свих права и на тај начин проузрокује сцене које воде директно ка убиству његове кћерке и мучењу слепог војводе од Глостера. Према критичару Франку Кермоду, „драма својом суровошћу мучи и своје ликове и публику.{{sfn|Bradley|1991|p=226}}{{sfn|Ackroyd|2006|p=423}}{{sfn|Kermode|2004|pp=}}“ У Магбету, најкраћој и најнабијенијој трагедији,{{sfn|McDonald|2006|pp=43-46}} неконтролисани напад амбиције подстиче Магбета и његову жену, леди Магбет да убију краља и узурпирају престо, да би их на крају уништио осећај гриже савести.{{sfn|Bradley|1991|p=306}} У овом комаду, Шекспир трагичној структури додаје и натприродни елеменат. Његове последње велике трагедије, „Антоније и Клеопатра“ и „Кориолан“, садрже неке од најбољих Шекспирових стихова, а [[Томас Стернс Елиот|Т. С. Елиот]], песник и критичар, сматра их Шекспировим најуспешнијим трагедијама.{{sfn|Ackroyd|2006|p=444}}{{sfn|McDonald|2006|pp=69–70}}{{sfn|Eliot|1934|pp=59}}

 

 

=== Представе ===

 

Пошто су Људи лорда Чемберлена променили име у Краљеви људи 1603, успоставили су специјалан однос са новим краљем Џејмсом. Иако нема много писаних сведочанстава о представама, Краљеви људи су изводили седам Шекспирових комада на двору између 1. новембра 1604. и 31. октобра 1605. године, укључујући две представе Млетачког трговца.<ref name=autogenerated1 /> Након 1608. године, играли су зими у затвореном Блекфријарс театру, а лети у Глоб театру.{{sfn|Foakes|1990|p=33}} Затворена сцена комбинована са јакобском модом тешких костима, дозволила је Шекспиру да уведе савршеније сценске направе. У Цимбелину, на пример, Јупитер се спушта с неба уз громове и муње, јашући на орлу: баца муњу и духови падају на колена.{{sfn|Ackroyd|2006|p=454}}<ref>-{Holland, Peter (ed.). Cymbeline. London: Penguin; Introduction, xli. {{page|year=2000|isbn=978-0-14-071472-2|pages=}}</ref>

 

Шекспировој глумачкој дружини припадали су и Ричард Бербиџ, Вилијем Кемп, Хенри Кондеч и Џон Хемингес. Бербиџ је играо главне улоге на премијерама многих Шекспирових дела, укључујући Ричарда III, Хамлета, Отела и Краља Лира.<ref>Ringler, William Jr."Shakespeare and His Actors: Some Remarks on King Lear". In Lear from Study to Stage: Essays in Criticism. James Ogden and Arthur Hawley Scouten (editors). {{page1|location=New Jersey|publisher=Fairleigh Dickinson University Press|year=1997|isbn=978-0-8386-3690-9|pages=127}}</ref> Популарни комичар Вил Кемп играо је слугу Питера у „Ромеу и Јулији“, а у „Много буке ни око чега“ играо је Догберија.<ref>Schoenbaum, Compact, 210.</ref><ref>Chambers, William Shakespeare, Vol. 1. pp. 341.</ref> На преласку из 16. у 17. столеће, заменио га је Роберт Армин, који је играо ликове као што су Тачстоун у „Како вам драго“, и луде у „Краљу Лиру“.{{sfn|Shapiro|2005|pp=247–9}} Године 1613. сер Хенри Вотон је забележио да је Хенри VIII „био постављен у изузетним условима са пуно помпе и церемонијалности“.<ref name="СС">{{harvnb|Wells|2005|p=1247}}</ref> Дана 29. јуна избио је пожар у ком је Глоб био уништен до темеља.<ref name="СС"/>

 

=== Трагедије ===

# [[Ромео и Јулија]] (-{Romeo and Juliet}-; 1593)

# [[Тит Андроник]] (-{Titus Andronicus}-; 1594)

 

=== Комедије ===

# Два племића из Вероне (-{The Two Gentlmen of Verona}-; 1591)

# Комедија неспоразума (-{The Comedy of Errors}-; 1593—1594)

=== Песме ===

# [[Шекспирови сонети|Сонети]] - (писани између 1595—1599, објављени 1609)

# Отмица Лукреције (-{The Rape of Lucrece}-; 1594)

# Страствени ходочасник (-{The Passionate Pilgrim}-)

{{DEFAULTSORT:Шекспир, Виљем}}

{{Authority control}}

[[Категорија:Рођени 1564.]]

[[Категорија:Умрли 1616.]]