Дејвид Рикардо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене
Ред 19:
| против =
| утицај = [[Рикардов социјалиста]]<br />[[Карл Маркс]]<br />[[Пиеро Срафа]]<br />[[Роберт Баро]]
| допринос = [[Ricardian equivalence|Рикардијанска еквиваленција]]<br />[[теорија радне вредности|теорија радне вредности]]<br />[[комперативна предност]]<br />[[Закон падајућих приноса]]<ref>Miller, Roger LeRoy. ''Economics Today''. Fifteenth Edition. Boston, MA: Pearson Education. p. 559</ref>
| признања =
| потпис =
Ред 30:
Давид Рикардо је рођен у [[Лондон]]у, као треће од седамнаесторо деце у [[Сефарди|сефардској]] Јеврејској породици, која је емигрирала из [[Холандија|Холандије]] у [[Енглеска|Енглеску]] мало пре његовог рођења.<ref name=Heertje>{{cite journal |title=The Dutch and Portuguese-Jewish background of David Ricardo |first=Arnold |last=Heertje |journal=European Journal of the History of Economic Thought |year=2004 |volume=11 |issue=2 |pages=281–94 |doi=10.1080/0967256042000209288}}</ref> Са 14 година, Рикардо се придружио оцу на [[Лондонска берза|Лондонској берзи]].
 
Рикардо је одбацио ортодоксна јеврејска веровања своје породице и побегао са [[Квекери|квекерком]], Присилом Ен Вилкинсон, кад је имао 21 годину. Његов отац је био толико несрећан због овога, да се одрекао Давида и никада више није проговорио са њим. Отприлике у исто време Рикардо је постао [[Унитаријанизам|унитаријанац]].
 
Рикардо је на берзи стекао прилично богатство, што му је омогућило да се пензионише из посла [[1814]], када му је било 42 године. Тада се преселио у Гатком Парк и купио имање у [[Глостершир]]у.
Ред 41:
 
=== Идеје ===
[[Датотека:Ricardo - Opere, 1852 - 5181784.tif|thumbмини|''Works'', 1852]]
 
Рикардо се заинтересовао за економију након што је прочитао [[Богатство народа]] [[Адам Смит|Адама Смита]] [[1799]]. Године.
Ред 55:
 
== Теорија компаративних предности ==
А. Смит је у теорији апсолутних предности доказао да се исплати [[специјализација]] и извоз робе која се у земљи производи ефикасније него у иностранству. Рикардо поставља питање шта би се догодило кад би једна земља имала апсолутну предност у производњи свих производа?
 
Претпоставке ове теорије су:
Ред 61:
* разматрају се два производа
* размена се обавља између два производа
* постоје стални трошкови производње
* једноличан је састав капитала
* занемарију се транспортни трошкови
Ред 69:
Теорија компаративних предности настоји да објасни структуру међународне размене. Бави се одређивањем добара које ће нека земља учесница спољашње трговине извозити и увозити у одређеном тренутку. Постоје две су верзије теорије компаративних предности које доминирају у развоју савремене теорије.
 
Рикардо разлоге специјализације и размене види у различитој [[Продуктивност рада|продуктивности]] производних фактора. Ово је начело формулисао 1817. године Дејвид Рикардо на моделу две земаље које производе два иста производа с различитим трошковима производње. Претпоставио је за разлику од Смита да једна од две земље има апсолутну предност у производњи оба производа. Према том начелу свака земља ужива корист ако се специјализује за производњу и извоз оних добара које може произвести уз релативно ниже трошкове.
 
Рикардо је сматрао како је трговина међу земљама одређена оним у чему је свака земља релативно боља. Рикардо истиче да исто правило, које руковиди релевантном вредношћу робе у једној земљи, не руководи релативном вредношћу робе која се замењује између две земље или више њих у систему потуно [[слободна трговина|слободне трговине]]. На пример количина вина коју Португалија мора добити у замену за енглеско платно, није одређена односним количинама рада уложеним у једну или другу робу, као што би то било кад би оне биле произведене у Енглеској или Португалији. На примеру трговине ове две земље и два производа Рикардо доказује да би било добро за Португалију да извози вино у замену за платно, чак и у случају да се платно може производити у Португалији уз мања улагања него у Енглеској.
 
Дејвид Рикардо написао је „Начела политичке економије и опорезивања” 1817. године. Посвећује се питању расподеле богатства, а не његовог стварања, сматрајући да је Смит сасвим добро решио проблем стварања богатства. Рикардо заступа [[Теорија радне вредности |радну теорију вредности]]. Роба, ако је корисна, добија прометну вредност из два разлога: њена реткост и количина рада која је потребна за њену производњу.
 
== Референце ==
Ред 83:
* [[Samuel Hollander]] (1979). ''The Economics of David Ricardo''. [[University of Toronto Press]].
* G. de Vivo (1987). "Ricardo, David," ''[[The New Palgrave: A Dictionary of Economics]]'', v. 4, pp.&nbsp;183–98
* [[PaulПол SamuelsonСамјуелсон|Samuelson, P. A.]] (2001). "Ricardo, David (1772–1823)," ''[[International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences]]'', pp.&nbsp;13330–34. [https://web.archive.org/web/20090108224137/http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B7MRM-4MT09VJ-2Y1&_rdoc=121&_hierId=151000072&_refWorkId=21&_explode=151000072&_fmt=summary&_orig=na&_docanchor=&_idxType=SC&view=c&_ct=148&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=b88eae7de13b16396a66f61fa00d92e4 Abstract.]
* {{fr icon}} [[Éric Pichet]], [https://web.archive.org/web/20071012163459/http://www.lesiecle.fr/economiste_david_riccarddo.html ''David RICARDO, le premier théoricien de l'économie''], Les éditions du siècle, 2004*
{{refend}}
Ред 102:
 
{{DEFAULTSORT:Рикардо, Давид}}
 
[[Категорија:Рођени 1772.]]
[[Категорија:Умрли 1823.]]