Ебу Бекр — разлика између измена

| наследник = [[Омар|Омер]]

'''Ебу Бекр''' (-{''Abū Bakr aṣ-Ṣiddīq ‘Abdallāh bin Abī Quḥāfah''}-, {{lang-ar|أبو بكر الصديق عبد الله بن أبي قحافة}}; око [[573]]-[[23. август]] [[634]])<ref name="AbuBakr-IE2">{{cite encyclopedia|quote=His father was Abu Quhafa ..., and he is therefore sometimes known as Ibn Abi Quhafa. ... The names ''‘Abd Allah'' and ''‘Atiq'' ('freed slave') are attributed to him as well as Abu Bakr, but the relation of these names to one another and their original significance is not clear. ... He was later known by sunni muslims as ''al-Siddiq'', the truthful, the upright, or the one who counts true |encyclopedia=Encyclopedia of Islam |edition=2nd |title=Abu Bakr}}</ref> је био први [[калиф|халиф]], [[Мухамед]]ов таст и један од Мухамедових пратилаца.<ref name="Campo">[https://books.google.com/books?id=OZbyz_Hr-eIC&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage&q&f=false Juan Eduardo Campo, ''Encyclopedia of Islam'', Infobase Publishing, 2009]</ref> [[Сунизам|Сунити]] га сматрају законитим халифом и првим од [[праведни калифи|четири праведна халифа]]. [[Шиизам|Шиити]] верују да је он прекршио директне Мухамедове заповести и да је организовао државни удар. Научници га сврставају у првога муслиманскога халифа. Његова ћерка [[Ајша]] се удала за Мухамеда.

Рођен је у [[Мека|Меки]] у угледној породици Бану Таим из племена [[Курејш]]. Отац му је био Абдулах, надимка Ебу-Кухафе, а мајка Селма, кћи Ебу-Кухафиног амиџе. Рођен је 50 година и 6 месеци пре почетка рачунања времена по [[хиџра|хиџри]]. Ебу-Бекр Ес-Сидик био је светле пути, висок и витка стаса, упалих [[очиоко|очију]]ју и висока чела. Његов физички изглед одисао је пријатношћу и елеганцијом.

Још у времену џахилијета Ебу-Бекр се одкоковао високим [[морал]]ом. Био је пријатан саговорник и имао је благу нарав. Није пио [[алкохол]] и није живео бестидничким животом. Био је трагалац за знањем, па је тако стекао висок степен образовања. У своме народу био је познат као најбољи познавалац порекла и росослова Курејшија. А био је, такође, одличан познавалац историје и порекла и осталих [[Арапи|Арапа]]. Звали су га за решавање захтева о крварини због убиства, а његова реч је била одлучујућа и коначна.

Био је трговац и био је цењен као судија и тумач снова. Трговао је ођећом и платном. Захваљујући својим врлинама, веома брзо је напредовао у своме послу. Стекао је два стада камила и оваца, што је према ондашњим мерилима било право богатство. Становао је у области у којој су становали богаташи и трговци, недалеко од места где је становао [[Мухамед|Мухамед ибн Абдула]]. Њих двојица врло брзо су се упознали због тога што су били приближно истих година, а и делили су мишљења о моралу, опхођењу и владању. Почели су се дружити и постали су најбољи пријатељи. Био је добро упознат са традицијама Меке, тако да се за њега није очекивало да међу првима прихвати нову религију ислам.

Ебу Бекр је инсистирао да се они нису поклонили само муслиманском вођи, него и целој муслиманској заједници. Ебу Бекр је прогласио рат неверницима, који су се вратили на стара веровања. То је био почетак [[Рида ратови|Рида ратова]] (значило је рат са отпадницима од вере). Најжешћи сукоб је био са ал Ханефијем који је тврдио да је он пророк и Мухамедов наследник. Муслимански генерал [[Халид ибн ел Велид|Халид ибн Ел Велид]] је победио ел Ханефија у бици код Акрабе.

Након покоравања отпадника и смиривања унутрашње побуне, Абу Бакр је своје генерале усмерио против [[Византијско царствоВизантија|Византије]] и [[Сасанидско царство|Сасанидског царства]]. Калид ибн Валид је освојио Ирак у једном походу, а успешну експедицију су извели и у Сирији.

Поједине приче кажу да је Ебу Бекр био кључан за очување [[Куран]]а у писаном облику. Након победе код Акрабе над ал Ханефијем [[ОмерОмар|Омер ибн ел Катаб]] (каснији [[омеромар|халиф Омер]]) је уочио да су погинули многи муслимани који су Куран научили напамет са усана пророка Мухамеда. Ебу Бекр је замолио [[ОмерОмар|Омера]]а да надгледа сакупљање стихова Курана. Други историчари тврде да је [[Осман ибн Афан]] најзаслужнији за сакупљање и очување Курана. [[Шиизам|Шиити]] одбијају идеју да је Ебу Бекр заслужан за очување Курана.

Ебу Бекр је умро [[634]]. у Медини. Кратко пред смрт ургирао је муслиманској заједници да прихвате [[ОмерОмар|Омера ибн ел Катаба]] као његовога наследника. То је учињено без икаквог инцидента. Шиити верују да је вођство требало припасти [[Алија|Алији]] без икаквога саветовања. Ебу Бекр је у почетку служио проповеди без плаћања, наговорили су га да прима новац, а он је опоруком сав наовац вратио у благајну. Ебу Бекр је покопан у џамији у [[Медина|Медини]], где и данас лежи крај Мухамеда и [[ОмерОмар|Омера]]а.

* [http://www.searchtruth.com/searchHadith.php?keyword=abu+bakr&translator=2&search=1&book=&start=0&records_display=100&search_word=exact Abu Bakr appearing in Narrations/Hadith recorded by Imam Bukhari] - www.SearchTruth.com