Википедија

Душа — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 5:
'''Душа''' (грч. ''психе'' лат. ''[[анима и анимус|анима]]'') јест [[ентитет]] за који се, у многим [[религија|верским]] и [[филозофија|филозофским]] традицијама, претпоставља да постоји само у [[живот|живим бићима]].<ref>Audi, Robert. The Cambridge Dictionary of Philosophy - одредница ''soul''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1995|id=|pages=}}. {{page|year=1999|isbn=978-84-460-0956-6|pages=}}</ref> Душа је оно што чини живот, принцип живота, знак живота, оно што се само собом покреће.<ref name="Филозофски речник">''Душа'', Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.</ref> Постоје различита веровања о [[постојање|постојању]] душе, о њеном односу према [[материја|твари]], о томе да ли се ради о једној [[душа света|свеопштој души]] или их има више, о томе како се душа односи према телу и психолошким процесима, о пореклу и [[судбина|судбини]] људске душе, укључујући и њено претходно постојање и [[бесмртност]].<ref name="Енциклопедија живих религија">''Душа, дух''. Енциклопедија живих религија, Нолит. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2004|isbn=978-86-19-02360-3|pages=}}</ref> Неке традиције не праве разликовање између људске душе и [[дух]]а, па се та два термина често користе као синоними.
 
Душа је у многим религиозним, филозофским и митолошким традицијама, [[incorporeality|бестелесна]] есенција живог бића.<ref>"soul."Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica 2006 CD. 13 July 2010.</ref> Душа или психа ([[старогрчки језик]]: ψυχή -{''psūkhḗ''}-, од ψύχειν -{''psū́khein''}-, „дисати”) су менталне способности живог бића: разум, карактери, осећаји, свест, сећања, перцепције, размишљања итд. У зависности од филозофског система, душа може бити или смртна или [[Christian mortalism|бесмртна]].<ref>{{cite web|title=Soul (noun) - Oxford English Dictional (online full edition)| url = http://www.oed.com/view/Entry/185083| website = Oxford English Dictionary (OED)| publisher = Oxford English Dictional (OED)| accessdate=1. 12. 2016.}}</ref> У [[Judeo-Christian|јудео-хришћанству]], само људска бића имају бесмртне душе (иако се бесмртност оспорава унутар [[Јудаизам|јудаизма]] и можда је то произашло из утицаја [[Платон]]а).<ref>{{cite web|url=http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| title = IMMORTALITY OF THE SOUL - JewishEncyclopedia.com| website = www.jewishencyclopedia.com| accessdate=14. 12. 2016.| deadurl = no| archiveurl = https://web.archive.org/web/20161220130344/http://www.jewishencyclopedia.com/articles/8092-immortality-of-the-soul| archivedate=20. 12. 2016.|df=dmy-all}}</ref> На пример, католички теолог [[Тома Аквински]] је приписивао „душу” (''[[wikt:anima|anima]]'') свим организмима, али је тврдио да су само људске душе бесмртне.<ref>Peter Eardley and Carl Still, ''Aquinas: A Guide for the Perplexed'' . {{page1|location=London|publisher=Continuum|year=2010|id=|pages=34}}, pp. 34–35–35</ref>
 
Друге религије (оре свега [[хиндуизам]] и [[ђаинизам]]) сматрају да су сва жива бића, од најмањих бактерија до највећих сисара, душе саме по себи ([[атман]], [[ђива]]) и да имају своје физичке репрезентације (тело) у свету. Стварно биће је душа, док је тело само механизам да се доживи карма тог живота, нпр. ако се разматра [[тигар]] онда постоји самосвесни идентитет који се налази у њему (душа) и његова физичка репрезентација у свету (цело тело тигра које се може видети). Неки сматрају да чак и небиолошки ентитети (као што су реке и планине) поседују душе. Ово веровање се зове [[анимизам]].<ref> [https://web.archive.org/web/20080709052029/http://www.bartleby.com/65/so/soul.html "Soul"], ''The Columbia Encyclopedia'', Sixth Edition. 2001–07. Приступљено 12 November 2008.</ref> Грчки филозофи, као што су [[Сократ]], [[Платон]], и [[Аристотел]], сматрали су да душа (-{ψυχή ''[[wikt:ψυχή#Ancient Greek|psūchê]]''}-) мора имати логичку способност, испољавање које је најбожанскије од људских акција. На свом суђењу, Сократ је у својој одбрани чак сумирао своје учење као ништа друго до подстицај својим суграђанима Атињанима да надмаше сами себе у стварима психе, јер су сва телесна добра зависна од такве изврсности (''[[Apology (Plato)|Извињење]]'' 30a–b).
Ред 28:
=== Будизам ===
 
[[Будизам]] учи да су све ствари у константном стању флукса: све се мења, и [[wikt:permanent|перманентно]] стање не постоји само по себи.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' . {{page1|location=NY|publisher=Grove|year=1962|id=|pages=25}}, p. 25</ref><ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary . {{page1|location=NY|publisher=Columbia University Press|year=1958|id=|pages=}}, p. 92-93}}</ref> То се односи на људска бића, колико год и на све друго у космосу. Стога, људско биће нема перманентну суштину.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' . {{page1|location=NY|publisher=Grove|year=1962|id=|pages=}}, p. 55-57}}</ref><ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary . {{page1|location=NY|publisher=Columbia University Press|year=1958|id=|pages=93}}, p. 93</ref> Према овој доктрини ''аната'' ([[Пали (језик)|пали]], [[санскрт (језик)|санскрит]]: -{''anātman''}-) – „одсуство себе” или „одсуство душе” – речи „ја” или „мени” се не односе на било коју фиксну ствар. Оне су једноставно погодни изрази који дозвољавају да се позове на непрестано мењање ентитета.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' . {{page1|location=NY|publisher=Grove|year=1962|id=|pages=55}}, p. 55</ref>
 
Доктрина „''аната''” није вид [[Материјализам|материјализма]]. Будизам не пориче постојање „нематеријалних” ентитета, и по њему се (бар традиционално) разликују телесна стања од менталних стања.<ref>''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary . {{page1|location=NY|publisher=Columbia University Press|year=1958|id=|pages=}}, p. 93-94}}</ref> Стога, конвенционални превод термина -{''anatta''}- као „без душе”<ref>for example, in Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' . {{page1|location=NY|publisher=Grove|year=1962|id=|pages=}}, p. 51-66}}</ref> може да буде збуњујући. Ако се реч „душа” једноставно односи на нематеријалну компоненту у живим стварима која може да настави с постојањем након смрти, онда будизам не пориче постојање душе.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94">''Sources of Indian Tradition'', vol. 1, ed. Theodore de Bary . {{page1|location=NY|publisher=Columbia University Press|year=1958|id=|pages=94}}, p. 94</ref> Уместо тога, Будизам пориче постојање перманентног ентитета који остаје константан иза променљивих телесних и нетелесних компоненти живог бића. Као што се тело мења од тренутка до тренутка, као што мисли долазе и одлазе, тако не постоји стално стање које је у основи ума, и које доживљава те мисли, као у [[Cartesianism|картезијанству]]. Свесна ментална стања једноставно се појављују и нестају, без „мислиоца” иза њих.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' . {{page1|location=NY|publisher=Grove|year=1962|id=|pages=26}}, p. 26</ref> Кад тело умре, будисти верују да се бестелесни ментални процеси настављају и да се поново рађају у новом телу.<ref name="Indian Tradition 1958 p. 94"/> Будући да се ментални процеси непрекидно мењају, биће које је поново рођено није ни потпуно различито од, нити потпуно исто са, бићем које је умрло.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' . {{page1|location=NY|publisher=Grove|year=1962|id=|pages=34}}, p. 34</ref> Међутим, ново биће је ''континуација'' бића које је умрло – на исти начин на који је особа овог момента континуација те особе из претходног момента, упркос чињенице да се она константно мења.<ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' . {{page1|location=NY|publisher=Grove|year=1962|id=|pages=33}}, p. 33</ref>
 
Будистичко учење сматра да је појам перманентног, сталног себе заблуда, која је један од узрока људских сукоба на емоционалним, друштвеним и политичким нивоима.<ref>{{cite book|last=Conze | first = Edward |authorlink = Edward Conze | title = A Short History of Buddhism |year=1993 | publisher = Oneworld |isbn=978-1-85168-066-5 |pages=14}}</ref><ref>Walpola Rahula, ''What the Buddha Taught'' . {{page1|location=NY|publisher=Grove|year=1962|id=|pages=51}}, p. 51</ref> Они додају да разумевање ''анате'' даје тачан опис људског стања, и да нам то разумевање омогућава да усмеримо наше свакодневне [[Philosophy of desire|жеље]].
 
Разне школе будизма имају различите идеје о томе шта се наставља након смрти.<ref>{{cite web|url=http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | title = 六朝神滅不滅論與佛教輪迴主體之研究 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate=13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160542/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-MAG/45144_2.htm | archivedate=13. 3. 2012.}}</ref> [[Школа свести]] у [[Махајана|махајанском]] будизму сматра да постоје [[Eight Consciousnesses|стања свести]] која настављају са постојањем након смрти.<ref>{{cite web|url=http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | title = 佛教心理論之發達觀 | publisher = Ccbs.ntu.edu.tw | accessdate=13. 11. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120313160549/http://ccbs.ntu.edu.tw/FULLTEXT/JR-AN/an162621.htm | archivedate=13. 3. 2012.}}</ref> У неким школама, а посебно у [[Тибетански будизам|тибетанском будизму]], устаљено је гледиште да постоје три форме ума: ''веома суптилан ум'', који се не дезинтегрира након смрти; ''суптилан ум'', који се дезинтегрира након смрти и који је „сањајући ум” или „несвесни ум”; и ''укупан ум'', који не постоји кад особа ''спава''. Стога је ''укупан ум'' мање перманентан од суптилног ума, кога нема након смрти. ''Веома суптилан ум'', међутим, се наставља, а када се „схвати”, или кад се поново поклапи са појавама, настаје нови ''суптилни ум'', са својом личношћу/претпоставкама/навикама, и ''тај'' ентитет доживљава [[Карма (будизам)|карму]] у садашњем континууму.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Душа”