Еуген Савојски — разлика између измена

'''Еуген Савојски''' ({{јез-нем|Eugen von Savoyen}}; [[Париз]], [[18. октобар]] [[1663]] — [[Беч]], [[21. април]] [[1736]]) је био кнез, аустријски војсковођа и државник. Сматран је највећим војсковођом свога времена. Потомак је споредне линије [[династија Савоја|савојске]] куће. Овај човек, који је био странац у [[ХабсбуршкаХабзбуршка Монархијамонархија|Хабзбуршкој монархији]], заиста је волео своју другу отаџбину, а волео је и царски дом. Пореклом Италијан, по одгоју Француз, постао је једна од најистакнутијих особа у [[Аустрија|Аустрији]], ратујући под девизом „Аустрија изнад свега”. Одбачен од. [[Luj XIV|Луја -{XIV}-]] због свог изгледа, са осамнаест година је ступио у царску војску, веома брзо напредовао у служби и извојевао низ веома значајних победа за Хабсбуршку монархију током блиставе педесет двогодишње војничке каријере, предводећи царску војску у ратним метежима крајем -{XVII}- и почетком -{XVIII}- века када се [[Европа]] одбранила од [[Турци|Турака]], распадала се царства и настајали замеци великих националних држава у средњој и западној Европи.

Од дана када је постао главнокомандујући царске војске до зенита своје војничке каријере територија Хабзбуршке монархије увећана је за више него дупло. Сем што је предводио [[Аустријанци|Аустријанце]] на бојном пољу стизао је да обавља и бројне државничке послове које су му поверавали цареви које је служио. Био је први генерал после [[Leopold Philip Montecuccoli|Монтекуколија]] који је постао председник Дворског ратног савета, најважније војне институције у Царству. У исто време је био војсковођа и обављао посао гувернера [[Холандија|Холандије]]. Али овај велики генерал је стизао да се докаже и на другим пољима. Слободно време је попуњавао преписком са филозофима, међу којима се истиче [[Gottfried Leibniz|Готфрид Вилхелм Лајбниц]]. Потомства није имао, али је човечанству оставио велелепни дворац [[Белведере (Беч)|Белведере]] у [[Беч]]у и још низ објеката величанствене архитектуре широм Хабсбуршке монархије. После смрти, од библиотеке принца Еугена, која је била чувена по великом броју књига, настала је Аустријска национална библиотека. Многим уметницима је био мецена, од којих су остала значајна дела.

Рођен је у Паризу, у Хотелу Соасон, 18. октобра 1663. године. Еугенови родитељи су пореклом [[Италијани]]. Његова мајка, Олимпија Манћини, била је [[кардиналЖил Мазарен|Мазаренова]] синовица и он ју је 1647. године из [[Рим]]а довео у Париз, где је у краљевској палати одрастала поред краља Луја -{XIV}-. Надала се да би могла постати краљица, али после Лујеве женидбе она се 1657. године удала за Еугена Мауриција, најмлађег сина Томе Франца, принца карињанског и грофа соасонског, и најмлађег брата грофа Витора Амадеа Савојског, који је био ожењен ћеркома [[Анри IV|Анрија -{IV}-]], француског краља. Еуген Маурицио и Олимпија су имали петорицу синова, од којих је Еуген био најмлађи, и три ћерке. Постојале су сумње да је био ванбрачни син Луја -{XIV}-, мада је Луј снажно трудио да оповргне ове сумње.<ref>Somerset: ''The Affair of the Poisons: Murder, Infanticide and Satanism at the Court of Louis XIV,'' 252</ref> Родитељи су мало времена проводили са децом. Еуген Маурицио је био војник у француској војсци, заповедник од Кампање и шеф Швајцарске гарде, и доста времена је проводио на фронту, док је Олимпија била склона судским интригама и деци је посвећивала врло мало пажње. Године 1673. је чак пала сумња на њу да је отровала свог мужа, а потом да је чак и планирала убиство краља. Не чекајући суђење 1680. године је из [[Француска|Француске]] отишла за [[Bruxelles|Брисел]] остављајући Еугена да га пазе његова бака, Марија Бурбонска, принцеза карињанска, и тетка маркгрофица баденска, мајка принца Лудвига Баденског.<ref>McKay: ''Prince Eugene of Savoy,'' 9</ref> Са десет година, процењујући да је Еуген психички и физички слаб да издржи напоре војничког живота краљ је одредио да треба да се посвети духовном животу.<ref name=henderson9>Henderson: ''Prince Eugen of Savoy,'' 9</ref> Али Еуген ни најмање није марио за овим животом; читао је преко воље свој требник, а на против није се могао растати од Курција, [[Тацит]]а и [[Гај Јулије Цезар|Цезара]]. Тадашње ратно доба Луја -{XIV}- утицало је на њега више него витешка дела што их је у тим књигама читао. Фебруара [[1683]]. године млади принц је све изненадио својом намером да приступи војсци. Када је замолио Луја -{XIV}- да му да место у војсци, краљ, који није показивао наклоност према Олимпијиној деци после њеног одласка за Брисел, одбио је његов захтев и био врло непријатно изненађен што Еуген, када је дошао код њега на аудијенцију није, као плашљиви племићи из Версаја, пребледео пред краљевским величанством и што није као они пао ничице када га је краљ упитао шта жели.<ref>Heer: ''The Holy Roman Empire,'' 228. This was a clear infringement of taboo which Louis could not tolerate. There is speculation of other reasons. [[François-Michel le Tellier, Marquis de Louvois|Louvois]], Louis' Secretary of State for War, detested Eugene's mother after she had rejected a proposed marriage between her daughter and his son.</ref>

* [[MauriceМориц de SaxeСаксонски|Saxe, Maurice de]] (2007 [1757]). ''Reveries on the Art of War.'' Dover Publications Inc. {{page|year=|isbn=978-0-486-46150-2|pages=|oclc=84903033}}

* {{cite book|author=[[WinstonВинстон ChurchillЧерчил|Churchill, Winston]]|title=[[Marlborough: His Life and Times]], Bk. 1, vols. i & ii|location=|publisher=University of Chicago Press|year=2002|isbn=978-0-226-10633-5|pages=}} {{OCLC|758346908|49951936}}