Карл Попер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м Бот: исправљам преусмерења |
||
Ред 17:
* [[Critical rationalism|Критички реционализам]]
* [[Würzburg School|Вирцбуршка школа]]<ref>{{cite IEP|url-id=cr-ratio|title=Karl Popper and Critical Rationalism}}</ref>
* [[
* [[Correspondence theory of truth|Коресподентна теорија истине]]<ref name=SEP/>
* [[
| главна_интересовања =
| значајне_идеје =
Ред 36:
Попер такође критикује [[пробабилизам]] као становиште по коме произилази да у процесу сазнања треба трагати не за извесним, тј потпуно провереним исказима или хипотезама, из разлога што до њих не можемо доћи, него за све вероватнијим теоријама. Супротно овом становишту, Попер уводи теорију вероватноће по којој истиче да информативни садржај једног става није сразмеран логичкој вероватноћи тог става. То значи да ако имамо у потпуности вероватан став типа Сутра ће бити или неће бити земљотрес, такав став неће бити користан у процесу научног истраживања, с обзиром на то да помоћу њега нећемо добити никакво корисно сазнање о свету око нас. Уколико је смисао научног истраживања да дође до нових сазнања о свету и човеку, Попер истиче да ће онда за научно истраживање бити корисније што више невероватне односно смеле теорије и да их не треба тек тако одбацити као неосноване. Из искуства великих научника можемо видети да то заиста јесте случај, као и да је то пут ка новим [[научно откриће|научним открићима]].
Хипотетичко-дедуктивни метод, који Попер уводи као алтернативу теоријама логичких позитивиста, показује да природа људског сазнања није кумулативна и да се не може говорити ни о каквом равномерном расту знања, где ће нове теорије да се надовезују на старе и само да их проширују. Примери из научне праксе нам показују супротно, да управо нове теорије логички противрече претходним и да их на тај начин у потпуности или делимично побијају. Из тог разлога можемо закључити да је читаво људско знање хипотетичког карактера. Оног момента када пронађемо потврду у пракси да неко правило не одговара одређеној појави, онда долази до тога да правило које је [[
У том контексту, Попер наглашава да је управо могућност оповргавања, тј не трагање за извесним, него за лажним (оповргљивим) хипотезама, критеријум њихове научности. Покушај оповргавања научне хиоптезе заправо представља прави пут до нових научних открића. Дужност научника је да трага за смелим хипотезама и на тај начин проширује људско сазнање, а смисао науке није у томе да нам да потпуно извесне одговоре о свету који нас окружује и да стави тачку на своја учења, него да непрестано поставља испред себе нова питања и трага за њиховим одговорима.<ref name="Попер">{{Cite book|last=Попер|first=Карл|title=Логика научног открића|year=1973|publisher=Нолит|location=Београд}}</ref>
Ред 69:
* Berkson, William K., and Wettersten, John. ''Learning from Error: Karl Popper's Psychology of Learning''. La Salle, IL: Open Court 1984
* [[Maurice Cornforth|Cornforth, Maurice.]] ''The open philosophy and the open society'', 2., (rev.) ed., Lawrence & Wishart. {{page1|publisher=|location=London|year=1977|isbn=978-0-85315-384-9|pages=}}. The fundamental critique from the Marxist standpoint.
* Edmonds, D., Eidinow, J. ''Wittgenstein's Poker''. New York: Ecco 2001. A review of the origin of the conflict between Popper and [[Лудвиг Витгенштајн|Ludwig Wittgenstein]], focused on events leading up to their volatile first encounter at 1946 Cambridge meeting.
* Feyerabend, Paul ''Against Method''. London: New Left Books, 1975. A polemical, iconoclastic book by a former colleague of Popper's. Vigorously critical of Popper's rationalist view of science.
* Hacohen, M. ''Karl Popper: The Formative Years, 1902–1945''. Cambridge: Cambridge University Press, 2000.
| |||