Михаил Ломоносов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 34:
== Достигнућа ==
По доласку у Русију, брзо је постао познат, и постављен је за професора [[хемија|хемије]] на [[Државни универзитет Санкт Петербурга|Универзитету у Санкт Петербургу]], где је касније постао и [[ректор]]. Жељан да унапреди руско школство, Ломоносов се ангажовао у оснивању [[Московски државни универзитет Ломоносов|Московског државног универзитета]] (који је касније назван по њему) [[1755]]. Године [[1764]]. постављен је на место државног секретара.
Прихватио [[материјализам|материјалистичко]] схватање природе, био противник теорије o посебним [[флуид]]има, као флогистона и електричног флуида која је у то време била прихваћена и допринео је формулисању [[кинетичка теорија гасова|кинетичке теорије гасова]]. Сматрао је да је топлота облик кретања, предлагао [[таласна теорија|таласну теорију]] [[светлост]]и, и изнео идеју одржања масе. Веровао је да природа константно еволуира и показао органско порекло земље, [[тресет]]а, [[угаљ|угља]], [[нафта|нафте]] и [[ћилибар]]а.
Ред 45:
Године 1755. је написао [[граматика|граматику]] која је реформисала [[руски језик|руски књижевни језик]] комбинујући стари црквенословенски са народним језиком. Како би продубио своје књижевне теорије, написао је преко 20 свечаних церемонијалних ода, од којих је најзначајнија ''Вечерња медитација о божанској раскоши''. У каснијим поемама је применио идиосинкратичку теорију да речи које садрже гласове Е, И, ЈУ треба да се користе када се описују нежни предмети, а оне са гласовима О, У, Јери (Ы)- за описивање ствари које могу узроковати страх ("као бес, завист, бол и туга"). Ломоносов је објавио своју [[историја|историју]] Русије 1760. године. Ипак, већина његових достигнућа била је непозната изван Русије дуго времена после његове смрти. Умро је у Санкт Петербургу [[15. април]]а ([[4. април]] по [[јулијански календар|старом календару]]) [[1765]].
== Референце ==
{{reflist}}
| |||